Istraži Istočnu Srbiju Dan I

Putovanja

Nekako je već postala tradicija da svake godine imamo neku „veću" akciju u trajanju od barem pet dana. Ove godine sve se izokrenulo, ispremeštalo... svi smo nestrpljivi, gledamo u nebo, vesti, karte, pasulj... u šta god stignemo i samo čekamo neki znak da se možemo vratiti našim planinarskim avanturama.
I jednog dana zove me Neša i pita da li sam raspoložena da „trknemo" do Bosne na nedelju dana, išli bi Boris i Tanja i možda još neko... On bi sve isplanirao i organizovao, naše samo da spakujemo opremu i da pronađemo slobodno vreme. Šta da vam kažem, poziv koji svako ko ima moju krvnu grupu jedva čeka da dobije.
Svi moji napori da saznam gde idemo i kako i šta i zašto su bili uzaludni, samo sam saznala da treba da ponesem planinarsku opremu, kupaći i dobru volju. Par dana pre polaska potvrđujem da mogu ići, dogovor je da idem za Kikindu, pa da tu odradimo par druženja i da nastavimo dalje u ponedeljak čim svi završe svoje poslovne obaveze.
Naravno nastaje kompletna promena plana. U međuvremenu društvo iz Kruševca zove da im budemo gosti, ostatak naše ekipe naravno ide tamo... nama je kratko vreme za sve što smo planirali obići po Bosni i odluka pada da istražujemo istočnu Srbiju. Sa nama dolazi i Jadranka, tako da je negde oko vreme ručka kupimo u Bgu.
Tako veseli i spremni za novu avanturu krećemo pravac Negotin.

20200907 DSC 8904

Prva stanica, nakon kratke pauze za razmrdavanje u Golubcu, je vidikovac Ploče, gde smo bili pre par nedelja, ali nisu svi i sada je red da ne budem jedina koja je u haljini i sandalama izašla na taj vidikovac pa da to odrade i Tanja i Jadranka.
Uspešno izlazimo na vidikovac, malo kasno za dobre kadrove zalaska sunca, ali svakako vredi svaki trenutak proveden gore.  Uživamo u pogledu na Dunav, mali i veliki kazan... Ne znam šta su oni posmislili, ali ja sam bila zahvalna za šansu da taj trenutak ponovim, tako brzo i ponovo u takvom dobrom društvu.

vidikovac ploce
Nastavljamo dalje ka Negotinu, gde se malo šetkamo po centru i sedamo da večeramo u nekoj piceriji. Nakon toga krećemo ka našem smeštaju za koji znamo da se nalazi u blizini Negotina (nije bilo izbora pogotovo za sve nas) ali ono što ne znamo je da je potrebno proći kroz pravu divljinu i mrkli mrak ( barem u tom trenutku je tako delovalo, ujutru je bilo predivno) do sela Čubra. A tamo... Svaka pohvala za domaćina koji je na takvoj lokaciji uspeo da napravi takav „dragulj" 20200920 viber image 2020 09 20 17 22 11

Nastavak sledi...

*ostatak slika možete pogledati na mojo FB stranici  Leprsava.rs

(0 glasova)
Pročitano 130 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar