Lepršava.rs

Lepršava.rs

Veb sajt::

Vladičanski Dvor u Vršcu

Objavljeno u Putovanja

Eto konačno i prilike da posetim Vladičanski dvor u Vršcu, ali da krenemo iz početka. 

Kada dolazite u Vršac iz pravca Beograda kako bi ste stigli do centra morate proći ulicom koja se zove Dvorska. Zašto se tako zove?  Pa zato što u samoj ulici postoji jedan pravi DVOR. Ukoliko pažljivo posmatrate sa vaše desne strane (što će biti malo teže jer je sa leve lepa crkva) primetićete jedno velelepno barokno zdanje. To interesantno zdanje sa predivnom baštom i drečavim limenim zelenim krovom je Vladičanski dvor. Ili boravište vladike banatskog.

Ja kao sad već vrščanka, (obzirom da sam se tu zadržala najduže do sada u svom životu :)) na moju veliku žalost nisam imala prilike da ga posetim. Navodno je to veoma lako, treba se samo najaviti i nakon blagoslova vladike možete posetiti ovaj dvor uz pratnju lokalnog vodiča.  O svom pokušaju da to uradim za jednu grupu pre par godina ne bih sada mnogo da govorim jer konačno je neko drugi bio uporniji od mene i ja sam iskoristila tu priliku. Kada nam je prilikom jučerašnje šetnje po vršačkom bregu Guga rekao da dolaze planinari iz BG-a i da je uspeo da im obezbedi posetu dvora nisam ni uspela da izustim "Hoću i ja!" a on me je već pozvao. Naravno u kombinaciji sa mnom ide Mladenka, a Jan je uvek tu negde kada su ovakve stvari u pitanju.

vladičanski dvor vrsac

U dogovoreno vreme stižemo ispred dvora. Nas dve veoma ozbiljno shvatamo tu posetu i stižemo čak dvadesetak minuta ranije. Ubrzo iz dvorišta Saborne crkve preko puta počinju da se pojavljuju prvi planinari i Guga uz njih. Iz daleka se oseti ta njegova sreća jer ima prilike da pokaže lepote svog grada svojim prijateljima.

vladičanski dvor vrsac

Saborna crkva u Vršcu je izgrađena u periodu 1728-1785. u vreme vladike Nikole Dimitrijevića.

 

Vladičanski dvor je izgrađen između 1750. i 1757. godine, dok je vladika bio Jovan Georgijević. Izgrađen je a potrebe episkopa vršačkih nakon preseljenja eparhije iz Karansebeša u Vršac.

84186612 10219633760250448 4839970612610859008 n

Polako jedan po jedan, a ima nas mnogo ulazimo u dvor. Na vratima nas dočekuje vodič i kaže da je dozvoljeno slikanje, samo da ne koristimo blic. Što mene naravno prvo oduševljava a onda kapiram da sam ispala glupača što nisam ponela aparat. Svakako i telefon radi svoj posao. 

vladičanski dvor vrsac10219633763610532 8223145424303685632 n

Prvo obilazimo kapelu koja je posvećena Svetim arhangelima Mihajlu i Gavrilu sa ikonostasom koji je oslikan imeđu 1761. i 1765. godine i spada u retke sačuvane ikonostase iz 18. veka.

vladičanski dvor vrsac10219633761570481 782419054215299072 n
Kroz vreme ova zgrada je imala više obnova ali najnačajnija kada dobija neobarokni i neorenesansni izgled je bila 1904 a vreme vladike Gavrila Zmejanovića.

83870972 vladičanski dvor vrsac2928012835000680448 n

83886613 vladičanski dvor vrsac5123375326717542400 n

U dvoru se nalazi vredna zbirka ikona, portreti najznačajnijih vladika vršačke eparhije i velika biblioteka.

Sam obilazak traje oko 30 minuta, što je dovoljno da se lepo pogleda i kapela i biblioteka na gornjem spratu.

vladičanski dvor vrsac

84007514 10219633770530705 vladičanski dvor vrsac

Zahvajujući Gugi konačno sam ostvarila svoju želju i posetila Vladičin dvor. Nadam se da će jednog dana biti pristupačnji kako za nas lokalce tako i za turiste jer zaista vredi da se vidi.

 

Opširnije...

Sobne biljke za pročišćavanje vazduha ili kako "uzgajati" svež vazduh?

Objavljeno u Razno

Da li je pročišćavanje vazduha u prostorijama, kancelarijama, zaista moguće uz pomoć biljaka? I ako je tako koje biljke pročišćavaju vazduh? Pre neki dan sam slučajno na Ted Talk-u naletela na jedan veoma interesantan govor, na temu koja je ovih dana veoma aktuelna i interesantna i kod nas. Zagađenje vazduha, i kako u našim domovima i kancelarijama možemo obezbediti čist vazduh na veoma jednostavan način.
Istraživač Kamal Meattle nam u ovom govoru govori o studiji koja pokazuje kako možemo sa samo 3 obične sobne biljke da proizvodimo sami dovoljno svežeg vazduha kako u kancelariji tako i u kući.

Tri biljke koje on spominje u svom govoru na Ted Talk kanalu su:

1. Areca palma (dypsis lutescens)

areca palma

2. Svekrvin jezik ili sabljica (sansevieria trifasciata)

sabljica

3. Đavolji bršljen (epipremnum aureum)

djavoljibrsljen

 

Naime, sve ove biljke uklanjaju CO2 i pretvaraju ga u kiseonik. A đavolji bršljen čak uklanja formaldeihide i ostale isparavajuće hemikalije.
2008 godine urađene su studije koje su dostupne na sajtu indijske vlade. Prilikom ovih studija u jednoj zgradi u Delhiju od 17000 kvadrata gde radi 300 ljudi, postavljeno je 1200 biljaka. Studije su pokazale da postoji verovatnoća od 42% da se nivo kiseonika u krvi poveća za 1% ako provedete 10h u ovoj zgradi. Takođe u poređenju sa drugim poslovnim zgradama u Delhiju, smanjenje pojave iritacije očiju za 52%, resporatornih organa za 34%, glavobolja za 24%, oštećenja pluća za 12% i astme za 9%.
Kako Meatlle kaže uz pomoć ove tri sobne biljke možemo uzgajati sav svež vazduh koji nam je potreban.
Takođe rezultati pokazuju neverovatan rast produktivnosti za čak preko 20%.
Više o ovoj studiji i biljkama možete čuti u govoru Kamal Meattle-a na Ted Talk-u.
A ja odoh da nabavim ove biljčice :)

Opširnije...

Ah, taj Rtanj

Objavljeno u Putovanja

Ah, taj Rtanj! Još jedna divna planinarska akcija

U nekom ranijem postu sam pisala kako je Rtanj moj Everest, zašto i kako možete ovde pročitati :) I dalje sam fascinirana tom planinom, na moju žalost još uvek nisam penjala po snegu. Ali zato sam ovaj put odradila "blato" pošteno :) 

Svake godine za tradicionalni božićni uspon na Rtanj ja nisam bila u mogućnosti zbog detetovog rođendana da odem. E kada je sada "ljubi ga majka" rešio da postane akademski građanin i da nas izignoriše za svoj rođendan, rekoh da iskoristim priliku. Naravno bilo je tu razmišljanja ići ili ne ići... previše ljudi, stvaraju se čepovi, čeka se dugo a obično duva jak i hladan vetar. Ali ipak kako ne osetiti i čari zimskog uspona na Šiljak ( vrh Rtnja na 1565mnv). E sad oko tih zimskih čari malo nas je globalno zagrevanje zeznulo i nije bilo snega. 
Mladenka i ja odlučujemo da se pridružimo ekipi iz Vršačke Kule i to je bio pravi pogodak.

U subotu oko 5:20h dolaze Mile i Mladenka po mene. Ja osetim usput kao da mi je ispalo nešto iz ranca, proveravam, ne znam šta bi moglo biti a ranac je znatno prazniji nego što je bio, i otvoren. Vraćam se nazad i nasred parkinga zatičem kesu sa garderobom. Uzimam kesu i ulećem u auto uz izjavu " ispale mi gaće". Naravno istog trenutka shvatam šta sam sebi uradila, ali šta je tu je u naredna dva dana trpim junački popalice na račun mojih gaća.

Negde oko 5:45h ispred Dis-a se konačno okupljamo svi. Idemo sa 3 auta. Emil i Marin u Smederevu kupe Igora koji je krenuo iz Pančeva. Velizar vozi Sinišu, Danicu i Snežu a naša trojka standardna, samo je ovog puta Mile u ulozi vozača u čemu ja izuzetno uživam!

Brzo nakon polaska Miletov "fićko" pokazuje grešku na motoru i kazaljka na meraču temparature pada na nulu. Auto ne pokazuje nikakavu nameru da prestane da radi, ali ipak se zaustavljamo i doleće Siniša iz milošte zvani Brka da to "stručno" pogleda.  Ulazi u auto i glasno analizira situaciju: Aha, lampica za grešku se upalila, skazaljka za temperaturu skroz pala.... doooobro, znači sve je u redu! Idemo dalje!

Da bi nas nakon par minuta nazvao da nas obavesti da nemamo razloga da se brinemo da se to i na njihovom autu desilo, čak im je i grejanje prestalo da radi. Razmišljam se da li da plačem ili da se smejem, naravno odlučujem se za ovo drugo.

Na mesto polaska na stazu, stižemo sa malim zakašnjenem koje smo već najavili organizatorima. Ali nismo jedini, odmah za nama stiže ekipa iz NS-a i NP-e sa kojima nastavljamo dalje. Ali pre toga staje jedan autobus i iz njega prvo spazim oduševljeni ženski lik koji maše i šalje poljupce. Jelena!!! Skačem i ja i mašem i šaljem poljupce, kao da je u vojsku pratim... kad neka muška figura iskače iz autobusa i viče "a drugara da pozdraviš?!" Golub! I tu se svi ispozdravljamo, razmenimo po par reči i nastavimo dalje svako sa svojom ekipom.

E sad da podsetim,  Rtanj je jedna od dve planine na svetu za koje se govorilo da će preživeti smak sveta, da tu dolaze vanzemaljci i sl.

Artur Klark je navodno još govorio da se tu susreću tri energije, orgonska, elektro i magnetna koje kada se spoje su najpovoljnije za čoveka. Određena je i tačna tačka gde je izmerena najjača energija i tu je napravljen mali spomenik piramida. Obzirom da smo tu prošli odlučili smo da stanemo i da osetimo tu energiju. Na tabli je pisalo da je potrebno dva dana po 20 minuta na svakih 15 dana boraviti tu kako bi osetili tu energiju. Čitamo to i Manja u jednom trenutku kaže "ej a da se mi sklonimo inako nismo nalektrisane kako treba ko zna šta će da ispadne na kraju" Složila sam se sa njom!
Konačno oko 10h krećemo na uspon. Na samom startu nam je veoma vruće, ali iz iskustva znamo da kada izađemo na greben i vrh, Rtanj će nam pokazati svoje čari, a neke od njih su jak i hladan vetar.

Obzirom da na stazi ima dosta blata nakon otopljenog snega a i krenuli smo ipak sa južne strane jer je lakša i zbog toga je velika gužva, Manja i ja čim ugledamo greben, odlučimo da "presečemo" put. Naravno svako normalan bi to uradio tamo gde su i drugi to uradili, ali nas dve, smo nas dve. Zašto biti jednostavno i lako kad možemo da se "ubijemo" pošteno.  Ali nismo zažalile hodale smo polako ka gore i uživale u samoći predivnom nebu.

Presreću nas neki planinari koji silaze uz komentar da smo odabrale najteži put i da ako baš imamo snage nastavimo a ako ne da idemo nazad na "serpentine". Kažem "ali mi te serpentine želimo upravo da izbegnemo". Pogledaše nas čudno i nastaviše dole.

Obe smo došle do zaključka da je to bila odlična odluka i da nismo ništa pogrešile. Pa smo još malo presekle, "preskočile" neke stene, i izašle na greben. Tu smo srele druge planinare koji su odlučili da idu grebenom i znale smo da smo izašle na pravi put.

I počinju čari Rtnja, vetar fijuće kao u vestern filmovima, čekam da se pojavi Klint Istvud ili neki indijanac. Vanzemaljac? Niko? Dooobro, idemo dalje.

Tek da ne bude dosadno ja osetim jak bol u predelu stomaka, kako sam nedavno imala neku intervenciju nije bilo baš interesantno. I u trenutku dok izlazimo na vrh i pričamo kako je najpametnije da se slikamo i odmah spustimo južnom stranom dole, čujem poznati glas. Goran iz Kikinde, tu je i njihova ekipa. Stajemo da se pozdravimo sa njima, Džulija je isto tu. Dok Mladenka razmenjuje ustiske ja obilazim vrh i tražim naše koje smo još na samom početku izgubili. Vraćam se do Manje, pozdravljamo se sa kikinđanima uz obećanje da ćemo im sledeći put doneti pelinkovac iz vinarije Vinik iz Vršca.

Idemo da se slikamo kod kapelice kad čujem još jedan poznati glas! Bane, Fly, ili kako ga danas ljudi znaju Rtanj Adventure. Znači još jedno divno iznenađenje!

A eto stiže i deo naše ekipe. Slikamo se i nas dve krećemo dole i naravno kako je meni bilo bolje, bilo je dovoljno samo da me Manja pogleda i da zna da treba da krene prečicom na dole. A silazak urenebesan, nema blata, ali zato suva trava radi svoj posao. U jednom trenutku padam i provalim da mi se pantalone extra klizaju po povoj podlozi. Pada mi genijalna ideja na pamet. Ali brzo skapiram da ću ostati bez novih zimskih pantalona i prekidam zabavu.

Prilikom silaska prvo nas sustigne Bane pa se malo proćaskamo, nadoknadimo ono što smo propustili od zadnjeg susreta. Nakon toga sustižemo kikinđane, pa Goran staje da se malo isćaska sa nama i tako polako stižemo do auta.

Pozdravljamo se sa ostalima i pridružujemo se Emilu i Igoru koji čekaju već pola sata u autu. Emil ima ideju da svi krenemo za Sokobanju ali ne možemo nikako da dobijemo ove naše da im se javimo. Mile i Velizar oprali auta ( to ti je kad ideš sa vojskom na put, sve cakum pakum i pedantno) i ne mogu da im napišem poruku na staklu! Manja i ja hrabro odlučujemo da ostanemo da ih sačekamo. I to je trajalo nešto više od sat vremena. Za to vreme smo popile dva čaja, očistile cipele, srele ponovo Jelenu i na kraju nisam imala više kud bilo je ili da premrznem ili da zagrlim Mladenku. Kad sam viknula "dođi ovamo da te zagrlim", neki momci pored su se slatko ismejali i počeli isto da se grle i šale. Borba je to za preživaljavanje!

Stižu i momci iz .... hmmm ne znam odakle ali nas prepoznaju jer smo u istom smeštaju. I nude nam da krenemo sa njima barem do doma, ako ne i do apartmana. Uspevamo da dobijemo Velizara koji kaže da ih ipak sačekamo jer stižu za nekih 5-10 minuta i nema da fali eto ih. Krećemo polako za Sokobanju sa idejom da se podmladimo. U apartmanu nas čeka vest da je kvar u pitanju i nema tople vode. Manja i ja takve musave i blatnjave, samo brzo jedemo, menjamo cipele i odlazimo da prošetamo. Usput nalazimo jedan predivan kafić gde smo popile čaj, pojele orasnice i slatko se ugrejale i isčaskale. Kad smo se vratile u apartman, Mile namestio krevete, oprao sudove, došla topla voda... Ma milina!

Jednoglasno odlučujemo da ujutru spavamo dok nam se spava i posle idemo na kafu i palimo kući. Ostatak ekipe ide do Sokograda. Mi krećemo ka centru i ispred apartmana ponovo poznat glas: Otkud ti? Goran iz Tragača :) Pa rekoh ovo je stvarno bio vikend za pamćenje, mislim da na nijednoj akciji nisam srela toliko dragih ljudi do sada. Zove nas Goran da krenemo sa njima, ostali dovikuju da ne zabušavamo , ali ipak Manja i ja se odlučujemo da ispraznimo par otvorenih butika. Greota je da se tako dobre cene ne iskoriste! Mile nas strpljivo čeka u kafiću, našla sam mu zabavu da promeni vreme na mom baby g shocku.  I negde oko podneva krećemo kući. Usput nas prati teška magla ali polako grickajući sve što nam je ostalo od hrane stižemo do Vršca.

Da li smo se nakon poseti Rtnja i Sokobanje podmladili ne znam, ali smo se svakako dobro naelektrisali!

p.s. ništa od vanzemaljaca ponovo... Mada lično mislim da su okolni seljaci pobrkali vanzemaljce sa nama planinarima. Misle ljudi ko bi drugi po takvom vremenu špartao po planini.

A slikice možete pogledati u galeriji.

 

 

Opširnije...

Vršačka Kula

Objavljeno u Putovanja

Pre neki dan smo Neca i ja krenuli da obiđemo tvrđavu Golubac i vidikovce iznad nje, ali zbog jakog vetra i nemogućnosti da pređemo Dunav skelom nismo ni hteli da pokušavamo varijantom preko mosta.
Kako nam ne bi nedelja propala odlučili smo da po tom istom vetru obiđemo ovu našu tvrđavu iznad Vršca uz obavezno prisustvo vršačke košave. Šalu na stranu moram vam reći da nije baš naivno kako udara i pomera s mesta ( barem mene ) tako da se držite podalje otvorenih mesta i pentaranja po stenama radi dobre slike ( reče ona i uradi to ). A dok smo se šetkali shvatila sam da sam pisala o svemu i svačemu a o našu Kulu sam nepravedno zapostavila. Tako da sledi ispravka :)

78694381 3029446403736147 6828265777435508736 n

 

78731816 733167837181781 8836553392252780544 n

 

Vršačka kula ili zamak je tvrđava koja datira iz XV veka. Veruje se da je 1439 godine podigao Đurađ Smederevac posle pada Smedereva sa ciljem da zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine.
Vršački zamak se nalazi na visini od 399mnv na Vršačkim planinama iznad samog grada.
Najočuvaniji deo ove tvrđave je donžon kula koja je i simbol grada Vršca, visine oko 20 metara i koja je komplet restaurirana, ali su pronađeni i obnovljeni i ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći. Tokom arheoloških istraživanja krajem 20.veka pronađen je i veliki broj pokretnih nalaza.

Danas ova divna kula koja bdi nad Vršcem je turistička atrakcija koju svakodnevno posećuju turisti sa svih strana. Ono po čemu je još dodatno atraktivna je to što je i poletište za paraglajdere, tako da ukoliko ste i to hteli da isprobate evo vam odlične lokacije. 

Ja sam lično isprobala par puta i verujte mi predivan je osećaj leteti iznad kule i videti je iz te perspektive.
Nemojte se iznenaditi ukoliko stignete do Vršačke kule a ne možete da joj priđete od gomilu paraglajdera raširenih po zemlji kako strpljivo čekaju njihov red da polete, jer tu se često održavaju i velika takmičenja kao što je svetsko za precizno sletanje.

 

Paraglajding Vrsac

paraglajding vrsac

Ne postoji određeno doba dana ili godine kada je najbolje posetiti ovaj lokalitet. Lokalcima je to jako često tačka za popodnevnu šetnjicu, jer postoji stepenište koje vodi od Sportskog centra Milenijum do male crkvice odakle se nastavlja stazicom kroz šumu do same Kule. Ili varijanta kolima do raskrsnice za Kulu i Crveni Krst. Planinarima često predstavlja tačku za odmor na jednoj od mnogih staza koje postoje po Vršačkim planinama.

A ako ste romantična duša onda je naravno zalazak sunca posmatran sa bedema Kule najlepši.
Tako da ukoliko posetite Vršac, nemojte je zaobići.  Ustvari posetite Vršac samo da bi ste je videli! 
U blizini postoji dečije odmaralište Crveni krst gde možete lepo ručati, popiti kafu i čak prespavati. Kada siđete do parkinga, krenite stazicom ka gore ili afaltnim putem. A ako ste rapoloženi za još jedan predivan vidikovac,  između stazice koja vodi na Crveni Krst i asfalnotg puta postoji jedna mala stazica koja vodi do vidikovca Turban ili kako ga mi u lokalu zovemo Turska glava. Tu možete sesti na stenama i uživati u miru i tišini dok gledate na Kulu.

58939860 1756871457792726 4347199230805278720 n

74313422 1923999144413289 7616280379468546048 o

A ukoliko vam i ova šetnja nije dovoljna nastavite još nekih sat vremena ka gore do planinarskog doma PSD "Kula" Tamo možete probati gulaš od divljači ili odlične palačinke. Dom nudi mogućnost i da se prespava.

Druga opcija koju toplo preporučujem je krenuti od raskrsnice stazicom ispod kule gde će vas dočekati predivan vidikovac i klub ekstremnih sportova Izazov gde možete popiti pivo, kafu…

Još ako vam se posreći da stignete kada je zalazak sunca… Pogled na grad u tom trenutku je nesvakidašnji.

Ukoliko vas zanima penjanje po stenama, to možete ovde isprobati. Da, da ovde se organizuje i poznati Vršački Boulder Fest.

Šta reći ni manje planinice ni više dešavanja ... a još nisam spomenila ni dešavanja kao što su takmičenje u orijentiringu, trka uz  stepenice, MTB maratoni...

Za svakoga u svako doba po nešto :)

76901724 593116404764685 6494857327491940352 n

75279389 2567043746718631 4027723173733597184 n

76646827 822536554825889 4777835462473547776 n

Idemo dalje, nije vam dovoljno vidikovca? Ok, krenite još malo na dole ka gradu, do male crkvice i još jednog fenomenalnog vidikovca gde možete uz pomoć teleskopa baciti pogled na sam grad. 

78045863 2483355115285338 1602439696703553536 n

Mislili ste da je to, to?

Ne, vršačke planine nude još mnogo divnih vidikovca i stazica, jedan dan ili popodne nisu dovoljni, kao što ni jedan moj tekst ne može pokriti šta sve nude.

 

 
Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed