Osam Planina  Paolo Konjeti 

Knjiga koja mi je ostavila veliki utisak. Knjiga za svaku preporuku. Knjiga koju sam za kratko vreme pročitala dva puta i poklonila nekoliliko puta.

Čitajući je, u Konjetijevim likovima pronašla sam sebe i ljude oko sebe. Uživala sam u detaljnim opisima planinskog masiva Monte Rosa, do te mere da se nadam da ću jednoga dana imati prilike da i uživo osetim tu lepotu. Bez razlike da li ste ljubitelj prirode, planinar, ovo je kniga koja je toliko jednostavna i pitka za čitanje, knjiga o odnosu deca-roditelji, o prijateljstvu, odrastanju i samospoznaji. Jednostavno knjiga za svakoga!

Monte Rosa je planinski masiv lociran u istoćnom delu Peninskih Alpi. Tačnije nalazi se između Italije i Švajcarske i predstavlja drugu najvišu planinu među Alpima posle Mon Blana. Najviši vrh je Dufourspitze sa svojih 4,634 mnv.

"Planina nije samo nepregledno mesto puno snega, potoka, jezera i pašnjaka. Planina je način na koji se živi život - polako i odmereno. To vrlo dobro zna Paolo Konjeti, koji radnju ovog romana smešta između jedne kolibe i planinskog vrha.
Pjetro je dečko iz grada, usamljen i pomalo impulsivan. Njegova majka radi u savetovalištu na periferiji, a otac je hemičar, izuzetan i težak čovek, koji se svake noći vraća besan s posla. No, Pjetrove roditelje povezuje jedna strast - planina na kojoj su se upoznali i zaljubili.
Kada otkriju selo Grana, u podnožju Monte Roze, osećaju da su pronašli idealno mesto za letnje odmore. Pjetro tamo upoznaje Bruna, koji je njegov vršnjak, ali umesto da bude na raspustu, on čuva krave. Tako počinju leta ispunjena istraživanjem, između napuštenih kuća i vodenica. To su takođe godine kada Pjetro počinje da planinari s ocem.
Ovo je roman o prijateljstvu dvojice dečaka, a zatim muškaraca, i njihovoj stalnoj potrazi za putem ka samospoznaji."

Ukoliko želite da je pročitate, možete je naručiti online. 

Bez brige umem da vozim, ali zadnji put sam možda vozila svoj poni pre dobrih 25 ako ne i 30 godina... i to bi bilo to.

Svi ga znaju kao bakin kolač ili kolač na kalup, dok smo ga mi kao mali zvali "Makin kolač" Pravila nam ga je naša baka Marija koju smo zvali Maka i tako je i kolač dobio svoje ime.

Kada sam po prvu put u nekom maminom Bazaru pročitala recept za "BAKIN KOLAČ" i slikom Makinog kolača...bila sam zgranuta, pa kako je moguće da neko drugi pravi Makin kolač i još da ga tako preimenuje...  Bilo mi je totalno neshvatiljvo da tamo negde postoji još neka Baka koja pravi isti kolač! Strašno! :)

Sećam se kako nam je povremeno slala pakete sa razno raznim igračkama, slatkišima i naravno "makinim kolačem". Uf kako sam se iznervirala kada smo postali "inostranstvo" i tada sam ostala uskraćena za bakin kolač. Onda je mama krenula da ga pravi, ali nekako nije imao taj šmek. Sećam se kako su ona i tata testirali razno razne slatke, slane varijante, pa na velikom tosteru pravili i štapiće. Ali ja sam samo nevoljno grickala jer to nije bilo to! Čekala sam da dođe baka ili da mi odemo za raspust da uživam u njemu.

A kada je baka otišla... dugo ga nisam jela, bilo je par prilika, ali ljudi nije to to!

Onda BINGO! Dok smo jednom prilikom moja sestra Dragana i ja bile kod Deke i pile kafu, ona mi je dala njen stari kuvar i rekla mi je "ovo bi ti trebala da imaš". A u kuvaru koji je u fazi teškog raspadanja na jednom listiću, dedinim rukopisom ispisan recept za njen kolač!

Možete zamisliti te sreće moje!

Sad dok ovo pišem, grickam kolač i razmišljam šta su bake... pratiš njihov recept i nema šanse da pogrešiš!

Ukus i miris kao u njenoj kuhinji, a možda je i njen duh tu negde, da nadgleda i da se postara da taj kolač ispadne onako kako treba!

Razmišljam kako bi najviše na svetu volela da jednog dana moji unuci imaju taj osećaj kao ja dok pišem o svojim babama i dedama, to bi značilo da sam uradila nešto dobro u životu!

I naravno podeliću sa vama recept :)

Bakin kolač na Makin način

• 6 jaja
• 300 g šećera
• 450 g brašna
• 1 čaša od jogurta ulje
• 1 čaša kiselog mleka
• 2 vanile ( misli se na vanilin šećer )
• 1 prašak za pecivo

Umutite dobro belanca sa šećerom i vanilom, dodati žumanca, ulje i kiselo mleko, umutiti blago pa polako dodati brašno koje ste prethodno prosejali sa praškom za pecivo. Lepo promešajte varjačom da se sjedini. Ugrejte kalup i pecite.

• p.s. ja volim da narendam i limunovu koricu

Koliko vremena nam je potrebno da bi smo prešli određenu planinarsku stazu i kao odrediti isto? 

To je veoma bitno pitanje za sve planinare, pogotovo za početnike. Uglavnom su sve staze  lepo označene i na oznakama stoji očekivano vreme za prelazak iste u idealnim uslovima.

E, šta su to idealni uslovi?  Oni umnogome zavise ne samo od vremenskih uslova i naše spremnosti već i od naše opreme i raspoloženja.  Može se desiti da pada kiša i da nas to zapravo ubrza a lepo vreme da nas dosta uspori. Pitate se kako to? Pa tako lepo! Kada pada kiša ukoliko teren nije klizav a imamo adekvatnu obuću i odeću kretaćemo se brzo bez zaustavljanja. A ukoliko je vreme divno, stajaćemo da se slikamo, da pogledamo neke travke, životinje... I eto dodali smo sigurno barem dodatnih sat vremena.
Pa kako onda da znamo koliko nam je vremena dovoljno? Precizno-NIKAKO! Ali evo par saveta koji će vam sigurno pomoći da okvirno sračunate potrebno vreme da prođete stazu i da eventualno izbegnete vremenske neprilike za koje znate da nadolaze:

• Odredite dužinu staze i brzinu kretanja. Obično prosečna brzina kretanja za planinare je oko 3-5km za 1h. Ali tu uzmite u obzir da se neko kreće brže a neko sporije. Dodajte i vreme kada ćete usporiti da se divite nekom predivnom planinskom predelu (a ima ih previšeee) ili ćete naići na neki malo teži predeo za hodanje. 
• Iako mnogi misle da je silazak mnogo brži, obično to nije tako. Dosta osoba pate od problema sa kolenima i tada moraju da uspore, ili jednostavno morate da budete sporiji i pažljiviji kako bi ste izbegli padove i povrede. Zato dodajte još 30 minuta za visinsku razliku od oko 500 m. 
• Ukoliko poznajete stazu i znate gde ćete se zaustaviti dodajte po barem 5 minuta za svako zaustavljanje. Slikanje, uživanje u prirodi, pauza za vodu, voće...  I naravno za sam vrh barem 15 min.

I kada sve to saberemo trebalo bi da izgleda ovako:

Staza je dugačka 15 km. sa visinskom razlikom od 800mnv. Usput imamo planirane 4 pauze kod nekog izvora, vidikovca i sl.