Pre neki dan smo Neca i ja krenuli da obiđemo tvrđavu Golubac i vidikovce iznad nje, ali zbog jakog vetra i nemogućnosti da pređemo Dunav skelom nismo ni hteli da pokušavamo varijantom preko mosta.
Kako nam ne bi nedelja propala odlučili smo da po tom istom vetru obiđemo ovu našu tvrđavu iznad Vršca uz obavezno prisustvo vršačke košave. Šalu na stranu moram vam reći da nije baš naivno kako udara i pomera s mesta ( barem mene ) tako da se držite podalje otvorenih mesta i pentaranja po stenama radi dobre slike ( reče ona i uradi to ). A dok smo se šetkali shvatila sam da sam pisala o svemu i svačemu a o našu Kulu sam nepravedno zapostavila. Tako da sledi ispravka :)

Vršačka kula ili zamak je tvrđava koja datira iz XV veka. Veruje se da je 1439 godine podigao Đurađ Smederevac posle pada Smedereva sa ciljem da zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine.
Vršački zamak se nalazi na visini od 399mnv na Vršačkim planinama iznad samog grada.
Najočuvaniji deo ove tvrđave je donžon kula koja je i simbol grada Vršca, visine oko 20 metara i koja je komplet restaurirana, ali su pronađeni i obnovljeni i ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći. Tokom arheoloških istraživanja krajem 20.veka pronađen je i veliki broj pokretnih nalaza.

Danas ova divna kula koja bdi nad Vršcem je turistička atrakcija koju svakodnevno posećuju turisti sa svih strana. Ono po čemu je još dodatno atraktivna je to što je i poletište za paraglajdere, tako da ukoliko ste i to hteli da isprobate evo vam odlične lokacije. 

Ja sam lično isprobala par puta i verujte mi predivan je osećaj leteti iznad kule i videti je iz te perspektive.
Nemojte se iznenaditi ukoliko stignete do Vršačke kule a ne možete da joj priđete od gomilu paraglajdera raširenih po zemlji kako strpljivo čekaju njihov red da polete, jer tu se često održavaju i velika takmičenja kao što je svetsko za precizno sletanje.

Ne postoji određeno doba dana ili godine kada je najbolje posetiti ovaj lokalitet. Lokalcima je to jako često tačka za popodnevnu šetnjicu, jer postoji stepenište koje vodi od Sportskog centra Milenijum do male crkvice odakle se nastavlja stazicom kroz šumu do same Kule. Ili varijanta kolima do raskrsnice za Kulu i Crveni Krst. Planinarima često predstavlja tačku za odmor na jednoj od mnogih staza koje postoje po Vršačkim planinama.

A ako ste romantična duša onda je naravno zalazak sunca posmatran sa bedema Kule najlepši.
Tako da ukoliko posetite Vršac, nemojte je zaobići.  Ustvari posetite Vršac samo da bi ste je videli! 
U blizini postoji dečije odmaralište Crveni krst gde možete lepo ručati, popiti kafu i čak prespavati. Kada siđete do parkinga, krenite stazicom ka gore ili afaltnim putem. A ako ste rapoloženi za još jedan predivan vidikovac,  između stazice koja vodi na Crveni Krst i asfalnotg puta postoji jedna mala stazica koja vodi do vidikovca Turban ili kako ga mi u lokalu zovemo Turska glava. Tu možete sesti na stenama i uživati u miru i tišini dok gledate na Kulu.

A ukoliko vam i ova šetnja nije dovoljna nastavite još nekih sat vremena ka gore do planinarskog doma PSD "Kula" Tamo možete probati gulaš od divljači ili odlične palačinke. Dom nudi mogućnost i da se prespava.

Druga opcija koju toplo preporučujem je krenuti od raskrsnice stazicom ispod kule gde će vas dočekati predivan vidikovac i klub ekstremnih sportova Izazov gde možete popiti pivo, kafu…

Još ako vam se posreći da stignete kada je zalazak sunca… Pogled na grad u tom trenutku je nesvakidašnji.

Ukoliko vas zanima penjanje po stenama, to možete ovde isprobati. Da, da ovde se organizuje i poznati Vršački Boulder Fest.

Šta reći ni manje planinice ni više dešavanja ... a još nisam spomenila ni dešavanja kao što su takmičenje u orijentiringu, trka uz  stepenice, MTB maratoni...

Za svakoga u svako doba po nešto :)

Idemo dalje, nije vam dovoljno vidikovca? Ok, krenite još malo na dole ka gradu, do male crkvice i još jednog fenomenalnog vidikovca gde možete uz pomoć teleskopa baciti pogled na sam grad. 

Mislili ste da je to, to?

Ne, vršačke planine nude još mnogo divnih vidikovca i stazica, jedan dan ili popodne nisu dovoljni, kao što ni jedan moj tekst ne može pokriti šta sve nude.