Vršačka Kula

Objavljeno u Putovanja

Pre neki dan smo Neca i ja krenuli da obiđemo tvrđavu Golubac i vidikovce iznad nje, ali zbog jakog vetra i nemogućnosti da pređemo Dunav skelom nismo ni hteli da pokušavamo varijantom preko mosta.
Kako nam ne bi nedelja propala odlučili smo da po tom istom vetru obiđemo ovu našu tvrđavu iznad Vršca uz obavezno prisustvo vršačke košave. Šalu na stranu moram vam reći da nije baš naivno kako udara i pomera s mesta ( barem mene ) tako da se držite podalje otvorenih mesta i pentaranja po stenama radi dobre slike ( reče ona i uradi to ). A dok smo se šetkali shvatila sam da sam pisala o svemu i svačemu a o našu Kulu sam nepravedno zapostavila. Tako da sledi ispravka :)

78694381 3029446403736147 6828265777435508736 n

 

78731816 733167837181781 8836553392252780544 n

 

Vršačka kula ili zamak je tvrđava koja datira iz XV veka. Veruje se da je 1439 godine podigao Đurađ Smederevac posle pada Smedereva sa ciljem da zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine.
Vršački zamak se nalazi na visini od 399mnv na Vršačkim planinama iznad samog grada.
Najočuvaniji deo ove tvrđave je donžon kula koja je i simbol grada Vršca, visine oko 20 metara i koja je komplet restaurirana, ali su pronađeni i obnovljeni i ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći. Tokom arheoloških istraživanja krajem 20.veka pronađen je i veliki broj pokretnih nalaza.

Danas ova divna kula koja bdi nad Vršcem je turistička atrakcija koju svakodnevno posećuju turisti sa svih strana. Ono po čemu je još dodatno atraktivna je to što je i poletište za paraglajdere, tako da ukoliko ste i to hteli da isprobate evo vam odlične lokacije. 

Ja sam lično isprobala par puta i verujte mi predivan je osećaj leteti iznad kule i videti je iz te perspektive.
Nemojte se iznenaditi ukoliko stignete do Vršačke kule a ne možete da joj priđete od gomilu paraglajdera raširenih po zemlji kako strpljivo čekaju njihov red da polete, jer tu se često održavaju i velika takmičenja kao što je svetsko za precizno sletanje.

 

Paraglajding Vrsac

paraglajding vrsac

Ne postoji određeno doba dana ili godine kada je najbolje posetiti ovaj lokalitet. Lokalcima je to jako često tačka za popodnevnu šetnjicu, jer postoji stepenište koje vodi od Sportskog centra Milenijum do male crkvice odakle se nastavlja stazicom kroz šumu do same Kule. Ili varijanta kolima do raskrsnice za Kulu i Crveni Krst. Planinarima često predstavlja tačku za odmor na jednoj od mnogih staza koje postoje po Vršačkim planinama.

A ako ste romantična duša onda je naravno zalazak sunca posmatran sa bedema Kule najlepši.
Tako da ukoliko posetite Vršac, nemojte je zaobići.  Ustvari posetite Vršac samo da bi ste je videli! 
U blizini postoji dečije odmaralište Crveni krst gde možete lepo ručati, popiti kafu i čak prespavati. Kada siđete do parkinga, krenite stazicom ka gore ili afaltnim putem. A ako ste rapoloženi za još jedan predivan vidikovac,  između stazice koja vodi na Crveni Krst i asfalnotg puta postoji jedna mala stazica koja vodi do vidikovca Turban ili kako ga mi u lokalu zovemo Turska glava. Tu možete sesti na stenama i uživati u miru i tišini dok gledate na Kulu.

58939860 1756871457792726 4347199230805278720 n

74313422 1923999144413289 7616280379468546048 o

A ukoliko vam i ova šetnja nije dovoljna nastavite još nekih sat vremena ka gore do planinarskog doma PSD "Kula" Tamo možete probati gulaš od divljači ili odlične palačinke. Dom nudi mogućnost i da se prespava.

Druga opcija koju toplo preporučujem je krenuti od raskrsnice stazicom ispod kule gde će vas dočekati predivan vidikovac i klub ekstremnih sportova Izazov gde možete popiti pivo, kafu…

Još ako vam se posreći da stignete kada je zalazak sunca… Pogled na grad u tom trenutku je nesvakidašnji.

Ukoliko vas zanima penjanje po stenama, to možete ovde isprobati. Da, da ovde se organizuje i poznati Vršački Boulder Fest.

Šta reći ni manje planinice ni više dešavanja ... a još nisam spomenila ni dešavanja kao što su takmičenje u orijentiringu, trka uz  stepenice, MTB maratoni...

Za svakoga u svako doba po nešto :)

76901724 593116404764685 6494857327491940352 n

75279389 2567043746718631 4027723173733597184 n

76646827 822536554825889 4777835462473547776 n

Idemo dalje, nije vam dovoljno vidikovca? Ok, krenite još malo na dole ka gradu, do male crkvice i još jednog fenomenalnog vidikovca gde možete uz pomoć teleskopa baciti pogled na sam grad. 

78045863 2483355115285338 1602439696703553536 n

Mislili ste da je to, to?

Ne, vršačke planine nude još mnogo divnih vidikovca i stazica, jedan dan ili popodne nisu dovoljni, kao što ni jedan moj tekst ne može pokriti šta sve nude.

 

 
Opširnije...

15 Svetosavski uspon na Gudurički vrh

Objavljeno u Putovanja

30.01.2016 održan je 15 tradicionalni Svetosavski uspon na Gudurički Vrh u organizaciji PSK “Železničar” iz Vršca.

Start je bio zakazan za 10h ispred planinarskog doma “Panonija” gde se okupilo oko 100 planinara iz Beograda, Požarevca, Smedereva i naravno Vršca. Planirani trek je bio ispod grebena tri Lisičje glave južnom stranom pa preko Kamenarice do podnožja vrha a zatim izlazak na Gudurički vrh. Naravno svako je imao mogućnost da izmeni rutu u zavisnosti od svojih želja i mogućnosti.

Vreme koje nas je dočekalo nije obećavalo … magla je bila tolika da smo bili zabrinuti ne samo za nas kako ćemo stići do doma već i za goste koji su po takvom vremenu ipak došli do Vršca.

Naša mala ekipa je krenula kolima do planinarskog doma Kula gde smo sačekali ostatak ekipe iz pravca Panonije i krenuli prema vrhu. Zbog vremenskih uslova odlučili smo da idemo direktno na vrh bez Kamenarica i to se ispostavilo da je dobra odluka jer smo uspeli da se spustimo pre mraka. Krenuli smo u 10:15h i na samom startu nam se pridružili neki od planinara iz Smedereva i Požarevca, i svakako najpoznatiji planinar u Vršcu – pas Pepa. Kako smo se približavali vrhu tako su se vremenski uslovi menjali, blato, ostaci snega, magla, vetar, u jednom trenutku i sunce zbog kojeg su se neki skinuli u kratke rukave… Takođe naleteli smo i na vesnike proleća - visibaba i kukurek.

Nakon 2h i 45minuta popeli smo se na vrh. Naš najmlađi član Dimitrije sa svojih 11 godna je insisitrao da naglasimo da je on prvi stigao do vrha! Jedno veliko bravo za našeg malog vodiča Mitu! Nakon malog predaha, slikanja, upoznavanja sa drugim planinarima krenuli smo nazad i za oko 2:30h stigli do Kulinog doma. Zbog gostiju iz Nemačke koji su žurili da stignu nazad odlučili smo da se sa njima vratimo do Vršca. Ostali su u našem domu Panonija nastavili druženje uz preukusan pasulj!

Iako me sada sve boli jedva čekam sledeći Svetosavski uspon- još samo godinu dana!

Što se tiče slika, ponovo sam ostala bez baterije, i sada već tražim neki jači powerbank ili čak možda neki lakši objektiv za sledeće putešestvije, ali verujem da su ove koje imam dovoljne da steknete utisak kako smo se divno proveli.

Opširnije...

Planinarski izlet - Lisičja Glava

Objavljeno u Putovanja

Drugog Januara ove godine održan je 37. Novogodišnji uspon na Lisičju Glavu koji se nalazi na 590 mnv i drugi je vrh po visini na Vršačkim planinama. Skup planinara PK Železničar iz Vršca je bio u 10h ispred gradskog parka gde se skupila fina ekipica od oko 15tak ljudi i pored loših vremenskih uslova (-11 stepeni i košava) i sa osmehom na licima dala se u akciju.

Na samom startu Jan je dao predlog da ko želi krene sa njim stazom pored starog hotela Turist umesto standardnim putem - stepenicama, na šta sam ja pristala bez dvoumljenja jer nakon 15 godina života u Vršcu nisam nikada prošla tim putem. Konačno, videla  sam taj hotel Turist i veoma sam se razočarala. Predivna lokacija, deo hotela izgradjen u steni... fenomenalno mesto za tople letnje večeri i druženja, sada je pravo ruglo... ruševina. Idealna lokacija za jedan mali pansiončić ili čak divan planinarski dom. Nadam se da će neko ko je zadužen za to i ima moć i mogućnosti, što pre uvideti taj potencijal i što pre uraditi nešto po tom pitanju.
Put smo nastavli stazicom iznad hotela i izašli na plato "Kod Slaviše" gde smo sreli Marina sa njegovim vernim drugarima, dva divna psa.  Vesela ekipa nam se pridružila i kada su Jan i Marin saznali da nisam nikad išla stazom iznad kluba estremnih sportova "Izazov" do Kule i do vrha Turska glava (405 m) odmah je doneta odluka da se to podhitno ispravi i naravno promenili smo plan. I to je bila odlična ideja jer sam se oduševila i žao mi je što sam godinama propuštala ove lepe stazice.
Pred sam uspon na Lisičju Glavu sreli smo ekipu iz PK Policajac Josif Pančić kako već silaze sa vrha i dobili info da su naši već na vrhu. Naravno i njih smo sreli veoma brzo kada su silazili u veoma lepom raspoloženju! Šteta što je na samom vrhu bilo oblačno i maglovito pa nismo imali prilike za neki pogled ali biće prilike za slikanje!
Priliom povratka, Marin se odvojio od nas kod šumareve kućice i nastavio ka Vršcu, a mi smo odlučili da odemo do Planinarskog Doma Široko Bilo kako bi smo popili kaficu i malo se ugrejali sa ostalim planinarima. Naravno ta kafica se pretvorila u čorbicu, pa malo domaćeg kulena, pa travarice koju je Jan ponovo doneo, upoznavanje novih divnih ljudi i dogovora i obećanja da ćemo se tamo negde ponovo sresti.

 

Opširnije...

Dan na Vršačkom Bregu

Objavljeno u Putovanja

Danas je bilo predivno vreme, pa smo nas Teri, Mladenka i ja odlučile da maksimalno iskoristimo ovaj dan. Krenule smo oko 11:30h kolima do dečijeg odmarališta Crveni Krst. Plan je bio da tamo popijemo kafu koju smo ponele u termosu i da nastavimo gde nas noge vode. Plan smo promenile zbog hladnog vetra koji je tamo duvao. Sipale smo kafu u čaše i polako krenule ka planinarskom domu. Teri nam je usput pokazala stazu koja ide paralelno sa putem pored izvora i odlučile smo da krenemo tim putem. Stazila je lepo označena i vodi pored samog potoka koji je sada bio prazan. S vremena na vreme bismo naletele na koju baricu i to je to, ali priroda je predivna i definitivno vredi da se tim putem prođe na proleće kada je puno vode. Kada smo stigle do izvora odlučile smo da odemo do planinarske kućice planinarskog društva Železničar iz Vršca. Tamo smo zatekli par ljudi koji su nas srdačno dočekali i nisu hteli da nas puste dokle god ne popijemo rakijicu ili kaficu sa njima.  Naravno odlučile smo se za rakijicu. Pozvali su nas da svratimo svake nedelje jer su oni tu uvek i pokazali nam mostić preko potoka,  kojim možemo doći do puta gde je najbolje da ostavimo auto ukoliko ne dolazimo pešaka iz grada. Nakon srdačnog razgovora nastavile smo naš put sa druge strane nazad do Crvenog Krsta.  Obzirom da je krenuo da pada mrak, nakon 3 sata odlučile smo da krenemo nazad. Predivno vreme, predivna priroda i predivno društvo su svakako terapija za dušu i telo. Dan za pamćenje!

Opširnije...

Planinarski izlet- Vršačke planine -Gudurički Vrh i Donji Vrsišor

Objavljeno u Putovanja

Svake prve subote septembra meseca, održava se tradicionalna akcija "Tamo i nazad", ali ne u režiji Bilba Baginsa, već u organizaciji PSK "Železničar" iz Vršca (ovo je prva akcija ovog tipa). Na ovoj akciji nema bodova, nema medalja i diploma, ali posle pređenih 50 km od "Milenijum-a" preko Guduričkog vrha do Donjeg Vrsišora i istim putem nazad, ostaje zadovoljstvo da ste uradili nešto zaista ekstremno i proveli ceo dan u prirodi sa "normalnim" ljudima.

Ovo je status Planinarsko skijaškog kluba "Železničar" iz Vršca koji mi je privukao pažnju pre mesec dana. Naravno Tereza i Mladenka su ga već primetile! Idemo? Pa kako ćemo?! Ipak to su 50 km. Nije to tako naivno... nije to za nas. Ma idemo, možemo da odustanemo i vratimo se nakon Guduričkog (ako i stignemo do njega). Nazvale smo vodiča koji je rekao da smo i više nego dobrodošle samo da obujemo adekvatnu obuću i ponesemo veliku količinu vode!

I došlo je to jutro, jutro nakon burne noći sa velikom olujom... ali to nas nije sprečilo. U 7h smo bile na dogovorenom mestu spremne i orne za novu avanturu. Ostatak vesele ekipe nam se ubrzo pridružio i kao i uvek do sada nakon par minuta smo se svi već družili i ćaskali kao da se znamo godinama. Bilo nas je svih uzrasta ali to nije bili bitno, svi smo imali zajednički cilj-predivan dan u prirodi sa pozitivnim ljudima!

Na samom početku vodič nam je objasnio šta nas očekuje, raspitao se o našem iskustvu i rekao nam je da se ne brinemo - uspećemo!

Krenuli smo u 07h i nakon skoro 4h stigli smo na Gudurički Vrh. Osvojili smo najviši vrh Vojvodine. Gudurički Vrh se nalazi na visini od 641 mnv.

Obzirom da smo se dogovorile da ne testiramo svoje spospobnosti a usput da ne usporavamo ozbiljne planinare odlučili smo da tu stanemo, jedemo i vratimo se nazad. Ali nisu nam dali, i zbog toga sam im veoma zahvalna. Kada smo nastavile nakon nekih sat vremena pitaju me Tereza i Mladenka: " A što si pristala da nastavimo?!" A ja sam samo slegla ramenima i rekla sam: " Vi ste krive, ostavile ste me nasamo sa njima a znate da sam povodljive prirode, nije im puno trebalo da me nabede!" 

Prolazili smo kroz predivne predele, iskreno nisam ni u jednom trenutku imala utisak da sam na samo 400-600 m nadmorske visine. Iskusni vodič nam je usput davao savete, proveravao kako smo, hrabrio nas je, objašnjavao gde prolazimo... Jovanov potok, skretanje za Lisičju glavu, Plavi izvor, skretanje za Hajdučke stene, skretanja za okolna sela, manastire, prolazili smo pored same granice sa Rumunijom, jele divlje voćke... uf... pomislila sam kako ima tu dosta da se vidi, a ja mislila da je to mala planinica - brdo! Ali biće prilike, sve ćemo to obići!

Od samog starta pridružio nam se jedan veoma iskusan i interesantan planinar - Pepa -pas skitnica koga su naši novi prijatelji planinari već imali prilike da upoznaju i da se zajedno sa njim šetkaju po Vršačkim planinama.

Nakon skoro 6h i Vrsišora odlučile smo da se odvojimo od grupe i nastavimo ka selu Markovac gde su nas sačekali kolima i vratili do Vršca. 30 km je bilo sasvim dovoljno! Sledeće godine ćemo odraditi svih 50km! Donji Vrsišor se nalazi na visini od 463mnv.

Nažalost nisam mnogo slikala jer nisam ponela aparat, a baterija na telefonu je pukla veoma brzo! Par slika koje su postavljene su preuzete od moje prijateljice Teri.

 

 

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed