Lepršava.rs

Lepršava.rs

Veb sajt::

Bez naslova ...

Objavljeno u Zanimljivosti

Moja prva uspomena na tebe?

Mutno je sve… sećam se samo da smo jurili velikom brzinom, držala sam se rukama svom snagom da ne ispadnem i vrištala od adrenalina i sreće, to je ujedno i moja prva uspomena na neki srećni trenutak. Naravno na prvoj „krivini“ kada smo iz spavaće sobe prelazili preko praga u hodnik udarila sam glavom u vrata i ispala. Bolelo je ali mi nije bilo jasno zašto su svi digli toliku dreku … zašto ne možemo da nastavimo? Samo mi je nešto curelo iza uva… mislim da je to bila krv, ali nebitno, bilo mi je sasvim ok da sedim u prikolici tog kamiona i da me ti konopcem vučeš… Teškog srca sam prihvatila činjenicu da ćemo se ubuduće tim kamionom igrati samo u dvorištu.

***

Sedeo si u hodniku na fotelji pored stočića sa telefonom, držao cigaretu i pepeljaru. Mi smo te zagledali i muvali se oko tebe… bio si mi veoma interesantan. Nisam bila svesna činjenice da si ti moj otac, nisam nekako shvatala šta to znači. Bio si onaj interesantni čika koji povremeno dođe tu kod nas i uvek donese neke zanimljive igračke.

Prišla sam ti i pitala te:

„Šta to radiš?“

„Pušim“

„Želim i ja da probam“

„Ne može mala si“

Uvređeno sam se okrenula i otišla u kuhinju misleći u sebi: Važi, ja mala? Vidiš kako mogu da se popnem očas posla na kredenac – SAMA!!! Imam već 5 godina, mogu ja sve sama!

***

Opet je došao! Vidi me šta ja imaaaaam! Konja, jašem!!! Vikala sam sa poljane pored Timoka i trčala ka kući sva srećna jer ga vidim! I naravno pala sam i posekla se na stablo kukuruza koje mi je glumilo konja! Digao me je na sto u dvorištu, i dok mi je deda čistio posekotinu i lepi flaster on je pokušavao da mi odvuče pažnju. Dugo godina sam taj ožiljak nosila na butini i sećala se tog trenutka kao jedne lepe uspomene.

***

„Ajde, idemo!“

„Gde nas vodiš?“

„Na jedno mesto!“

„Gde?“

Nije odgovorio već je samo krenuo a brat i ja polako za njim. Oduvek sam inisistirala na obrazloženju šta god da se traži od mene, ali sa njim sam jednostavno znala da nemam izbora. Pratila sam ga trčkarajući za njim i pokušavajući da ga sustignem. Usput smo ga konstantno nešto zapitkivali, a on je imao neki odgovor za sve, kao i uvek kasnije.

Tog dana nas je odveo na jedno divno mesto, mesto gde sam u narednih desetak godina provodila dane pa i noći, gde sam naučila mnoge nove interesantne stvari i upoznala mnogo dobrih ljudi, neki su i dan danas deo mog života, a neki više na žalost nisu sa nama… Odveo nas je u Izviđački Dom. Tog dana sam postala izviđač, upoznala kao što sam već rekla divne, divne ljude… ne mogu ih sada imenovati, plašim se da ću nekog preskočiti, a ovako će se sami prepoznati ukoliko ikad imaju prilike da pročitaju ovaj tekst.

Danas živim na skoro 700km i upoznajem ljude koji mi govore da su kao mali letovali u mom izviđačkom domu, da su se družili sa mojim tatom i njegovim drugarima… To je takav neopisiv osećaj slušati ih kako prepričavaju njihove dogodovštine…Vraćaju se slike kako je tata prepričavao te iste priče, kako smo moji drugari i ja provodili dane u tom dvorištu i na toj plaži. Letos sam kod moje Gabrijele u stanu pila kafu na terasi i uživala dok sam gledala neke nove generacije kako jurcaju i zabavljaju se, kao i mi nekada, kao i moj otac sa njegovom ekipom nekada…

***

„Uđi, nemoj da se bojiš“

„Neću poješće nas“

Stajala sam pored brata na ulazu u prirodnjački muzej gde je bio izložen veliki preparirani medved, u uspravnom položaju!

„Eto vidiš nije veći od mene, ja bi ga razvalio“

„Jeste tata, veći je“
„Da, ali nije snažniji, a i ja znam džudo“

Verovala sam mu, i osećala se sigurno kao i uvek pored njega.
Kada sam posle mnogo godina odvela svoje dete s vrata sam mu rekla: „Znaš tvoj deda je jači od ovog medveda“, a on me je samo bledo pogledao!

***

„Tata jel umeš ti tako da voziš?“

„Umem“

„ Pa zašto ne voziš tako?“

„ Zato što nisam na filmu!“
Ali ubrzo nakon toga nas je odvezao na prazan parking i pod ručnom okrenuo auto. Gledala sam zadivljeno sa strane…

***

Utrčala sam u tatin auto i pitala ga “ Šta ćemo danas da gledamo“? Bio je dan za bioskop!

Gledali smo sve filmove sa Bad Spenserom i Terens Hilom, kao naravno i Brus Li ja i Džeki Čena.

Ugledala sam čika Mirka u autu umesto tate: „Zdravo deco, poslao me vaš tata, morao je da ostane na poslu i jako mu je žao što ne može da vas vodi danas u bioskop!“

Ćutali smo i brat i ja do kuće, nisam bila razočarana zbog bioskopa koliko uplašena da li je to zaista istina! Par sati kasnije došao je kući živ i zdrav.

***

„Šta si nam doneo?“ Izvadio je banane i mandarine i stavio na sto. Nije prošao sastanak u Skoplju a da ne donese neko voće sa Bit Pazara i kikiriki za njega naravno. Mene je u tim godinama bilo teško naterati da bilo šta stavim u usta... On bi seo pored mene i krenuo da mljacka onako slatko dok gricka jabuku ili neku drugu voćku. Nije nudio, a ja tvrdoglavo nisam priznavala da bih probala. Onda bi samo na vrh noža natakao jedno parče i kao slučajno okrenuo ka meni. Uzela bih i slatko smazala. Ćutali smo tako i jeli i pravili se kao da se ništa nije desilo...kao da ništa nisam pojela. A naravno smazala sam čak i više nego on.

***

Volela sam da čitam. Sećam se da sam čitala „Orlovi rano lete“ i vrištala od smeha. Jednog dana je doneo video kasetu sa tim filmom. Zajedno smo se smejali dok smo gledali. A smejao se tako zarazno, dečije, iskreno...

***

„Ja bih da idem u diskoteku - Leb i Sol sviraju!“

„Ne može, mala si“

„Ali tata svi idu!!!“

Otišla sam i ja, a on je sat posle ponoći ušao u diskotetku. Sećam se Borisa koji je počeo da viče „Ej eno ti ga tata“ i svi su uplašeno pogledali da vide šta će da se desi? Samo sam ja bila smirena, i dan danas vidim njegovu sliku kako stoji na vratima sa kariranim kačketom i šalom i pokušava da me spazi, znala sam da neću morati da idem po mraku sama kući. Znala sam da imam nekog ko me pazi! I u narednim godinama je svaki vikend dolazio po mene dok mu u jednom trenutku nije pukao film i rekao: „Nađi nekog dečka da te prati kući“ Nije mi bilo jasno šta će mi, on je uvek tu a i jači je od svakog dečaka koga ja poznajem!

***

„Ovo je muzičar a ne onaj tvoj što u gaćama trči po sceni“ govorio mi je dok je puštao Rolling Stonse i imitirao Jaggera kako peva Angie. Da ne kažem kriveljio se. A onda je usliedio Pink Flyod i The Wall. Sećam se i dan danas kako mi nije bilo jasno šta tu vidi lepo dok ih je on po sobi imitirao pevajući na sav glas. Mislim GNR i Axl su zakon!

Svakako te noći mi je na video kaseti snimio Gunse sa MTVja, dok sam ja spavala. A ja sam veoma ubrzo shvatila o čemu mi je pričao tog dana. I dan danas kada krene Angie ja se setim njegove imitacije i krenem da se smejem.

***

„Ženo ja ne znam šta ćemo sa njom, ona ih bije! Nikada se neće udati!“ Govorio je kao zabrinuto sa pritajenim smeškom, nakon što ga je neki stric nekog dečka nazvao da mu se požali da sam ovog malog tresnula mandolinom u glavu. Pa mislim se smarao me je, a i kakav je kreten ladno se žalio ocu da sam ga tukla, trebala sam još jače da ga zveknem!

***

"Ćerko toliko si vampirasta da te ni vampiri ne vole!"

"E, a ti tata stvarno misliš da mi je grof Drakula bio neki predak?"
Samo je izvrnuo oči izašao iz sobe.

***

„Ok, daću ti aparat da se same slikate, ali moram prvo da ti pokažem par stvari“ Ništa ja njega nisam slušala, ako je oblačno uradiš ovo ako je sunčano uradiš ono. Ne znam ni sama kako ali sam uspela tog dana da izvadim pun film na njegovoj Smeni 8. Bila sam presrećna kada su me u foto radnji pohvalili, pogledala sam ga i nadala sam se da je bio ponosan na mene. Nekako to nije baš pokazivao i govorio…

***

„Ti, Draganova ćerka?!“ Nema šanse!“ „ Pa ona je jedna fina devojka, ide na ples, govori dobro engleski, odličan đak! Dragan se uvek hvali kako je ponosan!“

„A, šta ja ti ne delujem da sam takva?“ Pitala sam nekog dečka, par godina starijeg, kog sam upravo upoznala u nekom kafiću dok sam ispijala svoje pivo direktno iz flaše i pravila se da me ta izjava nije digla u nebesa. Ispostavilo se da je sin tatinog bivšeg direktora i da je i on sam krenuo nedavno da radi kod mog tate. Znala sam da postoji, ali ga nisam do tada upoznala.

***

„Gde ćemo tata sada?“
„ Da naučiš da voziš“

„Ali ja sam položila!!!“

Ništa nije rekao već nas odvezao van grada pored jezera. Izašao je iz auta, pronašao neke grane i naređao ih je na putu, a onda je povukao neki kontejner… Ništa meni nije bilo jasno šta on sada tu hoće…

„Daćeš pun gas! I kako god znaš i umeš zaustavićeš se ispred tih grana a onda to isto u rikverc i pazi da ne tresneš taj kontejner ili da izletiš u jezero“

Jaoooo kako sam ja njega mrzela te večeri. A sada svaki put kad bez problema uparkiram auto na rikverc setim se toga i slatko se nasmejem!

***

„Tataaaa vidi kako je lep onaj auto! Hoćeš jednog dana da mi ga kupiš?“ Uzbuđena sam ga pitala dok sam ga vozila po gradu u našem Fiat Uno-u. „Ajde mani se toga, gledaj gde voziš!“

Par dana kasnije spremala sam se da idem na ispit u Skoplje, mama i brat su bili na moru našim kolima. Ušao je u stan i rekao: „Ne mogu ti ga kupiti ali možeš ga dobiti na jedan dan“ i pružio mi je ključeve od nekog auta. Uzela sam ključ ali ništa mi nije bilo jasno, zbunjenim pogledom sam ga upitala "šta je to". „Izađi na terasu!“ Istrčala sam i dole spazila parkiran tamno crveni Fiat Punto. Skakala sma i grlila ga kao malo dete. Odmah sam zvala Irenu, Bojana i Bobilja, ljudi imamo auto za sutra!!! A on je u pozadini stajao gledao me i smešio se. Mogu da zamislim koliko je tog dana bio zabrinut, nije bilo mobilnih telefona u to doba, a ja sam bila jako zahvalna za taj trenutak i trudila se da mu javim kad god dohvatim neki telefon naše kretanje. Stigle smo nas dve oko 20h uveče nazad ( momci su ostali ) a on je stajao na terasi i čekao nas je. Sećam se osmeha kada sam izašla iz auta, mahuo je i ušao u unutra.

***

Prijatelj nam je pozajmio svoj auto da idem na ispit, kada je tata video kupe ispred zgrade umesto Corse koju je očekivao krenuo je i on samnom.

„Jaooo tata kako bih ja volela sada da preteknem onog lika, vidi kakav krš od auta vozi!“ Rekao je samo: „ Dobro, daj gas i približi mu se, iza ove krivine kreću tri trake ti imaš prava da pretičeš! Imaš daleko stabilniji auto od njega, ali ipak pazi samo kako ulećeš u krivinu!“ Promumlao je više za sebe "ubiće me tvoja majka" i prekrstio se.
„ A jel smem i na autoput ja da vozim?“ „Smeš i ne više od xxx!“ Onog trenutka kada sam osetila tu brzinu usporila sam. On je bio smiren ili barem je glumio da jeste. Uvek mi je dozvoljavao da isprobam neke ovakve ludosti uz njega i svojski se trudio da mi objasni zašto to ne smem da radim i šta bi bilo kad bi bilo!

***

„Znaš od onog trenutka kada sam te dobio do onog kada si mi rekla da ću postati deda i da odlaziš sve je prošlo munjevitom brzinom“

***

Ne znam koje su bile njegove prve reči upućene meni, ali poslednje su bile: „Begaj i ne vraćaj se“ i usnama mi je gricnuo ruku. Sećam se da je to radio mom detetu…verovatno i meni kad sam bila mala…

Nakon toga nije sklopio nijednu celu rečenicu…a ubrzo se skroz ugasio…

***

Volela sam da pijem kafu sa njim, da pričam da ga slušam… kada sam otišla nismo se često slušali ali najviše sam volela taj osećaj da je on uvek tu za mene! Tatuš...

***

Mogla bih da pišem ovako do besvesti… jer mi samo naviru sećanja ali ostaviću nešto da ostane i samo naša tajna...

 

Opširnije...

Banska Bistrica Slovačka

Objavljeno u Putovanja

Banska Bistrica je gradić u centralnoj Slovačkoj.

Broji stanovništvo od oko 80000 i kroz njega prolazi rečica Hron.

Nekada davno ovaj šarmantni gradić je bio poznat po rudnicima bakra a u zadnje vreme sve više se spominje kao turistička destinacija.

banska bystrica 19 of 20

Nakon dugog noćnog putovanja na putu do Visokih Tatri par sati u ovom divnom gradiću su nam i te kako dobro došli i upotpunili našu tatransku avanturu. Prvo smo naravno preleteli sve radnje sa planinarskom opremom i tek onda seli da popijemo prvu jutarnju kafu, da doručkujemo i da oslušnemo ovaj mali gradić.

banska bystrica 20 of 20

Kada smo se malo sabrale odlučile smo da se još jednom malo polako prošetamo predivnim trgićem, razgledamo znamenitosti i kupimo po nešto iz lokalne pekare i pijace.

banska bystrica 11 of 20

banska bystrica 5 of 20

Sredinom 20. veka grad je ušao u istoriju kada je avgusta 1944. postao centar slovačkog nacionalnog ustanka. Ovde se dogodlila druga po veličini pobuna protiv nemačkog nacističkog režima posle jugoslovenske.  U znak sećanja i dan danas postoji otvorni muzej o kome više možete pročitati ovde.

banska bystrica 4 of 20

Ponos Banske Bistrice je trg Námestie SNP.  Ukoliko imate mogućnost popnite se na sat kulu Odinová veža odakle ćete imati prilike da se divite ovom predivnom trgu.  Inače ova kula je izgrađena 1552. kao deo gradskog zatvora.

banska bystrica 9 of 20

Gde god da se okrenete na ovom trgu videćete deo istorije Banske Bistrice i Slovačke kroz dobro očuvane stare građe. Takođe nemojte propustiti da posetite i gradski zamak koji je postepeno građen u periodu 13-15 veka.

banska bystrica 17 of 20

Obično se uvek dobro pripremim šta, gde i kako posetiti prilikom ovakih putovanja kako bi u što kraćem vremenskom periodu videla i doćivela još više. Na moju veliku žalost ovaj put to nije bilo tako i koliko sam bila oduševljena toliko me je i bilo žao kada sam saznala šta te sve zgrade i građe znače.

banska bystrica 10 of 20
Svakako sledeći put detaljnije razgledanje Banske Bistrice mi neće promaći.

banska bystrica 6 of 20

 banska bystrica 1 of 20

Opširnije...

Stary Smokovec Slovačka

Objavljeno u Putovanja

Nakon što smo u Popradu 3 puta pretrčale železničku stanicu gore-dole uspele smo da se sporazumemo sa jednom gospođom što na slovačkom, što na srpskom i u zadnjem minutu uletele smo u naš vozić za Stary Smokovec. ( Ukoliko se zatekente u Slovačkoj, slabo znaju engleski ali ukoliko pričate sporo srpski postoji velika imogućnost da se dobro sporazumete.)

Stary Smokovec je poznat skijaški  planinarski centar. Nalazi se u podnožju Visokih Tatri i deo je Tatra Electric Railway linije koja povezuje, Poprad, Tatransku Lomnicu i Štrbske Pleso

Štrbske Pleso je omiljeno mesto za skijanje, planinarenje na Visokim Tatrama. Nalazi se na istoimenom jezeru i startna je pozicija za uspon na vrhove Krivan i Rysy. Ima dosta lokala, hotela, i radnji sa sportskom opremom. Takođe postoji i veliki parking i možete ga koristiti kao startnu poziciju za veći broj uspona u ovom regionu.
Evo i par slikica iz Štrbske Pleso:

68847578 1069596849896754 1169716291318054912 n69558296 374917026778011 8748805668502241280 n69944321 486646205449903 4001948903191609344 n70419668 1869141236565747 7128042473082847232 o

 

Nakon kraće vožnje divnim vozićem stigle smo i na naše sledeće odredište-Stary Smokovec. Na našu veliku žalost kiša je krenula još dok smo bile u vozu par sati ranije od najavljenog. Zbog toga smo bile primorane da provedemo dobih pola sata na železničkoj stanici sa gomilu zatečenih planinara. I to me je navelo da se pitam kao i uvek.... na planini nam nije problem kišica a u gradu uvek jeste?! Ali dobro da ostavimo filozofiranje za neki drugi put da se damo u akciju. Navatale neki free wifi, izguglale gde može da se popije dobra kafa i pojede nešto slatko i nakon toga uletele u suvenirnicu kupile kabanice i krenule u akciju.

69986389 2369601946640554 3376486649964789760 n

 

Pravac poslastičarnica Cukráreň u Elišky koja se nalazi na nekih 500 metara od stanice. 

A tamo BINGO!!! Lokal iz mojih snova! Slatkiši sa svih strana ne zna se koji je lepši, kafa fenomenalna, lepo uređeno... wifi. Šta drugo treba? Ništa! Onda smo lepo fino uzele kafu, nekoliko vrsta kolača i gomilu sitnica, sele za prvi slobodan sto, navatale wifi i zaboravile na duže gde smo. Srk iz prazne šolje me je vratio u realnost a i u Manjina poruka sa mojom slikom kako blenem u telefon, a nisam je iskreno ni primeitila kad je ustala sa stola.

69762693 2384199281657354 167914963367624704 n70136265 434587043825028 6793508462534852608 n
Dogovaramo se da ipak idemo busem do Stare Lesne jer smo primetile da staje u centru gde je i naš smeštaj, a voz staje kod obližnjeg kampa na nekih 3km od smeštaja. Proveravamo prvo voz imamo do 22h na svakih sat vremena i palimo na stanicu.

Što se Stare Lesne tiče to je takođe malo mestašce sa jednom prodavnicom, picerijom i restoranom. Ali je veoma lepo i čisto i prijatno za šetkanje. Možete videti jedan mali mlin i staru crkvu i to bi bilo to. 

Evo i koja slikica iz Stare Lesne:

70301515 3238013709556988 66574290895503360 n

69614030 1097568633780509 2774089792751665152 n

A autobuska stanica u Starom Smokovecu ... prazan parking i mnogo stranaca koji blentavo gledaju u oglasnu tablu, šta ćemo nego da im se pridružimo. Vidimo da imamo bus za 15 minuta ali stoji neka napomena od koje ni reč ne razumemo ... a nemamo više wifi.
Ulazimo u bus, kažemo vozaču lokaciju, on nam izda kartu, ja proverim 3x šta piše na njoj... i sednemo na prvom sedištu.
I eto ga posle 5 minuta vožnje kamp i tabla Stare Lesne... mi krenemo a vozač kaže NE, i nastavi vožnju. Vraćamo se na sedište i ćutimo... ulazi u sledeće mesto posle našeg Tatranske Lomnice, gasi autobus... ćuti on, ćutimo i sedimo i nas dve. Kažem „Znaš Manja on ima neki red vožnje koji mora da poštuje, ali šta ako se ne vrati u Stare Lesne?" A ona mrtva ladna odgovara, ništa platićemo povratnu kartu do Starog Smokoveca i tamo ćemo smisliti šta ćemo" Ok, teši me to što imamo u narednih 3h još 3 voza, a i valjda će neko od naših vozača biti voljan da nas spasi ako zatreba.
Vozač pali autobus, okreće i vraća se ka Staroj Lesni, skreće kod kampa, prolazi, ne staje, ćuti on, ćutimo nas dve. Za koji minut stiže do centra i staje, ja izlećem sa velikim olakšašnjem, vičem na srpskom „doviđenjaaaaaa" i hvatam krajičkom oka vozačev osmeh u ogledalu! Manja izleće zamnom i komentariše: „Što volim što smo ovako pametne i sposobne"
Stižemo na vreme da kupimo i pivo i kikiriki dok radi radnja i da se vratimo pre ostalih u smeštaj. I još jedan dan naše tatranske avanutre je završen. 

 

Ovde možete pogledati preporuke sa Tripadvisor-a za smeštaj u Starom Smokovecu.

 
Opširnije...

Poprad Slovačka

Objavljeno u Putovanja

Poprad je grad u severnom delu Slovačke u samom podnožju Visokih Tatri na visini od 672m. Ovaj mali gradić u zadnje vreme se sve više sa planinarenjem i skijanjem zbog blizine poznatih Tatri.

69873330 1373925612770069 4341185095474872320 nPoprad sa svojim stanovništvom od oko 50000 se smatra desetim po veličini gradom u Slovačkoj.

70463553 427996851152019 3360224233039855616 n

Takođe zbog njegove lokacije ima i aerodrom a i deo je Tatra Elcetric Railway sistema -železnička veza koja spaja sva okolna mestašca i na taj način kako stanovništvu tako i turistima olakšava kretanje.
Sam gradić je predivan, Manja i ja smo provele jedno divno prepopodne. Trećeg dana naše tatranske avanture odlučile smo da ne odemo na uspon na Koprovski Štit već da vozićem odemo do Poprada pa onda i do Starog Smokoveca.
Kada smo tog jutra ispratile celu našu ekipu što na uspon što u Štrbsko Pleso skuvale smo kaficu, izvukle turističke vodiče i mape i krenule da osmišljamo našu današnju avanturu. Cilj nam je da pored toga što ćemo da kupimo nešto od opreme pogledamo i osetimo što više ovaj deo Slovačke. Znači odluka je pala idemo u Poprad i Stari Smokovec na ručak i neke kolače, šetnju i posetu isključivo sportskim radnjama (nećemo gubiti vremena na ostale :)).
Dok smo tako pokušavale da osmislimo gde ćemo, šta ćemo i kako ćemo odnekud se pojavio Goran i predložio da nas odveze do Poprada autom i ostavi u tržnom centru. To se kasnije pokazalo kao odlična ideja, jer voz koji ide iz našeg mesta staje na nekih 2-3km od smeštaja i tu bi smo izgubile dosta vremena.
Uz laganu vožnjicu i interesntan razgovor stižemo brzo u Poprad, Goran parkira u tržnom centru Forum gde se na samom ulazu razdvajamo i krećemo svako svojim putem.

69879022 690006021496532 6447537615502573568 n
Manja i ja brzo prolazimo kroz TC Forum, malecak je ali iskreno nema ništa više a ni manje od naših i nema potrebe za daljim zadržavanjem pogotovo jer je vreme predivno.

69601761 352918252254937 6923197181880958976 n
TC je u samom centru Poprada, koji je proprilično šarmantan i interesantan sa svojim građama a i čistoćom. Šetkamo se i slikamo, ulazimo u bukvalno svaku sportsku radnju kojih ima u izobilju. Ima i onih preskupih ali sa velikim popustima, tako da ako ste hteli da date primer 60 eura za neke planinarske pantalone slabijeg kvaliteta, sada ćete imati prilike da uzmete na popustu za isti novac neke renomirane firme.

70395089 2167579316873662 9132664470751936512 n

Ono što smo ovde primetile je da u vreme ručka maltene sve manje radnje su zatvorene i okolni kafići i restorani se pune velikom brzinom. Takođe oduševila me je brzina kojom se izbacuje predivna sveže skuvana hrana. Nakon još jednog kruga i predivnog sladoleda u poslastičarnici Balkan ( ono što mi se veoma dopalo kao nekome ko na žalost mora da izbegava mlečne proizvode je voćni sorbe- sladoled bez mleka, i to od pravog voća a ne vodica sa aromom. Fantazija, još uvek osećam miris i ukus šumskog voća .... ) odlučujemo da sednemo i da popijemo kafu u bistrou pored poslastičarnice.

70557854 606718256526816 5841508568871731200 n

Ali dok smo pijuckale kaficu i gledale kako ostali gosti oko nas uživaju u svojoj hrani (koja je usput identična uživo kao i na slikama menija) odlučile smo da ručamo tu. I to je naravno bila odlična odluka! Bistro Pod Vežou u Popradu je za svaku preporuku. Ljubazno osoblje koje priča dobro engleski, wifi, ukusna hrana, odličan ambijent na terasi ( nismo ulazile unutra ). Tako da ako se nađete u Popradu i pitate se gde bi ste mogli da jedete ( cene su kao i kod nas ), volite da probate nove stvari, slobodno posetite bistro Pod Vežou ( što na slovačkom znači Ispod Kule).

70253037 1152432468293156 5896306244125196288 n
Nakon divnog ručka vraćamo se da ipak posetimo još koju radnjicu i tu srećemo i naše devojke, Vesnu, Slađu, Miru i Alisu koje su došle busem da se isto malo prošetaju. Kupujemo još po nešto od opreme i nastavljamo vozem do naše sledeće destinacije Starog Smokoveca. Dnevna karta za ovu „tatransku železnicu" je 4 eura ali mi odlučujemo da uzmemo samo kartu do Starog Smokoveca kako bi smo odatle nastavile autobusem do našeg smeštaja koji se nalazi u mestu Stare Lesne. Ukoliko ste u prilici nemojte propustiti vožnju ovim vozićima koji su prilagođeni pre svega turistima. Ono što me je oduševilo je bio poseban prostor na samom ulazu za bicikle, skije i bordove. Nema potrebe da razmišljate da li ćete moći da uletite u bus sa opremom ili ne, očekivano je i spremno da to zaista i uradite. 

70218209 1264972367016586 6512882021038030848 n

Ukoliko se pitate šta drugo možete videti u Popradu evo par ideja:
Trg St. Egidius (Námestie svätého) gde ćete se ustvari svakako prošetati ukoliko krenete u šetnju centrom. Trgić je dobio ime po Gotsko - katoličkoj crkvi St. Egidius izgrađenom u 13 veku.

70509784 399015774374211 1243121281021247488 n
U blizini se nalazi i akva park „AquaCity Poprad"

 

 

Ukoliko odlučite da se zadržite malo duže u ovom regionu a da noćite u Popradu, ovde možete pogledati preporuke za smeštaj.

 
Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed