Banska Bistrica je gradić u centralnoj Slovačkoj.

Broji stanovništvo od oko 80000 i kroz njega prolazi rečica Hron.

Nekada davno ovaj šarmantni gradić je bio poznat po rudnicima bakra a u zadnje vreme sve više se spominje kao turistička destinacija.

Nakon dugog noćnog putovanja na putu do Visokih Tatri par sati u ovom divnom gradiću su nam i te kako dobro došli i upotpunili našu tatransku avanturu. Prvo smo naravno preleteli sve radnje sa planinarskom opremom i tek onda seli da popijemo prvu jutarnju kafu, da doručkujemo i da oslušnemo ovaj mali gradić.

Kada smo se malo sabrale odlučile smo da se još jednom malo polako prošetamo predivnim trgićem, razgledamo znamenitosti i kupimo po nešto iz lokalne pekare i pijace.

Sredinom 20. veka grad je ušao u istoriju kada je avgusta 1944. postao centar slovačkog nacionalnog ustanka. Ovde se dogodlila druga po veličini pobuna protiv nemačkog nacističkog režima posle jugoslovenske.  U znak sećanja i dan danas postoji otvorni muzej o kome više možete pročitati ovde.

Ponos Banske Bistrice je trg Námestie SNP.  Ukoliko imate mogućnost popnite se na sat kulu Odinová veža odakle ćete imati prilike da se divite ovom predivnom trgu.  Inače ova kula je izgrađena 1552. kao deo gradskog zatvora.

Gde god da se okrenete na ovom trgu videćete deo istorije Banske Bistrice i Slovačke kroz dobro očuvane stare građe. Takođe nemojte propustiti da posetite i gradski zamak koji je postepeno građen u periodu 13-15 veka.

Obično se uvek dobro pripremim šta, gde i kako posetiti prilikom ovakih putovanja kako bi u što kraćem vremenskom periodu videla i doćivela još više. Na moju veliku žalost ovaj put to nije bilo tako i koliko sam bila oduševljena toliko me je i bilo žao kada sam saznala šta te sve zgrade i građe znače.

Svakako sledeći put detaljnije razgledanje Banske Bistrice mi neće promaći.

Nakon što smo u Popradu 3 puta pretrčale železničku stanicu gore-dole uspele smo da se sporazumemo sa jednom gospođom što na slovačkom, što na srpskom i u zadnjem minutu uletele smo u naš vozić za Stary Smokovec. ( Ukoliko se zatekente u Slovačkoj, slabo znaju engleski ali ukoliko pričate sporo srpski postoji velika imogućnost da se dobro sporazumete.)

Stary Smokovec je poznat skijaški  planinarski centar. Nalazi se u podnožju Visokih Tatri i deo je Tatra Electric Railway linije koja povezuje, Poprad, Tatransku Lomnicu i Štrbske Pleso. 

Štrbske Pleso je omiljeno mesto za skijanje, planinarenje na Visokim Tatrama. Nalazi se na istoimenom jezeru i startna je pozicija za uspon na vrhove Krivan i Rysy. Ima dosta lokala, hotela, i radnji sa sportskom opremom. Takođe postoji i veliki parking i možete ga koristiti kao startnu poziciju za veći broj uspona u ovom regionu.
Evo i par slikica iz Štrbske Pleso:

Nakon kraće vožnje divnim vozićem stigle smo i na naše sledeće odredište-Stary Smokovec. Na našu veliku žalost kiša je krenula još dok smo bile u vozu par sati ranije od najavljenog. Zbog toga smo bile primorane da provedemo dobih pola sata na železničkoj stanici sa gomilu zatečenih planinara. I to me je navelo da se pitam kao i uvek.... na planini nam nije problem kišica a u gradu uvek jeste?! Ali dobro da ostavimo filozofiranje za neki drugi put da se damo u akciju. Navatale neki free wifi, izguglale gde može da se popije dobra kafa i pojede nešto slatko i nakon toga uletele u suvenirnicu kupile kabanice i krenule u akciju.

Pravac poslastičarnica Cukráreň u Elišky koja se nalazi na nekih 500 metara od stanice. 

A tamo BINGO!!! Lokal iz mojih snova! Slatkiši sa svih strana ne zna se koji je lepši, kafa fenomenalna, lepo uređeno... wifi. Šta drugo treba? Ništa! Onda smo lepo fino uzele kafu, nekoliko vrsta kolača i gomilu sitnica, sele za prvi slobodan sto, navatale wifi i zaboravile na duže gde smo. Srk iz prazne šolje me je vratio u realnost a i u Manjina poruka sa mojom slikom kako blenem u telefon, a nisam je iskreno ni primeitila kad je ustala sa stola.

Dogovaramo se da ipak idemo busem do Stare Lesne jer smo primetile da staje u centru gde je i naš smeštaj, a voz staje kod obližnjeg kampa na nekih 3km od smeštaja. Proveravamo prvo voz imamo do 22h na svakih sat vremena i palimo na stanicu.

Što se Stare Lesne tiče to je takođe malo mestašce sa jednom prodavnicom, picerijom i restoranom. Ali je veoma lepo i čisto i prijatno za šetkanje. Možete videti jedan mali mlin i staru crkvu i to bi bilo to. 

Evo i koja slikica iz Stare Lesne:

A autobuska stanica u Starom Smokovecu ... prazan parking i mnogo stranaca koji blentavo gledaju u oglasnu tablu, šta ćemo nego da im se pridružimo. Vidimo da imamo bus za 15 minuta ali stoji neka napomena od koje ni reč ne razumemo ... a nemamo više wifi.
Ulazimo u bus, kažemo vozaču lokaciju, on nam izda kartu, ja proverim 3x šta piše na njoj... i sednemo na prvom sedištu.
I eto ga posle 5 minuta vožnje kamp i tabla Stare Lesne... mi krenemo a vozač kaže NE, i nastavi vožnju. Vraćamo se na sedište i ćutimo... ulazi u sledeće mesto posle našeg Tatranske Lomnice, gasi autobus... ćuti on, ćutimo i sedimo i nas dve. Kažem „Znaš Manja on ima neki red vožnje koji mora da poštuje, ali šta ako se ne vrati u Stare Lesne?" A ona mrtva ladna odgovara, ništa platićemo povratnu kartu do Starog Smokoveca i tamo ćemo smisliti šta ćemo" Ok, teši me to što imamo u narednih 3h još 3 voza, a i valjda će neko od naših vozača biti voljan da nas spasi ako zatreba.
Vozač pali autobus, okreće i vraća se ka Staroj Lesni, skreće kod kampa, prolazi, ne staje, ćuti on, ćutimo nas dve. Za koji minut stiže do centra i staje, ja izlećem sa velikim olakšašnjem, vičem na srpskom „doviđenjaaaaaa" i hvatam krajičkom oka vozačev osmeh u ogledalu! Manja izleće zamnom i komentariše: „Što volim što smo ovako pametne i sposobne"
Stižemo na vreme da kupimo i pivo i kikiriki dok radi radnja i da se vratimo pre ostalih u smeštaj. I još jedan dan naše tatranske avanutre je završen. 

Ovde možete pogledati preporuke sa Tripadvisor-a za smeštaj u Starom Smokovecu.

Poprad je grad u severnom delu Slovačke u samom podnožju Visokih Tatri na visini od 672m. Ovaj mali gradić u zadnje vreme se sve više sa planinarenjem i skijanjem zbog blizine poznatih Tatri.

Poprad sa svojim stanovništvom od oko 50000 se smatra desetim po veličini gradom u Slovačkoj.

Takođe zbog njegove lokacije ima i aerodrom a i deo je Tatra Elcetric Railway sistema -železnička veza koja spaja sva okolna mestašca i na taj način kako stanovništvu tako i turistima olakšava kretanje.
Sam gradić je predivan, Manja i ja smo provele jedno divno prepopodne. Trećeg dana naše tatranske avanture odlučile smo da ne odemo na uspon na Koprovski Štit već da vozićem odemo do Poprada pa onda i do Starog Smokoveca.
Kada smo tog jutra ispratile celu našu ekipu što na uspon što u Štrbsko Pleso skuvale smo kaficu, izvukle turističke vodiče i mape i krenule da osmišljamo našu današnju avanturu. Cilj nam je da pored toga što ćemo da kupimo nešto od opreme pogledamo i osetimo što više ovaj deo Slovačke. Znači odluka je pala idemo u Poprad i Stari Smokovec na ručak i neke kolače, šetnju i posetu isključivo sportskim radnjama (nećemo gubiti vremena na ostale :)).
Dok smo tako pokušavale da osmislimo gde ćemo, šta ćemo i kako ćemo odnekud se pojavio Goran i predložio da nas odveze do Poprada autom i ostavi u tržnom centru. To se kasnije pokazalo kao odlična ideja, jer voz koji ide iz našeg mesta staje na nekih 2-3km od smeštaja i tu bi smo izgubile dosta vremena.
Uz laganu vožnjicu i interesntan razgovor stižemo brzo u Poprad, Goran parkira u tržnom centru Forum gde se na samom ulazu razdvajamo i krećemo svako svojim putem.

Manja i ja brzo prolazimo kroz TC Forum, malecak je ali iskreno nema ništa više a ni manje od naših i nema potrebe za daljim zadržavanjem pogotovo jer je vreme predivno.

TC je u samom centru Poprada, koji je proprilično šarmantan i interesantan sa svojim građama a i čistoćom. Šetkamo se i slikamo, ulazimo u bukvalno svaku sportsku radnju kojih ima u izobilju. Ima i onih preskupih ali sa velikim popustima, tako da ako ste hteli da date primer 60 eura za neke planinarske pantalone slabijeg kvaliteta, sada ćete imati prilike da uzmete na popustu za isti novac neke renomirane firme.

Ono što smo ovde primetile je da u vreme ručka maltene sve manje radnje su zatvorene i okolni kafići i restorani se pune velikom brzinom. Takođe oduševila me je brzina kojom se izbacuje predivna sveže skuvana hrana. Nakon još jednog kruga i predivnog sladoleda u poslastičarnici Balkan ( ono što mi se veoma dopalo kao nekome ko na žalost mora da izbegava mlečne proizvode je voćni sorbe- sladoled bez mleka, i to od pravog voća a ne vodica sa aromom. Fantazija, još uvek osećam miris i ukus šumskog voća .... ) odlučujemo da sednemo i da popijemo kafu u bistrou pored poslastičarnice.

Ali dok smo pijuckale kaficu i gledale kako ostali gosti oko nas uživaju u svojoj hrani (koja je usput identična uživo kao i na slikama menija) odlučile smo da ručamo tu. I to je naravno bila odlična odluka! Bistro Pod Vežou u Popradu je za svaku preporuku. Ljubazno osoblje koje priča dobro engleski, wifi, ukusna hrana, odličan ambijent na terasi ( nismo ulazile unutra ). Tako da ako se nađete u Popradu i pitate se gde bi ste mogli da jedete ( cene su kao i kod nas ), volite da probate nove stvari, slobodno posetite bistro Pod Vežou ( što na slovačkom znači Ispod Kule).

Nakon divnog ručka vraćamo se da ipak posetimo još koju radnjicu i tu srećemo i naše devojke, Vesnu, Slađu, Miru i Alisu koje su došle busem da se isto malo prošetaju. Kupujemo još po nešto od opreme i nastavljamo vozem do naše sledeće destinacije Starog Smokoveca. Dnevna karta za ovu „tatransku železnicu" je 4 eura ali mi odlučujemo da uzmemo samo kartu do Starog Smokoveca kako bi smo odatle nastavile autobusem do našeg smeštaja koji se nalazi u mestu Stare Lesne. Ukoliko ste u prilici nemojte propustiti vožnju ovim vozićima koji su prilagođeni pre svega turistima. Ono što me je oduševilo je bio poseban prostor na samom ulazu za bicikle, skije i bordove. Nema potrebe da razmišljate da li ćete moći da uletite u bus sa opremom ili ne, očekivano je i spremno da to zaista i uradite. 

Ukoliko se pitate šta drugo možete videti u Popradu evo par ideja:
Trg St. Egidius (Námestie svätého) gde ćete se ustvari svakako prošetati ukoliko krenete u šetnju centrom. Trgić je dobio ime po Gotsko - katoličkoj crkvi St. Egidius izgrađenom u 13 veku.

U blizini se nalazi i akva park „AquaCity Poprad"

Ukoliko odlučite da se zadržite malo duže u ovom regionu a da noćite u Popradu, ovde možete pogledati preporuke za smeštaj.

"Ništa se ti ne brini rešiću ja, idemo na Magaro" kaže meni Bobi " Ako ne mogu ja naćiću ti skim ćeš" (verovatno je u sebi dodao i prestani da kukaš više, ali kao i svih ovih 30tak godina koliko se poznajemo ako ne i više to glasno nije izgovorio).

Ali stvarno, stvarno, kao nekoga ko je rođen ovde bilo me je sramota da popnem sve i svašta po regionu a u svojoj zemlji NIŠTA! Pogotovo taj Magaro. Sada kada gledate naslov sigurno razmišljate "Šta je bre taj Magaro tako bitan kada je na samo 2255mnv a kreće se sa 1600mnv"  Eeee dragi moji, uspon na taj vrh vam omogućava najlepši pogled koji možete da zamislite ne samo u Makedoniji već u celom regionu ako ne i šire. Istovremeno pogled na OBA jezera i Ohridsko i Prespansko, Albaniju i Grčku, a da ne spominjem ostale okolne planine. 

Nakon par dana Bobi stvarno dolazi za Strugu, javlja da je drugi Bobi (ubuduće ćemo ga zvati Tome iz praktičnih razloga! Šalim se, pisaću Boža samo da ih ne pobrkam)potvrdio da je željan i voljan da nas vodi ne samo na Magaro već i na KT F10 i da se vratimo na Magaro i da gledamo zalazak sunca... WOW!!! 
Reko momci, pa znate šta je ovo za mene sada?! Pa kao da ste mi rekli da ćete me voditi u Diznilend!!! 

Ujutru se budim naravno sa migrenom...koja me zlokobno prati zbog svega što mi se trenutno dešava već desetak dana neprekidno :( Ali razmišljam...ok popij terapiju i pali, mislim da te sada ne boli zaboleće te svakako kasnije :)  Nije težak uspon, nije daleko ako ti ne bude dobro neće biti velika šteta odustati. (A već znam da od odustajanja nema ništa).  U međuvremenu Boža šalje uputstva tipa ponesite rukavice, nešto toplije, lampu ... ja to prenosim Bobiju i u glas komentarišemo...alo pa mi smo došli jedan na odmor drugo nažalost na sahranu pa nemamo ti mi ništa od toga. Ništa nalazi se nešto po kući da se obuče, neki rančevi, Bobi trči da nam kupi baterijske lampe. O njegovoj sagi da ih pronađe ne mogu sada pisati nemam vremena ni mesta. Ali mogu vam reći da je prošao dobrih 20tak km ako ne i više tog dana tražeći iste! I kupio nam je neke Vartine za koje smo morali da javno, jasno i glasno više puta usput ponovimo "Jaooooo kako je ovo dobro, kakav bre black diamond!" Sve sa ciljem kako bi mu olakšali muku kroz koju je tog dana prošao. 

U dogovoreno vreme puca FB i Instagram i Boža i ja kapiramo da nemamo brojeve telefona, ustvari da ne možemo da učitamo poruke sa brojevima. Istovremeno zovemo Bobija koji nam izigrava centralu i spaja nas. Silazim ispred zgrade, Boža me prepoznaje ja njega nažalost ne, ali svakako godinama sam se družila sa njegovim bratom koji pogodite kako se zove? Tome! I ja sam ga naravno celog dana tako i zivkala. A on je kuturno ćutao i kulirao dok Bobi u jednom trenutku nije rekao "Izvini ali ti nisi provalio kako te ona svo vreme zove?! Ma jesam, ali ako joj je tako lakše ok!"  

***

Idemo da pokupimo Bobija i odmah se oseti ta pozitivna energija. Ja posle toliko strašnih dana, ne mogu da skinem osmeh sa lica... 

Krećemo sa pričom ( naravno uglavnom ja ), atmosfera je jako pozitivna kao da smo penjali zajedno godinama što je veoma bitno. Svako ko voli ovo da radi zna koliko je to bitan trenutak.  

Ni ne primećujemo kada smo stigli do prevoja Lipova livada odakle i kreće uspon na Magaro.  Za one koji prvi put penju da znate da se naplaćuje ulazak u nacionalni park. 

Sam uspon nije toliko zahtevan, polako se krećemo prvo kroz šumicu, što je i odlično jer još uvek sunce greje, a onda izlazimo na čistinu i tu kreće maaalo ozbiljniji i duži uspon. Ništa strašno, kada se malo umorite okrenete se iza sebe pogledate predivno Ohridsko jezero, upijete tu lepotu, skupite snagu za dalje. A veoma brzo se stiže i do "bilborda" (tabla koja se pretpostavlja da je tu kako bi reemitovala neki signal) odakle se već vidi i Prespansko Jezero i veličanstveni Pelister.  E od tog trenutka dragi moji počinje prava poslastica za oči, dušu, telo... pogled je predivan, jedinstven kao i vazduh i miris raznih biljčica i travčica. 

Vreme nas divno služi, nema vetra, nema jakog suca... fenomenalno!

Nakon nekih sat i po, možda malo više izlazimo na Magaro! Prosto nemam reči kojima vam mogu opisati tu lepotu. Znate da inisistiram da kačim samo svoje slike na mom blogu ali ovog puta kako bi ste osetili tu čaroliju zloupotrebiću malo i Božine uz njegovu dozvolu (koji bi mi verovatno dao da sam ga pitala). 

Ali tu nije kraj, kaže Boža imamo dovoljno vremena da idemo dalje, na sledeći vrh gde ne ide baš svako! Prolazimo pored nekih ostataka stare karaule i stižemo do vrha poznatijeg kao KT F10 i na njemu i dalje stoji SFRJ!  A pogled na Prespansko jezero... nestvaran! Slikamo se malo i uživamo u toj lepoti i hitamo nazad na Magaro kako bi smo uživali u zalasku sunca. 

Stižemo na vreme, vadimo hranu iz rančeva, i čekamo taj veličanstveni trenutak. Sam zalazak sunca na Ohridskom jezeru je predivan, ali pogleda sa Magara je neopisiv!  To je nešto što treba doživeti, moja prva izjava je bila - sledeći put šatori i zalazak i izlazak sunca! 

Teško se kanimo da krenemo dole, ali moramo dok se još uvek vidi  (iako imamo moćne Vartine baterijske lampe) zbog kamenjara da barem stignemo do punog mraka do šumice. Uspevamo u našem planu.  Ubrzo stižemo do auta i krećemo nazad.  Za ovu divnu akciju Strava kaže da nam je bilo potrebno ukupno 5h16 minuta visinska razlika od 846 metara i pređenih skoro 14km. 

 ***

Ovaj uspon koji sam toliko dugo želela i čekala i vrebala i molila koga god sam stigla da ide samnom želim da posvetim mom tati. Čoveku koji me je pre 35 godina upisao u izviđače, naučio da volim prirodu, a tamo sam i upoznala Bobija. Tako da eto sve ima svoje i to što sam baš par nedelja nakon njegovog odlaska popela ovaj vrh i to sa Bobijem i to što me je u šumici u mrklom mraku (dok nisam smela da priznam momcima da se plašim) svo vreme pratio jedan leptirić i odvlačio mi pažnju od tog mrklog mraka i svih mogućih zveri koje vrebaju sa strane :) 

Ovde možete pogledati ponudu smeštaja u Ohridu, cene kao i komentare i preporuke korisnika sa TripAdvisor-a