Via Ferata Gornjak

Objavljeno u Putovanja

E, kao i svaki put naravno da nisam održala svoju reč, da je ovo zadnji put i da neću više i šta mi je to trebalo,  i tako sam i završila na ferati na Gornjaku.  Dogovor je da ovo bude jedna prijateljska akcija gde su se sjatili svi dragi prijatelji sa svih strana. Iz Vršca krećemo Đulija i ja, Mladenki par dana ranije pristižu gosti i naravno ne može da krene sa nama jer nije prošlo 3 dana pa da im kaže da je "gosta dosta" Nadam se da gosti neće pogrešno shvatiti ukoliko ovo pročitaju ali zaista nam je nedostajala, pogotovo meni a ja umem da budem ponekad tako sebična kada su mi dragi prijatelji u pitanju.

Svakako Đulija i ja krećemo negde oko 06h, pakujemo tortu, slaniše (dan ranije je njoj i Jeleni bio rođendan), usput stajemo kod Janjija po kiflice i polako stižemo u dogovoreno vreme da pokupimo Jelenu i Gorana. Ispostavili se da je Jelena moja draga kolegenica za koju sam 12 godina znala samo putem mejlova i priča... i eto došao je trenutak da se uživo na ovakav lep način upoznamo.

74570970 10218899201086928 7920224911379922944 n

Ostak ekipe iz BGa, Bosne i Kikinde, i još kojeg dela Vojvodine se usput isto kupe i zborno mesto nam je jedna kafanica kod Požarevca.  Ona prava, prava.... samo još Jare i Paja da ulete sa neke strane pa da budemo komplet kao i "komplet kafa" koju smo dobili. To je ako nista znali, domaća kafa, ratluk i čaša kisele vode. 
E kad smo se lepo skupili, isćaskali palimo pravac u smeštaj gde pristižu i Kikinđani. Smeštamo se onako na brzinu, da ne kažem samo izbacujemo stvari iz gepeka, ostaje oprema i pravac ferata!

Via Ferrata Gornjak je puštena u Maju 2019. Dužina postavljene sajle je 400m sa visinskom razlikom od oko 330. Postoje 12 sekcija, izlaz postoji svuda osim na 4 i 12. Zadnja je označena kao D, a ostale kao B i C. 

Što se mene lično tiče, jedna lepa feratica (kako bi veliki vođa i bosanci rekli ja sam ti sada iskusna feratašica, i mogu da solim pamet), ne tako zahtevna kao one u Rumuniji iako su one bile označene kao B i C, mislim da su bile zahtevnije. Na šta bih ovde skrenula pažnju je da se stene fino rone i da ukoliko duva jak vetar može biti zeznuto. Mene je u jednom trenutku fino prodrmao. Naravno tu su se na komentare da mi je džaba pojas jer ću da propadnem kroz nejga nadovezali i komentari da moram i kamenje u džepovima da nosim :)  Takođe u sezoni pazite se poskoka.

Ferata nema nogostupa ali ima dosta prirodnih hvatova što se meni lično veoma dopalo i dalo mi neke nove ideje...ali ćutim, barem za sada! :) Ferrata Gornjak

Nakon nameštanja, već standarnog zatezanja i natezanja, selfiranja, pa dok Lorens Sofija odabere koje će naočare danas da nosi polako krećemo gore. Raspored je namenski napravljen tako da Zorica i Đulija paze početnike dole među kojima je i Jelena, a Tanja, Boris, Goran i Joca jurcaju gore da bi što pre pripremili rođendansko iznenađenje.

Uspon ide dosta glatko, krećemo se polako, ne žurimo, slikamo se. Ja jedno 2-3 puta pitam Jocu čisto motivacije radi: "A jel ćemo stvarno posle dole na pastrmku?"  "Hoćemo!" "Jao, hoćemo!"

Kao i uvek iskusniji pomažnu novima, šalimo se, kada je bezbedno poziramo i malo ćaskamo dok odmaramo i telo, a i dušu pogledom na predivnu prirodu ispred nas. Ovaj ispod nas! :)

Via Ferrata Gornjak

Kad smo kod slikanja Goran staje sa strane da nas sve redom slika na malo ozbilnijem delu ferate i onako filmski mu stena ostane u ruci. Ali sve se na kraju dobro završilo, ipak za dobar kadar se i duša i srce i telo daju. Ne znam kako ostali ali ja sam zadovoljna sa svojim slikama, vredelo je. Ne mogu a da ne spomenem da me je cela ta situacija podsetila na jednu sliku koja je kružila po fotografskim forumima i grupama gde jedna mala devojčica čuči ispred aligatora, maltene mu se u usta nije nabila ... ali dobar kadar je dobar kadar!

Via Ferrata Gornjak
 Stižemo na vrh, čestitamo jedni drugima, ćaskamo se i slikamo dok Kikinđani brzo pripremaju transparent "srećan rođendan", vade šampanjac i čaše, zvučnik sa muzikom. Sve je na vreme u sekund natempirano. Molimo neke totalno zbunjene momke koji su nas pitali da krenu sa nama da usnime taj trenutak kada Đulija i Jelena prilaze vrhu i naravno sve nas koji smo sa transparentima, balonima, perikama... ma jedno divno pozitivno ludilo.

75446545 10218899210367160 3264274826855972864 n74602912 10218899210647167 4001141500879568896 n74895985 10218899213007226 4703568386934702080 n

I iznenađenje uspeva! Devojke su oduševljene!

74287080 10218899212047202 4529038387952222208 n

74476590 10215359100196045 8334033448297562112 n

Nakon jedne dobre žurke na vrhu krećemo tako veseli i šareni polako dole. Prolazimo pored neke ruševine od crkvice i odlučujemo da nastavimo pravo. Stene su nezgodne, u nekim trenucima čak i nezgodnije nego ferata. Ja sam uspela da izgubim kontrolu na jednoj sajli i da se malo okliznem i oderem kolena, sreća nije bilo visoko a Tanja i Goran su odmah dotrčali da pomognu, a ja  tresem prašinu sa kolena, stiskam zube i cedim kroz osmeh, ma nije mi ništa, da mi kosa nije vezana bila čak bi zamahnula onako demonstrativno kosom, kao "Jaooo pa šta vam je, nije mi ništa!". A vala bila su odrana i krvava kolena, nije da nisu :)

74604690 10218899217567340 5781119821156450304 n

U jednom trenutku kada konačno "izađemo na ravno" čujemo razdragane poznate glasove iz Bosne, Aco i Uroš glasno komentarišu: "Jao glupi Bosanci ponovo promašili put" Naravno veoma brzo shvatamo ko je tu bio glup, ljudi su lepo otišli do ruševina i odatle je bila lepa široka markirana stazica za dole. Al koze moraju da se veraju, pa to ti je.

Ulećemo tako mokri i premrznuti od vetra u restoran, a tamo peć gori, milina... Konačno posle nekih pola sata dobijam svoju pastrmku, jedem i ćutim kao malo dete. Uživam u trenutku. 
Ako ste mislili da je tu kraj dana, ne, ne, ne NE! Idemo u smeštaj, bacamo opremu, uzimamo kupaće gaće i pravac Banja Ždrelo da se malo relaksiramo. Ja kao i obično malo gunđam ne volim te banje, ali opet odem na kraju i uživam. Kao što sam i sada.  

I kraj dana? Nikako!
 Pa žurka tek počinje, gazda nam je ugrejao jednu zajedničku prostoriju, postavio sto, Boris kao glavni DJ vadi zvučnik, i kreće prava žurka! Počinju i on i Goran da pevaju, milina je slušati. Vršački pelinkovac i vinarije VINIK se okreće na stolu, duvamo svećice, i nekako spontano kreće dodavanje sa balonima. Pa pokušajte da zamislite 14 odraslih ljudi kako djuska, peva i dobacuje se sa desetak balona uz pokušaj da nijedan ne padne na zemlju. Blago rečeno LUDILO!

75210311 10215359102796110 3008357035860295680 n

 Veoma nam je žao što Bosanci i Severno Banaćani ( valjda se tako kaže, ako ne oprostiće mi ) su morali zbog posla da se vrate odmah posle ferate. Ali napravićemo mi neku reprizu za njih sigurno, jer čeka nas još dosta druženja!

 

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed