Vršačka Kula

Objavljeno u Putovanja

Pre neki dan smo Neca i ja krenuli da obiđemo tvrđavu Golubac i vidikovce iznad nje, ali zbog jakog vetra i nemogućnosti da pređemo Dunav skelom nismo ni hteli da pokušavamo varijantom preko mosta.
Kako nam ne bi nedelja propala odlučili smo da po tom istom vetru obiđemo ovu našu tvrđavu iznad Vršca uz obavezno prisustvo vršačke košave. Šalu na stranu moram vam reći da nije baš naivno kako udara i pomera s mesta ( barem mene ) tako da se držite podalje otvorenih mesta i pentaranja po stenama radi dobre slike ( reče ona i uradi to ). A dok smo se šetkali shvatila sam da sam pisala o svemu i svačemu a o našu Kulu sam nepravedno zapostavila. Tako da sledi ispravka :)

78694381 3029446403736147 6828265777435508736 n

 

78731816 733167837181781 8836553392252780544 n

 

Vršačka kula ili zamak je tvrđava koja datira iz XV veka. Veruje se da je 1439 godine podigao Đurađ Smederevac posle pada Smedereva sa ciljem da zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine.
Vršački zamak se nalazi na visini od 399mnv na Vršačkim planinama iznad samog grada.
Najočuvaniji deo ove tvrđave je donžon kula koja je i simbol grada Vršca, visine oko 20 metara i koja je komplet restaurirana, ali su pronađeni i obnovljeni i ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći. Tokom arheoloških istraživanja krajem 20.veka pronađen je i veliki broj pokretnih nalaza.

Danas ova divna kula koja bdi nad Vršcem je turistička atrakcija koju svakodnevno posećuju turisti sa svih strana. Ono po čemu je još dodatno atraktivna je to što je i poletište za paraglajdere, tako da ukoliko ste i to hteli da isprobate evo vam odlične lokacije. 

Ja sam lično isprobala par puta i verujte mi predivan je osećaj leteti iznad kule i videti je iz te perspektive.
Nemojte se iznenaditi ukoliko stignete do Vršačke kule a ne možete da joj priđete od gomilu paraglajdera raširenih po zemlji kako strpljivo čekaju njihov red da polete, jer tu se često održavaju i velika takmičenja kao što je svetsko za precizno sletanje.

 

Paraglajding Vrsac

paraglajding vrsac

Ne postoji određeno doba dana ili godine kada je najbolje posetiti ovaj lokalitet. Lokalcima je to jako često tačka za popodnevnu šetnjicu, jer postoji stepenište koje vodi od Sportskog centra Milenijum do male crkvice odakle se nastavlja stazicom kroz šumu do same Kule. Ili varijanta kolima do raskrsnice za Kulu i Crveni Krst. Planinarima često predstavlja tačku za odmor na jednoj od mnogih staza koje postoje po Vršačkim planinama.

A ako ste romantična duša onda je naravno zalazak sunca posmatran sa bedema Kule najlepši.
Tako da ukoliko posetite Vršac, nemojte je zaobići.  Ustvari posetite Vršac samo da bi ste je videli! 
U blizini postoji dečije odmaralište Crveni krst gde možete lepo ručati, popiti kafu i čak prespavati. Kada siđete do parkinga, krenite stazicom ka gore ili afaltnim putem. A ako ste rapoloženi za još jedan predivan vidikovac,  između stazice koja vodi na Crveni Krst i asfalnotg puta postoji jedna mala stazica koja vodi do vidikovca Turban ili kako ga mi u lokalu zovemo Turska glava. Tu možete sesti na stenama i uživati u miru i tišini dok gledate na Kulu.

58939860 1756871457792726 4347199230805278720 n

74313422 1923999144413289 7616280379468546048 o

A ukoliko vam i ova šetnja nije dovoljna nastavite još nekih sat vremena ka gore do planinarskog doma PSD "Kula" Tamo možete probati gulaš od divljači ili odlične palačinke. Dom nudi mogućnost i da se prespava.

Druga opcija koju toplo preporučujem je krenuti od raskrsnice stazicom ispod kule gde će vas dočekati predivan vidikovac i klub ekstremnih sportova Izazov gde možete popiti pivo, kafu…

Još ako vam se posreći da stignete kada je zalazak sunca… Pogled na grad u tom trenutku je nesvakidašnji.

Ukoliko vas zanima penjanje po stenama, to možete ovde isprobati. Da, da ovde se organizuje i poznati Vršački Boulder Fest.

Šta reći ni manje planinice ni više dešavanja ... a još nisam spomenila ni dešavanja kao što su takmičenje u orijentiringu, trka uz  stepenice, MTB maratoni...

Za svakoga u svako doba po nešto :)

76901724 593116404764685 6494857327491940352 n

75279389 2567043746718631 4027723173733597184 n

76646827 822536554825889 4777835462473547776 n

Idemo dalje, nije vam dovoljno vidikovca? Ok, krenite još malo na dole ka gradu, do male crkvice i još jednog fenomenalnog vidikovca gde možete uz pomoć teleskopa baciti pogled na sam grad. 

78045863 2483355115285338 1602439696703553536 n

Mislili ste da je to, to?

Ne, vršačke planine nude još mnogo divnih vidikovca i stazica, jedan dan ili popodne nisu dovoljni, kao što ni jedan moj tekst ne može pokriti šta sve nude.

 

 
Opširnije...

Prvi let paraglajderom

Objavljeno u Razno

Pre dobrih deset godina, a možda čak i više, upoznala sam prvo Baneta a odmah nakon toga i Edija i Radeta, i od tada su mi usadili tu malu idejicu kako bi bilo strava da i ja letim. Svaki put kada se sretnemo iznenađeni pitaju "Kako to još uvek nisi letela?!" " Eto, nisam, neodlučna Vaga šta ću pre, tolko stvari oko mene da se isprobaju".
Par dana pre mog rođendana ne znam šta mi bi. Obično se trudim da zamaskiram taj dan, da se sakrijem, ne želim poklone i sl. A ove godine pozivam celu ekipu na žurku. I u tom trenutku kum Saša mi kaže da ga je zvao Sale, ne može na Komove kada smo dogovorili već mora vikend ranije! Meni - tras, krov na glavu. "Kako bre ne može .. pa to je bio moj rođendanski poklon za mene samu, da popnem Kučki i Ljevoručki Kom." Ja ne mogu vikend ranije jer sam jelte odlučila da slavim rođendan i pozvala ljude. I tako sedim ja i razmišljam se šta sad ja da radim kad sam na odmoru, listam Instagram iskaču mi Gandrine slike iz Turske...leti iznad OluzDeniza.... bez daljih komentara.  U tom trenutku  Jeca me pita: "Ajd skrati nam muke reci šta ćeš za poklon?" A ja ko iz topa: " Da letim!" Ona me pogleda onako na trenutak, spusti glavu, nastavi da lista svoj instagram i izgovori: "Dobićeš torbu, ŽENSKU torbu!"  Ja promumlam nešto kao Inspektor Draguljče i na tome se završi naša konverzacija. Malo kasnije eto ti je Daliborka:
 " Ej pošto si ti onako komplikovana ajd nam skrati muke i kaži šta ćeš za rođendan?"
 " Da letim"
 Počne da se smejeeeee... a Sanja, naš glas razuma ko iz topa:
"Ne dolazi u obzir, da se desi nešto a ja da to platim?!" "Što me svi pitate šta ću kad nećete to da mi kupite?!" "Neću ništa!"
Uredno se nadurim, više na situaciju jer ne idem na Komove nego na njih. Moje drage kume popuste ( da nisu morala bih Dunjine metode da krenem da primenjujem), Daliborka kaže:
"Zovem Gandru".  A ja kažem "Već sam mu javila" :)
Od tada osmeh na licu, i gledam te u nebo te u telefon nedelju dana... Javljam Banetu i Ediju. Edi me zove da mi kaže da se ne brinem jer sam u dobrim rukama, a onda to i ponovi. A ja naravno pitam samu sebe...a zašto mi je to rekao? I zašto mi je rekao da obujem čvrste cipele, i stavim rukavice... i da ga slušam. Pa naravno da ću da slušam Dragana, ali zašto mi je Edi to rekao?. Ok, ok, nećemo da paničimo, sve je pod kontrolom :) Opusti se i uživaj, kaže meni Edi. Ma nema problema samo da ja sada otvorim sve vremenske prognoze. Ok treba nam čeoni vetar... ček da vidim prognoza kaže duva sa ove strane, ako ja stanem na Kulu, onda je to ona strana....ček izgubila sam se, ok, fotelja je Kula, sto je aerodrom... dobro znači ako sam ja sada ovde a duva ovaj vetar, to je.... to je da ti nisi normalna ženo!!! Imaš profesionalca koji treba da misli na to a ne ti!  I spusti, taj telefon, nemoj da ga zivkaš ima čovek život i drugih obaveza, pa ne letiš samo ti! Muž kao da mi čita misli prolazi pored mene i kaže: "Priznaj da bi ga sada zvala da pitaš nešto!" "Svašta, otkud ti to pada na pamet" onako kulerski ja odgovaram.  Da mi stvar ne bude lakša, Jelka me svako jutro zove "Jel da pijem kafu na terasi danas?" "Ne Jelka, ne danas!" " Aaaaa....dooobro, nemoj da zaboraviš da mi javiš!" "Neću Jelka, neću!"  I posle ona mene zeza kako ću da postavim šator pored Kule i tu da sačekam Dragana dok prstom proveravam vetar s koje strane duva :)
Sinoć konačno zvoni telefon. Mislim nije da meni ne zvoni telefon, jadan sav je usijan... ali konačno onaj pravi poziv. Kaže Gandra, sutra bi smo mogli, ali biće hladno jel ti to ok? Jeste, mislim se, ako treba uviću se u vreću za spavanje a ispod toga astrofolija...pa kad mogu da spavam na 2000 metara u šatoru, mogu valjda i 10tak minuta u vazduh da preživim :) Ne mogu više da čekam, ajde da to odradimo već jednom. Dogovaramo se da se čujemo ujutru oko 09h. a ja se naravno budim pre 06h ali danas sa ogromnim osmehom na licu, idem i pevušim po stanu :) Ok, malo sam i đuskala, priznajem! I u jednom trenutki stanem i zapitam se: " Šta ako mi se dopadne, pa hoću još?".  Pa ništa, onda ćemo morati da ponovimo, pa da mi dogodine svi kupe letenje za rođendan i Novu Godinu, Božić, 8mi Mart, 1vi Maj, Dan Firme, pa onda onako reda radi i tako. Odoh sada da se spremim polako, pa ću nastaviti sa utiscima kada se vratim.
Iiiiiii..... otkazali smo.  Dragan kaže može, ali vreme nije dobro i nije ok da se smrzavam i ne uživam u letu. Jeste da sam se malo smorila, ali kada bolje razmislim, hvala mu. Mogli smo da odradimo ovih 10 minuta, i da se razočaram. Kvalitet pre svega, zar ne :)  

Pokušaj broj 2

Subota 11.11.2017 pijem jutarnju kaficu sa ekipom s posla  i razmišljam možda bi danas bilo lepo vreme... ali neću više da smaram Dragana da ne popijem na kraju neku zabranu prilaska.
Zove me Aleksandra i idem kod nje da se malo družimo, ulazim u stan i istog trenutka stiže poruka: "Letimo?" "Daaaaaa"!
Ovaj put sam malo smirenija, znam da postoji velika mogućnost da odustanemo i unapred umirujem sebe. Tačno u dogovoreni minut Dragan stiže po mene. Upozorava me da postoji mogućnost da se samo provozamo do Kule, ali svakako ukoliko postoji mogućnost letećemo samo da me mine volja a na proleće repriza :)
Stižemo na poletište, "bovica" koja pokazuje pravac vetra se ukopala. Eeeee, moja ti! Pa to samo tebi može da se desi, da u sred Vršca, na sred Vršačke Kule STANE vetar kada tebi treba!!!
Dragan kulerski kreće da sprema opremu, veoma sigurno i pedantno što meni veoma znači. I od nekud iskače neka starija gospođa i kreće da se raspituje na engleskom da li bi mogla da leti sa njim i koliko bi to koštalo, pa ona ne može drugi put nije iz Vršca... ja se sažaljevam i kažem Draganu pa ajde vodi nju, ja sam ipak tu. Ali hvala mu što se on nije sažalio :)
Daje mi kratke instrukcije šta treba da radim, odjednom skuplja se velika masa ljudi oko nas, počinju da snimaju... meni postaje pomalo neprijatno. Daju mi podršku viču da su uz mene. Ja pokušavam da se našalim "Uz njega ste, a ja???" Neki gospodin prihvata šalu i dovikuje "Ma muška ekipa je uz tebe", a gospođa na to dodaje: "A ja uz njega". Neko iz pozadine glasno u šali komentariše: " Jeli a  što on izgleda kao da se uplašio?" I tako uz šalu sa svih strana trema nestaje, čujem Draganov smireni glas: " Idemo"  
Ni ne sećam se trčanja, samo onog trenutka kada smo "ostali u vazduhu". Momentalno sam ućutala.  Nemam reči kojima bi opisala taj doživljaj. Uživala sam bez reči u svakom trenutku. Da, da ja sam ćutala! Sve dok Dragan nije odlučio da me malo prodrma. To je bilo otprilike ovako:
"Jel si dobro?"
 "Jesam"
" VIUUUUUU '()&''&#("'&$('"")($)="'(%#)&)("  
 " E sad više nisam"
Na moju žalost nismo mogli dugo da se zadržimo u vazduhu ( e sad, nakon onog "viu" možda  i bolje za mene :) ) i sleteli smo u obližnju livadicu.  Sletanje je bilo veoma lagano, kao i ceo let, barem je meni tako delovalo. On to najbolje zna.  
Kada smo dotakli zemlju sela sam kao malo dete i bez reči čekala da me odveže, kada sam ustala samo su me 2 stvari zaustavile da ne odradim "Happy dance" Blam od čoveka, i mučnina :) Ali priznajem kod kuće su pale neke piruetice :)
Polako smo spakovali opremu, i samim tim sam dobila odgovor na još jedno pitanje koje me je oduvek intrigiralo-kako to čudo pakuje?! Bila sam ubeđena da kad se sleti to se tako spetlja da niko živ ne uspe da raspetlja. Ali kad neko zna posao to deluje veoma lagano i brzo.  
A sad, puna pozitivne energje idem dalje :)  Još jednom hvala veliko mojim kumama Sanji i Daliborki.

A ako vi želite da isprobate letenje paraglajderom u tandemu više možete pogledati ovde.

Opširnije...

WWVršac 2015

Objavljeno u Razno

"Živi lokalno, deluj globalno" je slogan najinspirativnije internet konferencije u Srbiji, a možda i u regionu.  Prvi put je organizovana u Vršcu pre 3 godine sa ciljem da se "živi lokalno, deluj globalno" proširi kao način života. Gostovali su veoma interesantni predavači i to je već druge godine privuklo nove goste, naravno i mene. Zbog posla nisam mogla da budem prisutna prvog dana, ali zato sam drugog dana prisustvovala na svim predavanjima i kratko rečeno "oduševila se".

12 novih inspirativnih priča u 2015.

Verovatno se taj glas rasčuo dalje tako da se ove godine konferencija ponovo održava ali na drugoj lolakaciji gde će biti više mesta, tako da moj savet vam je da ne oklevate i da ukoliko imate mogućnosti prijavite se što pre! 30-31.10.2015

Verujte da će vam ova konferencija omogućiti da upoznate mnogo ljudi koji su uspeli u "on-line svetu", da čujete o njihovim uspesima ali pre svega o padovima koji su doprineli ne da odustanu, već da nastave dalje! Čućete priče koje će vas inspirisati i potvrditi da je sve moguće samo ukoliko ste pre svega uporni, ambiciozni i kreativni. networking konferencija

Prijavite se, mesta su ograničena! I ne, ovo nije plaćeni članak, čak sam i sliku preuzela bez dozvole. Nadam se da će mi biti oprošteno!

 A više o samoj konferenciji možete pročitati na njihovom sajtu.

Opširnije...

Planinarski izlet- Vršačke planine -Gudurički Vrh i Donji Vrsišor

Objavljeno u Putovanja

Svake prve subote septembra meseca, održava se tradicionalna akcija "Tamo i nazad", ali ne u režiji Bilba Baginsa, već u organizaciji PSK "Železničar" iz Vršca (ovo je prva akcija ovog tipa). Na ovoj akciji nema bodova, nema medalja i diploma, ali posle pređenih 50 km od "Milenijum-a" preko Guduričkog vrha do Donjeg Vrsišora i istim putem nazad, ostaje zadovoljstvo da ste uradili nešto zaista ekstremno i proveli ceo dan u prirodi sa "normalnim" ljudima.

Ovo je status Planinarsko skijaškog kluba "Železničar" iz Vršca koji mi je privukao pažnju pre mesec dana. Naravno Tereza i Mladenka su ga već primetile! Idemo? Pa kako ćemo?! Ipak to su 50 km. Nije to tako naivno... nije to za nas. Ma idemo, možemo da odustanemo i vratimo se nakon Guduričkog (ako i stignemo do njega). Nazvale smo vodiča koji je rekao da smo i više nego dobrodošle samo da obujemo adekvatnu obuću i ponesemo veliku količinu vode!

I došlo je to jutro, jutro nakon burne noći sa velikom olujom... ali to nas nije sprečilo. U 7h smo bile na dogovorenom mestu spremne i orne za novu avanturu. Ostatak vesele ekipe nam se ubrzo pridružio i kao i uvek do sada nakon par minuta smo se svi već družili i ćaskali kao da se znamo godinama. Bilo nas je svih uzrasta ali to nije bili bitno, svi smo imali zajednički cilj-predivan dan u prirodi sa pozitivnim ljudima!

Na samom početku vodič nam je objasnio šta nas očekuje, raspitao se o našem iskustvu i rekao nam je da se ne brinemo - uspećemo!

Krenuli smo u 07h i nakon skoro 4h stigli smo na Gudurički Vrh. Osvojili smo najviši vrh Vojvodine. Gudurički Vrh se nalazi na visini od 641 mnv.

Obzirom da smo se dogovorile da ne testiramo svoje spospobnosti a usput da ne usporavamo ozbiljne planinare odlučili smo da tu stanemo, jedemo i vratimo se nazad. Ali nisu nam dali, i zbog toga sam im veoma zahvalna. Kada smo nastavile nakon nekih sat vremena pitaju me Tereza i Mladenka: " A što si pristala da nastavimo?!" A ja sam samo slegla ramenima i rekla sam: " Vi ste krive, ostavile ste me nasamo sa njima a znate da sam povodljive prirode, nije im puno trebalo da me nabede!" 

Prolazili smo kroz predivne predele, iskreno nisam ni u jednom trenutku imala utisak da sam na samo 400-600 m nadmorske visine. Iskusni vodič nam je usput davao savete, proveravao kako smo, hrabrio nas je, objašnjavao gde prolazimo... Jovanov potok, skretanje za Lisičju glavu, Plavi izvor, skretanje za Hajdučke stene, skretanja za okolna sela, manastire, prolazili smo pored same granice sa Rumunijom, jele divlje voćke... uf... pomislila sam kako ima tu dosta da se vidi, a ja mislila da je to mala planinica - brdo! Ali biće prilike, sve ćemo to obići!

Od samog starta pridružio nam se jedan veoma iskusan i interesantan planinar - Pepa -pas skitnica koga su naši novi prijatelji planinari već imali prilike da upoznaju i da se zajedno sa njim šetkaju po Vršačkim planinama.

Nakon skoro 6h i Vrsišora odlučile smo da se odvojimo od grupe i nastavimo ka selu Markovac gde su nas sačekali kolima i vratili do Vršca. 30 km je bilo sasvim dovoljno! Sledeće godine ćemo odraditi svih 50km! Donji Vrsišor se nalazi na visini od 463mnv.

Nažalost nisam mnogo slikala jer nisam ponela aparat, a baterija na telefonu je pukla veoma brzo! Par slika koje su postavljene su preuzete od moje prijateljice Teri.

 

 

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed