Lepršava.rs

Lepršava.rs

Veb sajt::

4 načina kako da očistite ananas

Objavljeno u Hrana

Eh, da mi je ovog video klipa kada sam prvi put pokušavala da očistim ananas. Najviše mi se dopada 4ti način. Veoma je jednostavan za serviranje. A možete i preko naređati drugo bobičasto voće, maline, ribizle, borovnice... izgledaće predivno.

 

Opširnije...

Ruže od jabuka

Objavljeno u Hrana

Predivna ideja kako da napravite jednostavne ukusne kolačiće.

Brzo, jednostavno i veeooooma ukusno!

Potrebno vam je samo lisnato testo, jabuke, šećera, cimeta i malo dobre volje. A vaši gosti će biti oduševljeni.

 

Opširnije...

Planinarski izlet- Vršačke planine -Gudurički Vrh i Donji Vrsišor

Objavljeno u Putovanja

Svake prve subote septembra meseca, održava se tradicionalna akcija "Tamo i nazad", ali ne u režiji Bilba Baginsa, već u organizaciji PSK "Železničar" iz Vršca (ovo je prva akcija ovog tipa). Na ovoj akciji nema bodova, nema medalja i diploma, ali posle pređenih 50 km od "Milenijum-a" preko Guduričkog vrha do Donjeg Vrsišora i istim putem nazad, ostaje zadovoljstvo da ste uradili nešto zaista ekstremno i proveli ceo dan u prirodi sa "normalnim" ljudima.

Ovo je status Planinarsko skijaškog kluba "Železničar" iz Vršca koji mi je privukao pažnju pre mesec dana. Naravno Tereza i Mladenka su ga već primetile! Idemo? Pa kako ćemo?! Ipak to su 50 km. Nije to tako naivno... nije to za nas. Ma idemo, možemo da odustanemo i vratimo se nakon Guduričkog (ako i stignemo do njega). Nazvale smo vodiča koji je rekao da smo i više nego dobrodošle samo da obujemo adekvatnu obuću i ponesemo veliku količinu vode!

I došlo je to jutro, jutro nakon burne noći sa velikom olujom... ali to nas nije sprečilo. U 7h smo bile na dogovorenom mestu spremne i orne za novu avanturu. Ostatak vesele ekipe nam se ubrzo pridružio i kao i uvek do sada nakon par minuta smo se svi već družili i ćaskali kao da se znamo godinama. Bilo nas je svih uzrasta ali to nije bili bitno, svi smo imali zajednički cilj-predivan dan u prirodi sa pozitivnim ljudima!

Na samom početku vodič nam je objasnio šta nas očekuje, raspitao se o našem iskustvu i rekao nam je da se ne brinemo - uspećemo!

Krenuli smo u 07h i nakon skoro 4h stigli smo na Gudurički Vrh. Osvojili smo najviši vrh Vojvodine. Gudurički Vrh se nalazi na visini od 641 mnv.

Obzirom da smo se dogovorile da ne testiramo svoje spospobnosti a usput da ne usporavamo ozbiljne planinare odlučili smo da tu stanemo, jedemo i vratimo se nazad. Ali nisu nam dali, i zbog toga sam im veoma zahvalna. Kada smo nastavile nakon nekih sat vremena pitaju me Tereza i Mladenka: " A što si pristala da nastavimo?!" A ja sam samo slegla ramenima i rekla sam: " Vi ste krive, ostavile ste me nasamo sa njima a znate da sam povodljive prirode, nije im puno trebalo da me nabede!" 

Prolazili smo kroz predivne predele, iskreno nisam ni u jednom trenutku imala utisak da sam na samo 400-600 m nadmorske visine. Iskusni vodič nam je usput davao savete, proveravao kako smo, hrabrio nas je, objašnjavao gde prolazimo... Jovanov potok, skretanje za Lisičju glavu, Plavi izvor, skretanje za Hajdučke stene, skretanja za okolna sela, manastire, prolazili smo pored same granice sa Rumunijom, jele divlje voćke... uf... pomislila sam kako ima tu dosta da se vidi, a ja mislila da je to mala planinica - brdo! Ali biće prilike, sve ćemo to obići!

Od samog starta pridružio nam se jedan veoma iskusan i interesantan planinar - Pepa -pas skitnica koga su naši novi prijatelji planinari već imali prilike da upoznaju i da se zajedno sa njim šetkaju po Vršačkim planinama.

Nakon skoro 6h i Vrsišora odlučile smo da se odvojimo od grupe i nastavimo ka selu Markovac gde su nas sačekali kolima i vratili do Vršca. 30 km je bilo sasvim dovoljno! Sledeće godine ćemo odraditi svih 50km! Donji Vrsišor se nalazi na visini od 463mnv.

Nažalost nisam mnogo slikala jer nisam ponela aparat, a baterija na telefonu je pukla veoma brzo! Par slika koje su postavljene su preuzete od moje prijateljice Teri.

 

 

Opširnije...

Planinarski izlet - Rumunija, Banja Herkulana

Objavljeno u Putovanja

Probudla sam se bez alarma kao i obicno po našem u 06h a rumunskom u 07h. Kako smo još sinoć odlučili da odustanemo od današnjg planinarenja na vrh Domogled i prošetamo banjom, napravimo koju fotku a možda se i okupamo, nisam probudila Terezu već sam sišla sama na kafu.

Restoran je već bio pun kao da je šest popodne. Veseli planinari, puni entuzijazma su već pili kafu ili čaj i doručkovali uz anegdote sa prethodnih putovanja. Naravno smestila sam se pored njih, pila svoju kafu i uživala kao da gledam neku emisiju iz National Geographic-a. U glavi su mi se već stvarale slike… definitnivno bih volela da jednog dana neko tako sluša moje priče!

Nakon doručka, Teri, Milan i ja smo otišli taksijem do centra starog dela Banje.

Banja se nalazi na nadmorskoj visini od 170 m ali koncentracija negativnih jona je kao da se nalazite na 2000 metara.

Prvi utisak kada sam izašla iz auta je bio “ ok ne dozvoli da ti ove ogromne ruine pokvare utisak!!!”   Tada sam se setila vodiča kog smo imali u Efesu pre nekoliko godina. Dečko nam je na ulazu rekao: “ Nemojte da ovo gledate kao ruševine, već pokušajte da zamislite kako je to u to doba delovalo moderno, grandiozno, kako su se ljudi obučeni za to doba šetali tom pijacom, išli u biblioteku… “ I hvala mu za taj savet, jer da ga nije bilo ne znam da li bi utisci o samoj banji bili ovako pozitivni kao što su sada.

Kako vikipedija kaže Banja Herkulane, je grad u rumunskom delu Banata, tačnije okrug Karaš – Severin. Nalazi se u dolini Černa, između planina Mehedinti i Cerna. Banja ima oko 5000 stanovnika.

Na osnovu pronađenih arheoloških dokaza veruje se da je banja naseljena još iz doba Paleolita. Legenda govori da je Herkules stao u ovoj banji da se odmori i nadiše vazduha. Za vreme rimske dominacije nad Dakijom ova banja je bila poznata širom Imperije. Iz tog doba su otkrivene 6 statue Herkulesa, a jedna od njih se danas nalazi u samom centru banje.

U ovoj banji nalazi se i Džinovska Sekvoja stara oko 200 godina.

Svoj najveći uspeh banja je doživela u Austrougarsko doba kada je bila pravi hit među visokim slojevima zapadne Evrope. Prvi hotel Černa je izgrađen 1930 godine, a u doba Čaušeskua nastavljeno je sa građenjem ogromnih hotela koji se sada nalaze u novijem delu grada i uopšte se ne uklapaju (barem po meni) u celu tu atmosferu. 1989 godine masovno su krenuli da se otvaraju mali i veoma simpatični pansiončići koji više idu uz šarm ove banje.

Nažalost zbog nerešenih pitanja još iz doba komunizma, ogromne građe, stara kupatila zuje prazni i zarasli u starom centu Banje. Ali pokušajte da se prošetate, zatvorite oči na trenutak, osetite taj divan vazduh i zamislite kako su se tu vozile kočije i šetale dame u krinolinama. Tada ćete u potpunosti shvatiti ovu banju.

Nakon predivno provedenog prepodneva, vratili smo se u pansion gde su se planinari već vratili i prepričavali nove dogodovštine, popili kaficu, i krenuli kući.

Al zamalo…

Bilo je tu još jedno iznenađenje - nismo se vraćali istim putem i kao divan bonus posetili smo vodopade Bigar na Aninskim planinama. Rumuni ove vodopade nazivaju čudom kanjona Minas. Vodopadi Bigar su na visini od oko 8 metara. Ono što je interesantno je da se ovi vodopadi nalaze tačno na tačno na polovini razdaljine između ekvatora i Severnog pola.

Oko 20h smo pristigli u Vršac, iako umorni, bili smo prepuni pozitivne energije jer je ovo bili jedno predivno iskustvo!

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed