Rajac Planinarski izlet

Objavljeno u Putovanja

Pitam Đuliju jedno veče gde ćemo za vikend, ona kaže idem na Rajac. Skočim - hoću i ja! Pa pazi to je obuka za planinarsku orijentaciju, ne znam da li bi te to interesovalo. Kažem slobodna sam tog vikenda, nema potrebe za nekom teškom opremom koju nemam, znači idem gde god. 


I tako pridružila sam se ostatku ekipe iz PSD Železničar iz Vršca i otišla na kurs za planinarsku orijentaciju. U samom startu sam bila sigurna da će to biti super put, Đuliju, Darka i Kristinu znam sa ranijih šetnji, a Marka i Suzu sam tek upoznala. U petak je svako sa svoje stanice ušao u isti bus za Beograd i već  na samom startu se osetila pozitivna energija koja je ostala prisutna celog vikenda. U Beograd smo stigli sat vremena ranije, prošetali do Hrama Svetoga Save, popili kaficu i u dogovoreno vreme tačno u 17h planinari iz PD Pobeda iz Beograda su došli po nas. Podelili smo se po autima i krenuli na Rajac. Tamo smo stigli oko 19h, večerali, smestli se u sobe i pravac na prvo predavanje. Nakon par sati, bila sam totalno pogubljenja- pa šta ću ja ovde ovo nije za mene… ko će sve to da upamti, topografske karte, azimut, uglovi, stepeni, razmeri, kote…pa još da se to izvede u prirodi. Auuu al ću da se obrukam.
Nakon predavanja dosta umorni, otišli smo pravo na spavanje. Zadnji put sam spavala u grupnoj spavaoni pre 30 godina u izviđačkom domu u Globočici. Mislila sam da će to biti veoma teška noć, ali naprotiv lepo sam se naspavala i veoma rano probudila.
Šetkajući se tako na prstima po domu kako ne bi probudila ostale, naletela sam na svog novog prijatelja s kojim sam tog i narednog jutra oko 6h pila kaficu sa ratlukom, a pre toga mala rakijica koju su doneli  planinari iz Bosne.
Doručak je bio fenomenalan kao i svi ostali obroci, ali nema opuštanja ubrzo smo svi bili spremni i na nogama ispred doma. Podelili smo se u grupe i krenuli u praktičnu primenu onoga što smo sinoć naučili, ili nismo?
Za naš mali tim bio je zadužen Bojan koji je veoma iskusan u ovoj priči i na našu sreću veoma strpljiv dečko. Lepo smo se prošetali, trudili se da slušamo Bojana i njegove instrukcije i uživali u predivnom vremenu. Usput smo osvojili još jedan vrh- Rajac 848m.
Prepuni informacija, lepih utisaka i emocija vratili smo se u dom, ručkali, neki su pokušavali da dremuckaju, ali bilo je i onih kojima se pričalo pa su ih ometali… I nakon odmora u sumrak, krenuli smo ponovo u akciju-noćna šetnja po Rajcu. Neopisivo! Nemam reči, jednostavno to se mora doživeti. Zalazak sunca, nebo prepuno zvezda, mir i tišina, temperatura prijatna…. melem za telo i dušu!
Kada smo se vratili u Dom nastavili smo sa još jednim interesantnim i veoma bitnim  predavanjem o bezbednosti u planini.
A sutradan ddmah nakon doručka krenula je akcija - Kontrolno takmičenje! Podelili su nas u timove i pustili sada sami da se snalazimo. Đulija i ja naravno nerazdvojne-ne znam ni ja sama kako ali stigle smo prve bez da se izgubimo! Odmah za nama Darko i Kristina, a i Marko i Suza su bili iza njih. Dok smo čekali da se ostale ekipe vrate, odlučili smo ipak da dodamo još jednu lakšu šetnjicu do vodopada, pa ajmo i do crkvice, i malo smo produžili šentjicu, malo se izgubili ali vredelo je. Rajac je zaista predivan u svakom pogledu!
Vratili smo se u dom, odmorili se, razmenili iskustva, utiske i kontakte sa našim novim prijateljima. I polako krenuli nazad ka BG-u.  U VŠ smo bili tačno na vreme da odgledamo Noleta!

Opširnije...

Dan na Vršačkom Bregu

Objavljeno u Putovanja

Danas je bilo predivno vreme, pa smo nas Teri, Mladenka i ja odlučile da maksimalno iskoristimo ovaj dan. Krenule smo oko 11:30h kolima do dečijeg odmarališta Crveni Krst. Plan je bio da tamo popijemo kafu koju smo ponele u termosu i da nastavimo gde nas noge vode. Plan smo promenile zbog hladnog vetra koji je tamo duvao. Sipale smo kafu u čaše i polako krenule ka planinarskom domu. Teri nam je usput pokazala stazu koja ide paralelno sa putem pored izvora i odlučile smo da krenemo tim putem. Stazila je lepo označena i vodi pored samog potoka koji je sada bio prazan. S vremena na vreme bismo naletele na koju baricu i to je to, ali priroda je predivna i definitivno vredi da se tim putem prođe na proleće kada je puno vode. Kada smo stigle do izvora odlučile smo da odemo do planinarske kućice planinarskog društva Železničar iz Vršca. Tamo smo zatekli par ljudi koji su nas srdačno dočekali i nisu hteli da nas puste dokle god ne popijemo rakijicu ili kaficu sa njima.  Naravno odlučile smo se za rakijicu. Pozvali su nas da svratimo svake nedelje jer su oni tu uvek i pokazali nam mostić preko potoka,  kojim možemo doći do puta gde je najbolje da ostavimo auto ukoliko ne dolazimo pešaka iz grada. Nakon srdačnog razgovora nastavile smo naš put sa druge strane nazad do Crvenog Krsta.  Obzirom da je krenuo da pada mrak, nakon 3 sata odlučile smo da krenemo nazad. Predivno vreme, predivna priroda i predivno društvo su svakako terapija za dušu i telo. Dan za pamćenje!

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed