Nastavak naše istočnosrbijanske akcije je malo skrenuo u stranu ali to baš nije bitno. Ono što jeste bitno je da se avantura nastavila!

Tog jutra na Jastrebcu krećemo na stazu iako smo mislili da je laganica, nije vala uopšte za šalu. Sreća što je svo vreme šuma, ladovina a i kupine na svakom koraku da osveže i zaslade.

Planina Jastrebac je poznata kao jedna od najšumovitijih planina u ovom delu Evrope.
Legenda kaže da je jastreb sa grančicama koje je skupljao za gnezdo donosio i semenke koje je usput sejao. Iz istih su kasnije izrastale biljke, trava i drveće koje danas krase ovu divnu planinu. Jastrebac je jedna od retkih planina gde se može videti šume bele breze, koje su kod nas zakonom zaštićene.

Naš cilj je bio Zmajevac na visini od 1313metara za šta nam je bilo potrebno preći oko 16km uz aktivno kretanje od oko 5h i visinske razlike od oko 1050 metara.

U priči i šali završavamo i ovaj planinarski deo i vraćamo se u planinarski dom, gde se izležavamo u travnjaku i lepo družimo i ćaskamo sve dok Šole ne vikne da je prasence gotovo, a onda svi pravac trpezarija. 

Nakon toga počinje žurka, mladi DJ ne zna šta ga je snašlo, verovatno ako ikada nastavi da se posle nas bavi ovim poslom prepričavaće nas kao najtežu klijentelu... sve je očekivao ali da neće znati muziku koju mi slušamo verovatno i nije. Sreća u velikom pokretnom zvučniku u USB sa odabrnaom muzikom koji maltene svaki 3 planinar nosi na ovakva druženja pa smo uz extra muziku kraj logorske vatre do jutra nastavili naše druženje. 

Sutra na stazu ili na kupanje? Ma pravac prvo jezero usput - Ćelije. Cela ekipa, brćkanje, pivo, sladoled, lepo druženje... i došlo je vreme da se krene kući.

Za kraj još jedna kafana, ručak, ogromno parče dobre baklave...  Jadranka nas zove da svratimo kod nje u BGu da nam napravi palačinke, ali bilo bi previše, svakako čaša vode i da malo iskuliramo u lepoj baštici i napravimo rekaputilaciju putešestvija - može :)