Pre nekoliko dana dok smo ispijali jutarnju kafu u kafiću, upijajući tople jesenje sunčeve zrake, listajući novine naletela sam na recept za aromatični kolač od šargarepe.

Mogli bi smo na treking ligu u subotu u Suboticu?- reče Boris, pogledamo se i u glas izgovorimo "Pa mogli bi smo", naravno sledeće subote u predviđeno vreme krećemo ka Subotici.

Stižemo tačno na vreme da se prijavimo za treking ligu, tu je ostatak ekipe, i pola zemlje... da ne nabrajam ne bih da nekog slučajno zaboravim i uvredim.
Neša i Boris trče, a nas 4 (Tanja, Nata, Maja i moja malenkost) idemo polako u šetnju.

Prvi put sam ovde, priroda je predivna. Vreme nas fenomenalno služi, sunca taman toliko da ne bude hladno, ali ne peče. Prolazimo kroz razne različite predele, od sređenih voćnjaka, kroz tunela napravljenih od rastinja do trske ...

Specijalni rezervat prirode Ludaško jezero se nalazi na oko 7 km istočno od Palića. Po veličini je drugo najveće jezero severne Bačke. Jezersko okno je nastalo veoma davno tako što ga je izdubio vetar. Dalje oticanje vode se zaustavilo među peščanim dinama.

Ludoško jezero obiluje raznim životnim svetom - i florom i faunom. Zbog svog značaja i zaštite prirodnih vrednosti i odlika Srbije, a pre svega staništa ptica močvarica Ludoško jezero zaštićeno je kao Specijalni rezervat prirode.

Brzo hodamo, ne sedamo nigde, samo stajemo par minuta na kontrolnim tačkama da se osvežimo, i nastavljamo dalje.

26km i 5 sati intenzivnog hoda prolazi veoma brzo i lagano uz divno društvo. Idemo iz teme u temu, knjige, filmovi, kozmetika, nakit, prijateljstva, posao... U glas dolazimo do zaključka da smo dobar tim, ništa nam ne smeta i sve isto funkscionišemo. Pred sam start Boris zove Tanju i pita gde smo? Kaže ona "evo prolećemo kroz cilj nemoj da nas prekidaš" i u tom trenutku dolazimo na ideju da se uhvatimo za ruke i sve 4 istovremeno proletimo kroz cilj. Nismo razmišljale kakav će to utisak ostaviti na veliki broj trkača i učesnika koji su pre nas stigli i već se uveliko odmaraju sve dok nismo čule glasn aplauz i ovacije... :) To je ta lepa energija podrške za svakog ko želi biti deo ove priče bez razlike da li trči ili ne. Kad neko pita zašto ja to sebi radim? Pa eto zato! Zbog tih ovacija, zbog slikanja bez medalja na cilju kao da smo ne samo prvo mesto osvojle već i rekord oborile. Zbog one kafe kraj jezera sa ostatkom ekipe i prepričavanja dogodovština, zezanja, "prozivki"

Mislili ste da je to kraj? Pa naravno da nije, nastavljamo do Majkinog Salaša gde uz dobru energiju nastavljamo druženje. Dok čekamo hranu, obilazimo posed Salaša i dolazimo na ideju da snimimo spot :)

POGLEDAJTE SPOT SKELEDZIJKE

Statistika dana:

26,46km, 4h54min, mnoštvo dobrih slika, 1 video spot i naravno fenomenalna energija

Prijateljica mi je dala nekoliko tikvica iz svoje bašte, pa sam ovog puta odlučila da uradim nešto drugo osim potaža.
Ali to je morao biti obrok bez glutena i mlečnih proizvoda, da se priprema brzo ... takođe ukusno.
Mislite da je to nemoguće?
Ne, pronašla sam mnogo zanimljivih recepata, ali na kraju sam odlučila da nešto probam sama.

U špajzu je ostalo par krompira i šargarepu, pa je odluka jednoglasno ( sama sam glasala i prihvatila) doneta!
Puniću tikvice krompirom i šargarepom.

I verujte mi da je to SJAJNA odluka, to veče kolegenica je svratila do mene i bila prijatno iznenađena večerom.

Sastojci:

1 tikvica (što veća postanete bolja)

1-2 šargarepe

1-2 krompira

2-3 kašike kokosove pavlake za kuvanje

so

Beli luk

origano

maslinovo ulje

biber

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C.

Tikvicu isecite na krugove širine oko 2 cm. Očistite seme, posolite ga i položite na kuhinjski peškir da se ocedi oko 15-30 minuta.

U međuvremenu naribajte krompir i šargarepu. Zatim ih propržite na maslinovom ulju nekoliko minuta dok počnu dobijati lepu boju. Dodajte beli luk, so, biber i origano. Dodajte pavlaku.

Stavite krugove tikvica na tepsuju obloženom pek papirom. Zatim ih napunite pripremljenom smesom..

Stavite u rernu i pecite oko 20 minuta ili dok ne dobije lepu zlatnu boju.

Ako  vam ne smetaju gluten i laktoza, možete koristiti klasične proizvode pa čak i posuti parmezanom pre pečenja.

Uživajte!

Mi jesmo;)

Nastavak naše istočnosrbijanske akcije je malo skrenuo u stranu ali to baš nije bitno. Ono što jeste bitno je da se avantura nastavila!

Tog jutra na Jastrebcu krećemo na stazu iako smo mislili da je laganica, nije vala uopšte za šalu. Sreća što je svo vreme šuma, ladovina a i kupine na svakom koraku da osveže i zaslade.

Planina Jastrebac je poznata kao jedna od najšumovitijih planina u ovom delu Evrope.
Legenda kaže da je jastreb sa grančicama koje je skupljao za gnezdo donosio i semenke koje je usput sejao. Iz istih su kasnije izrastale biljke, trava i drveće koje danas krase ovu divnu planinu. Jastrebac je jedna od retkih planina gde se može videti šume bele breze, koje su kod nas zakonom zaštićene.

Naš cilj je bio Zmajevac na visini od 1313metara za šta nam je bilo potrebno preći oko 16km uz aktivno kretanje od oko 5h i visinske razlike od oko 1050 metara.

U priči i šali završavamo i ovaj planinarski deo i vraćamo se u planinarski dom, gde se izležavamo u travnjaku i lepo družimo i ćaskamo sve dok Šole ne vikne da je prasence gotovo, a onda svi pravac trpezarija. 

Nakon toga počinje žurka, mladi DJ ne zna šta ga je snašlo, verovatno ako ikada nastavi da se posle nas bavi ovim poslom prepričavaće nas kao najtežu klijentelu... sve je očekivao ali da neće znati muziku koju mi slušamo verovatno i nije. Sreća u velikom pokretnom zvučniku u USB sa odabrnaom muzikom koji maltene svaki 3 planinar nosi na ovakva druženja pa smo uz extra muziku kraj logorske vatre do jutra nastavili naše druženje. 

Sutra na stazu ili na kupanje? Ma pravac prvo jezero usput - Ćelije. Cela ekipa, brćkanje, pivo, sladoled, lepo druženje... i došlo je vreme da se krene kući.

Za kraj još jedna kafana, ručak, ogromno parče dobre baklave...  Jadranka nas zove da svratimo kod nje u BGu da nam napravi palačinke, ali bilo bi previše, svakako čaša vode i da malo iskuliramo u lepoj baštici i napravimo rekaputilaciju putešestvija - može :)