Planinarski izlet- Avala iz 4 pravca

Objavljeno u Putovanja

Svake godine kao zadnja planinarska akcija organizuje se "osvajanje" najniže planine - Avale. Ova akcija je na republičkom nivou i učestvuje veliki broj planinarskih društva iz cele zemlje. Iako je najniži vrh čak i vrhunski i iskusni planinari dolaze kako bi se susreli sa prijateljima sa kojima su se tokom cele godine sretali po raznim planinama sveta.

Moje društvo je odabralo stazu preko Ripnja.

STAZA 3. RIPANJ - AVALA
RELACIJA: Centar Ripnja skup u 9:30h polazak na stazu u 10h - Crkva - ripanjsko groblje - prelaz preko pruge - Romska mahala - rekreativni centar Šuplja stena - asvaltni put - Rimski bunar - vrh Avale – Avalski toranj - planinarski dom “Čarapićev brest.
Dužina staze 10 km, visinska razlika 340 m.

Tih desetak kilometara smo naravno prošli kao iz šale iako nas je bilo dosta (kažu da je prijalvjeno oko 400-500 planinara) sve je proteklo u najboljem redu. Na kraju smo završili na ručku u planinarskom domu "Čarapića Brest" gde smo probali "čarobni napitak" doktora Jana za koji kada smo ga pitali kako se zove sa osmehom na licu odgovorio je: 12 apostola pod komandom Lucifera! Nakon zdravice  pojeli smo dobar pasulj, lepo se ispričali, nasmejali, mi neiskusniji smo sa velikom zadovoljstvom slušali dogodovštine iskusnijih i tražili savete. Puni pozitivne energije oko 16h krenuli smo za Vršac uz već gotove planove za sledeću godinu. Zbog velike magle u Vršcu nisam ponela svoj aparat jer sam bila ubeđena da neću moći uopšte da slikam, ali na Avali je bilo predivno pa sam malo iskoristila telefon. Grupnu sliku sam preuzela od našeg vodiča Djulije.

Opširnije...

Vanda Rutkjijevič

Objavljeno u Razno

Vanda Rutkijević je poljska planinarka koja je osvojila 8 vrhova preko 8000 metara. Njena želja je bila da da osvoji svh 14 ali nažalost prilikom 9tog pokušaja je nestala.

Prva žena kojoj je uspelo da se popne na svih 14 vrhova sveta preko 8000 metara je bila Austrijka Gerlinde Kaltenbrunner u Avgustu 2011 i to je uradila bez dodatnog kiseonika. Vanda je rođena u Litvaniji 1943 godine ali njena porodica je odlučila da se vrati u rodnu Poljsku gde se Vanda zaljubila u planinarenje i započela svoje prve planinarske korake 1961 godine.

1978 je postala prva poljakinja, prva evropljanka, treća žena na svetu koja je osvojila Mount Everest. Nakon toga sledeli su sledeći usponi:

Mount Everest je najviša planina sveta sa svojih 8,848 m
1985 Nanga Parbat
1986 K2
1987 - Shisha Pangma
1989 - Gasherbrum II
1990 - Gasherbrum I
1991 - Cho Oyu
1991 - Annapurna I

1992 Kangchenjunga - nije nikada potvrđeno da li je uspela da osvoji ovaj vrh. Navodno je krenula zajedno sa drugim alpinistom ka vrhu da bi nakon 12h penjanja odustala. On ju je prilikom silaska sreo negde na oko 8000 m gde je odlučila da se ulogori kako bi sutra ponovo pokušala.

K2 je druga najviša planina na svetu sa svojih 8,611 m. Među planinarima poznata kao "ljudožder" ili "savage mountain" jer na 4 planinara jedan nije uspeo da se vrati. Po njegovim pričama nije imala potrebnu opremu da ostane, nije imala hrane a ni mentalne snage da bi izdržala ponovni pokušaj, imala je samo želju i hrabrost. Nakon toga je niko nikada nije video, a njeno telo nije pronađeno još uvek.


Ukoliko je uspela da osvoji ovaj vrh bila bi prva žena koja je osvojila vrhove tri najvišljih planina na svetu.

Opširnije...

Planinarski izlet-Ježevac, Homolje

Objavljeno u Putovanja

U nedelju 18.10.2015 provele smo predivan dan uz planinare iz SPK “Železničar” iz Vršca. Polazak je bio u 7:30h i na odredište smo stigli nakon nekih 2h. Ponovo smo bile nas tri i mnogo ljudi koje mi ni ne poznajemo, ali smo se veoma lepo uklopili sa ostalima. Prvo smo posetili manastir Goranjak a nakon toga oko 11h krenuli u “pohod” na vrh Ježevac 667 m visine na Homoljskim planinama.

Manastir Gornjak je izgrađen u periodu od 1376-1380 kao zadužbina Cara Lazara.  U sklopu manastira u pećini iznad Grigorije Sinajit je napravio isposnicu sačinjenu od kelije i kapele posvećene Sv. Nikoli

Od Manastira do početka staze išle smo pored reke Mlave i uživale u prirodi. Sam uspon nije bio težak, bilo je vlažno i klizavo ali snašle smo se. Išla je samo ženska ekipa- 4 velike devojke i 2 male ( 11 i 8 godina) koje su nam ulepšale dan svojim prusustvom. Homoljske planine - Najvišlji Vrh je Homoljski Oman 962m, najniži Ježevac sa 677m.

Na vrh smo stigle za oko 2h jer smo se dosta zadržale na samom početku, inače staza je dobro markirana i potrebno je pratiti znake i stiže se bez problema do samog vrha. Zašto se taj vrh tako zove postalo nam je jasno kako smo se približavali cilju – gomila sitnih stenica koje vire iz zemlje i podsećaju na bodlje ježa. Interesnatno ali ne baš zahvalno za hodanje. Kada smo stigle gore dočekalo nas je predivno iznenađenje- sve je bilo suvo kao da prethodne noći nije padala kiša, nebo se razvedrilo, i imale smo predivan pogled na Ždrelo. Nakon lepe šetnje i uživanja na samom vrhu naše druženje smo nastavile u banji Ždrelo. Isprobale smo sve bazene, popile kaficu, neki su otišli do hamama a neki na masažu. Oko 18h krenuli smo dalje, večera u restoranu Sneki u Kajtasovu. Tu smo se okrepili sa odličnom ribljom čorbom i pastrmkom. Večera je bila odlična čak i oni koji ne jedu ribu su se usudili da je probaju i smažu ceo tanjir! U Vršac smo pristigli oko 22h umorni ali prezadovoljni! Spremni za nove avanture!

Opširnije...

Gozna - planinarski izlet

Objavljeno u Putovanja

A Gozna? Nisi pisala ništa o Gozni! Neko bi pomislio da nije bila samnom pa jedva čeka da pročita kako sam se provela. Ali naravno bile smo ponovo zajedno, ovaj put na Gozni u organizaciji prirodnjačkog društva GEA iz Vršca. Gozna 1449 metara, uspon 800 m, staza srednje teška

Kao i uvek okupila se vesela ekipa spremna za nove izazove. Neki su već bili upoznati sa terenom i ovaj put su došli samo da iskuliraju i okupaju se na jezeru. Mi smo odlučile da se popnemo na vrh Gozna i nakon toga da se pridružimo društvu na splavu i da se malo bućnemo u jezero ako imamo vremena.

Jezero Gozna se nalazi na visini od 620 metara, nema plaža ali zato postoji staza dužine 1,5 km sa raznim platformama za kupanje, kafićima i restoranima.

Sam uspon nam nije teško pao, imali smo veselu ekipu, od vodiča kao i uvek smo dobili pregršt korisnih i interesantnih informacija kako i prirodi tako o okolini gde prolazimo. Usput smo se pošteno najeli divljih jagoda i malina. Nažalost borovnice još uvek nisu bile zrele, ali to ćemo ostaviti za sledeću godinu. Iako je bio najtopliji dan u godini zbog oblaka i vetra to nismo osetili što nam je ujedno i olakšalo put. Kada smo stigli na sam vrh prvo što smo spazili je bila kafana gde smo se pre povratka malo odmorili uz domaće pivo. Tu je bila veoma interesantna ekipa ljudi od nalickane omladine koja je došla u nekom fensi kabrioletu, preko nekih bajkera, baka koje su došle da beru borovnice do nas. Svako je imao svoju priču i maksimalno uživao u njoj. Spustili smo se brže neko što smo se popeli što je bilo i za očekivati i pored upozorenja vodiča da nije baš najpametnije da se odmah bućnemo tako zagrejani u hladno jezero, gori nego mala deca izdržali smo desetak minuta i naravno bućnuli se! A kakav je to bio osećaj, plivati u tom crnooooom jezercetu okruženom zelenilom, to je nešto što svako mora sam doživeti. Ako ne volite planinarenje možete doći kolima do ovog jezera gde imate restorane, splavove i možete provesti jedan divan dan sa vašim najbližima!

Opširnije...

Planinarski izlet- Vršačke planine -Gudurički Vrh i Donji Vrsišor

Objavljeno u Putovanja

Svake prve subote septembra meseca, održava se tradicionalna akcija "Tamo i nazad", ali ne u režiji Bilba Baginsa, već u organizaciji PSK "Železničar" iz Vršca (ovo je prva akcija ovog tipa). Na ovoj akciji nema bodova, nema medalja i diploma, ali posle pređenih 50 km od "Milenijum-a" preko Guduričkog vrha do Donjeg Vrsišora i istim putem nazad, ostaje zadovoljstvo da ste uradili nešto zaista ekstremno i proveli ceo dan u prirodi sa "normalnim" ljudima.

Ovo je status Planinarsko skijaškog kluba "Železničar" iz Vršca koji mi je privukao pažnju pre mesec dana. Naravno Tereza i Mladenka su ga već primetile! Idemo? Pa kako ćemo?! Ipak to su 50 km. Nije to tako naivno... nije to za nas. Ma idemo, možemo da odustanemo i vratimo se nakon Guduričkog (ako i stignemo do njega). Nazvale smo vodiča koji je rekao da smo i više nego dobrodošle samo da obujemo adekvatnu obuću i ponesemo veliku količinu vode!

I došlo je to jutro, jutro nakon burne noći sa velikom olujom... ali to nas nije sprečilo. U 7h smo bile na dogovorenom mestu spremne i orne za novu avanturu. Ostatak vesele ekipe nam se ubrzo pridružio i kao i uvek do sada nakon par minuta smo se svi već družili i ćaskali kao da se znamo godinama. Bilo nas je svih uzrasta ali to nije bili bitno, svi smo imali zajednički cilj-predivan dan u prirodi sa pozitivnim ljudima!

Na samom početku vodič nam je objasnio šta nas očekuje, raspitao se o našem iskustvu i rekao nam je da se ne brinemo - uspećemo!

Krenuli smo u 07h i nakon skoro 4h stigli smo na Gudurički Vrh. Osvojili smo najviši vrh Vojvodine. Gudurički Vrh se nalazi na visini od 641 mnv.

Obzirom da smo se dogovorile da ne testiramo svoje spospobnosti a usput da ne usporavamo ozbiljne planinare odlučili smo da tu stanemo, jedemo i vratimo se nazad. Ali nisu nam dali, i zbog toga sam im veoma zahvalna. Kada smo nastavile nakon nekih sat vremena pitaju me Tereza i Mladenka: " A što si pristala da nastavimo?!" A ja sam samo slegla ramenima i rekla sam: " Vi ste krive, ostavile ste me nasamo sa njima a znate da sam povodljive prirode, nije im puno trebalo da me nabede!" 

Prolazili smo kroz predivne predele, iskreno nisam ni u jednom trenutku imala utisak da sam na samo 400-600 m nadmorske visine. Iskusni vodič nam je usput davao savete, proveravao kako smo, hrabrio nas je, objašnjavao gde prolazimo... Jovanov potok, skretanje za Lisičju glavu, Plavi izvor, skretanje za Hajdučke stene, skretanja za okolna sela, manastire, prolazili smo pored same granice sa Rumunijom, jele divlje voćke... uf... pomislila sam kako ima tu dosta da se vidi, a ja mislila da je to mala planinica - brdo! Ali biće prilike, sve ćemo to obići!

Od samog starta pridružio nam se jedan veoma iskusan i interesantan planinar - Pepa -pas skitnica koga su naši novi prijatelji planinari već imali prilike da upoznaju i da se zajedno sa njim šetkaju po Vršačkim planinama.

Nakon skoro 6h i Vrsišora odlučile smo da se odvojimo od grupe i nastavimo ka selu Markovac gde su nas sačekali kolima i vratili do Vršca. 30 km je bilo sasvim dovoljno! Sledeće godine ćemo odraditi svih 50km! Donji Vrsišor se nalazi na visini od 463mnv.

Nažalost nisam mnogo slikala jer nisam ponela aparat, a baterija na telefonu je pukla veoma brzo! Par slika koje su postavljene su preuzete od moje prijateljice Teri.

 

 

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed