Nedavno sam na jednom od naših putovanja dobila domaći zadatak da organizujem obilazak Temišvara u Decembru. Zašto baš Temišvar i zašto baš Decembar- iz više razloga.

Blizu je, ekipa nije nikad bila a i predivno je okićen za Božićne i Novogodišnje praznike.

Dogovorili smo termin na prvu loptu, našli smeštaj i dok smo čekali da dođe taj dan polako smo pravili raspored gde ćemo, kako ćemo i šta ćemo. Kada smo napravili raspored i krenuli da se pakujemo stigla je vest koja nas je sve na trenutak šokirala. Rumunija pored obavezne vakcinacije uvodi i obavezan PCR test. Zašto šok, pa test za nas šestoro košta više nego smeštaj i gorivo za dva dana. Realno nema smisla a i nije nešto hitno putovati tamo. A zašto nas je samo na trenutak šokirala ta vest, pa jer smo se za bukvalno minut jednoglasno prešaltali na Mađarsku i Segedin. Ali mi ne bi smo bili mi kada bi smo se na tome zaustavili, nakon par sati zove me Vesna i pita „ a što ne bi smo nastavili malo i do Budimpešte?“. Neša malo okleva pa im saopštavamo da mi nećemo a oni neka nastave, na šta mi Ceca kaže računaj da idemo, njega ćemo mi rešiti. A Zoki mu šapuće bolje bi ti bilo da se ne otimaš. I tako je i bilo njih 3 su ga fino,slatko i elegantno za 10 sekundi nabedile da nema druge opcije nego da im se pridružimo a da ja nisam morala da trošim neke svoje kredite. I tako sam ja videla po prvi put Budimpeštu. Ali da se vratimo na početak.

Petak ujutru se budim oko 4:30h i krećem da radim, da odradim sve što imam kako bi smo mogli da krenemo na put jer jedino ja nisam mogla da se izvučem sa posla. Ali eto i prednosti rada od kuće :)

Oko 9h završavam sve zadato i imam fore dok se moja šefica ne probudi a to će biti u 14h po našem vremenu tako da sedamo u auto u palimo pravac Segedin. Ekipa se javlja njih 4 su se već smestili u auto i krenuli. Dogovor je da se sretnemo u Arkad tržnom centru u Segedinu na kaficu.

Segedin je treći po veličini grad u Mađarskoj. Ovaj grad se spominje još u doba Ptolomeja po imenu Particsum, a ime Segedim se prvi put spominje u 1183 u dokumentu kralja Bela III.

Mi stižemo prvi ali eto je BG ekipa brzo za nama. Svi veseli srećni i razdragani pijuckamo kaficu i razmenjujemo novotarije, dajemo predloge i uveliko već uživamo.

Plan je da nema nekog plana osim da se ja smestim u apartman i krenem da radim a oni će u skitnju po gradu. Negde oko 16:30h dobijam zeleno od moje šefice da ranije završim, brže bolje se oblačim i zovem da vidim gde su. Krenuli su ka Sinagogi pa krećem da ih presretnem. Nakon nekih 500 metara prvo čujem a posle i vidim razdraganu ekipu preko puta. Da, da to su oni.

Segedinska Sinagoga iz 1902 godine ( nažalost nismo uspeli da uđemo da vidimo unutra ) je poznata po svom "Mađarskom stilu" izgradnje koji predstavlja kombinaciju Art Noveau-a i istoricističkih stilova. Ona je druga po veličini u Mađarskoj nakon one u Budimpešti.

Obilazimo Sinagogu a nakon toga Neša i ja nastavljamo do paba gde su oni lepo ručali da i ja ručam dok oni nastavljaju skitnju.

Nakon divnog ručka pronalazimo ih gde ako ne u poslastičarnici. Posle takvog dana pao je šećer mora da se nadoknadi. Nastavljamo lagano do apartmana, gde pijuckamo kaficu, Ceca i ja gledamo preporuke za Budimpeštu dok Ceca, Vesna, Zoki i Neša igraju karte. Kada sam već bila ubeđena da ćemo tako zaokružiti veče Neša skoči ( verovanto jer je gubio ) i vikne ajmo u jedan krug da vidimo još jednom Segedin. Dižem glavu sa telefona i pogledam kako svi ustaju i kreću da se oblače, pa šta ću nego brže bolje i ja za njima. Divno je veče treba ga iskorisititi.

Izgradnja Szegedinske katedrale ili Doma je započeto 1913. ali je zbog prvog svetskog rata završena tek 1930.Ono što je interesantno je da je Trg na kom je izgrađena iste veličine kao i Trg Sv. Marka u Veneciji.

Pravimo još jedan krug po centru Segedina, uživamo u divno ukrašenim zgradama i naravno kupujemo Kurtoš kolač da se okrepimo od tako naporne i teške šetnje.

Reok palata je još jedna građa iz 1907 godine u Art Noveau stilu. U ovoj zgradi se često održavaju razne izložbe.

Nakon par sati lagane šetnjice vraćamo se u apartman gde ekipa nastavlja kartanje a Ceca i ja ne smemo da ih prekinemo i nastavljamo da listamo preporuke za Budimpeštu jer ozbiljna je ta partija. Vesna razbija!!!

Ujutru ustajemo u 8h, kafica lagan doručak i do 9h spremni za novu avanturu. Pokret za Budimpeštu koja se nalazi na nekih 1,5h od Segedina.

Stižemo veoma brzo i lako nalazimo parking na Eržebet Trgu u Eržebet garaži u samom centru Budimpešte. Dogovaramo se da prvo odradimo jedan lagani šoping i nakon toga ostavimo stvari u autu, odemo na kaficu, ručak pa polako u obilazak ovog divnog grada.

Dok šetamo Vaci ulicom spazim poznate likove, naši prijatelji iz Kikinde. Stajemo da se pozdravimo i preporučuju nam divan kafić gde možemo popiti kaficu i nešto prezalogaijiti.

Zoki i Neša donose odluku da odu tamo i da nas sačekaju dok nas 4 nastavljamo sa kupovinom.

Ali brze smo i efikasne, tačno znamo gde i šta želimo što se mora priznati da je veoma retka kvalitetna osobina:)

Ono u čemu nismo brze je pronalaženje kafića jer se fokusiramo na navigaciju koja je odlučila da tada malo šizne, svakako uz malo šale i šetnje stižemo dužim putem do dečaka koji uživaju u predivnom ambijentu.

Kafić za svaku preporuku, u sklopu njega je botanička bašta, ili možda u sklopu botaničke bašte kafić. Ne bih znala reći šta je zapravo ali je predivno i svaka preporuka za Twentysix u Budimpešti.

Nakon ručka, pivca, čaše vina krećemo u akciju obilaska Budimpešte. Ideja je da prvo prođemo kroz Peštu do zgrade parlamenta i da se onda preko lančanog mosta prebacimo u Budim.

Ali ubrzo shvatamo da je lančani most zatvoren zbog rekonstrukcije i odlučujemo da ipak ostanemo sa ove strane jer ionako je previše stvari za videti a premalo vremena.

Prolazimo pored divnih zgrada kao što su Geršamova palata sadašnji Fours Seasons hotelna putu do zgrade parlamenta.

Zgrada Parlamenta u Budimpešti je najpoznatiji simbol ovog grada i ujedno najlepša administrativna zgrada u Evropi. Za razliku od Londonskog parlametna koji je bio inspiracija za ovu velelepnu zgradu pva građevina zauzima duplo više prostora, čak 268 metara. To je čini trećom zgradom parlamenta u svetu a drugom u Evropi.

Nakon fascinacije zgradom parlamenta nastavljamo polako dalje i prolazmo pored muzeja čokolade. Ups! Čokolada! Slatko! Da, da vreme je za pauzu. Vesna otvara navigaciju i veoma brzo smo ispred poznate Gerbaud poslastičarnice gde se čeka red. Ali kolači su kolači. I tako dok biramo ko će šta će (naravno svako različiti kako bi smo probali svi što više ???? ) pijano svira, napolju pogled na predivno ukrašen trg i veliki red za Božićnu pijacu.

Poslastičarnica Žerbo u Budimpešti se nalazi u samom centru na trgu Verešmarti. Pre nekih 150 godina Emil Žerbo rođen u Ženevi u poznatoj poslastičarskoj porodici je slučajno u Parizu sreo sa jednim budimpeštanskim poslastičarem koji je mu je predložio da isproba svoju sreću u Budimpešti.

Posle okrepljenja, vraćamo se još jednom do Vaci ulice ipak smo zaboravili da kupimo još neke ukrase.