Vreme je za novu avanturu - nedelju dana na Visokim Tatrama u Slovačkoj.

Željno isčekujem ovu turu, i konačno je došao i taj dan. 

Visoke Tatre su planinski lanac i najviši deo Tatra i Karpata. Najviša tačka je Gerlahovski Štit, 2655mnv.koji je ujedno i najviši vrh Slovačke. Dok je najviši Vrh Poljske Rysy takođe deo Visokih Tatri. Ovo područje je veoma poznato po zimskim sportovima i tu se nalaze i najveća skijališta u Slovačkoj i Poljskoj ( Štrbske Pleso, Stari Smokovec, Tatranska Lomnica, Zakopane). Tatranski Nacionalni Park u Slovačkoj je osnovan 1948 g. a u Poljskoj 1954 g.

Skupljamo se sa svih strana, jedan deo ekipe kreće oko 20h iz Vršca ka Beogradu gde nas čeka autobus (koji smo kasnije zbog veselog vozača i velikoj sličnosti nazvali Baltazar bus) i još jedan deo ekipe, dok ostatak kreće sa dva auta iz Kikinde i kupi ostatak ekipe u Novom Sadu. Puni uzbuđenja oko 22h krećemo ka našoj destinaciji. Usput je tako dobra energija da smo već sigurni da će ova naša nova avantura biti pravi pogodak.
Negde u jutarnjim satima stižemo u jedan prelepi gradić u Slovačkoj koji se zove Banska Bistrica.  Pravimo dužu pauzu kako bi se okrepili, videli ovo divno mestašce i naravno pročešljali sve radnje sa planinarskom opremom.  Tu se već polako upoznajemo sa ljudima koje prvi put vidimo. Veoma je interestantno kako na ovakvim putešestvijima svi smo mi jednaki i pričamo „istim jezikom“ ni ne znamo imena naših saputnika a već uveliko prepričavamo dogodovštine iz života kao da smo sreli nekog dobrog drugara iz detinjstva kog nismo videli godinama.

Banska Bistrica je šesti po veličini grad u Slovačkoj i partnerski grad sa našim Vršcem. Oduvek je poznata kao središte rudarstva a danas se sve više poistovećuje sa okolnim zimskim odredištima na Tatrama.

U popodnevnim satima stižemo na naše odredište – malo mestašce u podnožju Visokih Tatri - Stara Lesna. Veoma brzo se smeštamo; raspoređeni smo u 4 kućice u istoj ulici. Smeštaj je bio na odličnoj lokaciji i bez ikakvih zamerki.
Što se same Stare Lesne tiče, ima par restorančića, prodavnicu, autobusko i stajalište za voz. A ukoliko želite da se prošetate možete videti malu crkvicu i mlin koji se nalaze u samom centru.
Zbog vremenske prognoze koja je bila dosta promenljiva, vodič odlučuje da malo pretumba plan i prilagodi najavljenim uslovima sve sa ciljem da na svakoj stazi imamo prilike da što više vidimo i osetimo Visoke Tatre. I moram da ga pohvalim uspeo je u tome.
Tako da već sutradan u utorak ujutru u 7h krećemo na prvi uspon – Rysy
. Autobusem idemo do mestašca Štrbsko Pleso gde započinjemo naš uspon.
Štrbske Pleso je omiljeno skijalište na Visokim Tatrama i locirano je na istoimenom jezeru.  Takođe je popolarno mesto i za planinare jer odatle kreću mnoge staze kao i one za Rysy i Krivan.
Krećemo lagano stazicom kroz četinarsku šumu i ubrzo stižemo do raskršća na jezeru Popradsko Pleso gde pravimo malu pauzu da bi se presvukli i ko želi da pogleda jezero.  Ukoliko pažljivije pogledate ovde možete videti drvene nosiljke sa džakovima ostavljene pored puta. Ukoliko želite da pomognete rad planinarskog doma možete poneti nešto od toga i zauzvrat ćete dobiti topli čaj da se ugrejete.
Nakon toga kreće malo jači uspon prepleten kamenom stazom, prolazimo kroz prelepe predele i malo po malo stajemo da se slikamo i zapitkujemo vodiča koji je to vrh, sa željom da što pre ugledamo Rysy, a on se naravno krije i ne da tako lako videti.  Nakon ovog dela i kratke pauze nastavljamo utabanim serpentinama pod malo jačim usponom. Ubrzo stižemo do stene i dela koji je obezbeđen lancima, merdevinama i nogostupima. Taj deo polako i pažljivo, ali brzo prelazimo i nastavljamo ka planinarskom domu Chata pod Rysmi koji se nalazi na 2250mnv.

Pravimo kratku pauzu uz dogovor da pri povratku ta pauza bude malo duža. Nakon nekih sat vremena hoda po grebenu i stenovitom delu izlazimo svi na vrh! Pogled ostavlja bez reči, ukoliko imate mogućnost potrudite se da idete ranije i radim danima jer sam vrh nema mnogo mesta a zna da bude veoma posećen.

Rysy leži na granici Poljske i Slovačke i ima tri vrha: srednji 2503mnv., jugoistočni na 2473mnv. u Slovačkoj, dok je severozapadni 2499mnv u Poljskoj a ujedno i najviši vrh Poljske. Od kada su Poljska i Slovačka pristuple Šengenskoj zoni nema granične kontrole i možete slobodno ukoliko želite preći na susedni vrh.

Pri silasku vreme rešava da nam malo pomrsi konce i počinju da se navlače tamni oblaci što nas primorava da brže krenemo dole. Jedna mala iskusnija ekipica se odlučuje da se popne na susedni vrh koji je veoma blizu a ostali kreću polako da se spuštaju ka domu. Prilikom silaska iskusniji pomažu onima koji se po prvi put susreću sa ovakvim terenom, dele savete, pridržavaju, svi funkcinišemo kao jedno. Stižemo do doma gde pravimo dužu pauzu za ručak. Šta god da ovde naručite nećete pogrešiti. Sve je ukusno i pristupačno. Mi se odlučujemo za slovački specijalitet čorbu od kiselog kupusa ili kapustnica, a nakon toga i parene buhtle da se zasladimo. U trenutku kada odlučimo da krenemo dole počinje jaka kiša, ali po prognozi ne bi trebalo da traje duže i donosimo odluku koja se kasnije pokazala kao dobra da sačekamo da stane.

Dan završavamo sa osmehom na licu i povratkom u smeštaj oko 19h .

Statistika dana: oko 18km. 1120m. visinske razlike i 10h.

Sredu, ili naš drugi dan na Visokim Tatrama ostavljamo za nacionalni park „Slovenski Raj“.
Ali pred sam polazak jedno malo iznenađenje za Tanju, rođendanski kolač i pesmica ????

Nacionalni park Slovenski Raj je jedan od 9 nacionalnih parkova u Slovačkoj. Površine je 197,63 km². U parku se nalazi 11 nacionalnih prirodnih rezervata i 8 rezervata prirode. Planinarske i biciklističke staze obuhvataju više od 300 km. Ovde se nalaze i oko 350 pećina ali je samo jedna – Dobrinska otvorena za javnost.

Naš „Baltazar“ bus nas vozi do jednog od više ulaska u nacionalni park gde oko 08h započinjemo pravu avanturu. Pratimo tok rečice Hornad i na mnoga mesta prelazimo preko raznih visećih i metalnih mostića, nogostupa dodatno obezbeđenim sajlama.

Stazica koju je naš vodič odabrao nas je jednostavno ostavila bez reči! Negde na polovini staze nailazimo na vodopad gde se iznad njega penjemo u nekoliko navrata putem izuzetno strmim metalnim ili drvenim stepenicama.

Ali to nama ništa ne smeta, ekipa je prepuna adrenalina i pozitivne energije, pomažemo jedni drugima, prepričavamo dogodovštine, smejemo se, iako je tek drugi dan kako smo se upoznali već ugovaramo nove avanture. Polako stižemo i do doma gde pravimo malo dužu pauzu i uživamo u suncu i predivnoj prirodi.
Nakon okrepljujuće pauze krećemo do tog nekog famoznog vidikovca, vodič misteriozno ne želi da nam oda neke detalje samo nam govori da ćemo videti kako je lepo.
I bio je u pravu. Vidikovac je zapravo stena nazvana Tomašovski visine 680mnv. Prvo smo mi premrzli od predivnog pogleda a posle naš vodič od straha da mu ne padnemo negde kada smo krenuli da smišljamo razno - razne poze i uglove za slikanje.

Pred sam kraj ponovo kreće kiša, ali ne marimo! Počinjemo da oblačimo kabanice i sa dobrim raspoloženjem kao da smo upravo krenuli na stazu koračamo dalje. Motivacija - klopa u restoranu na kraju staze!
A nakon klope??? Kupanjac! Iako se vreme pokvarilo termalni bazen na otvorenom je radio tako da smo imali prilike da se lepo izbanjamo i na taj način povratimo snagu.
Statistika dana: oko 18km, visinska razlika 535m, vreme 7:30h, jedan rođendan i kupanje u termalnom bazenu.

Četvrtak. Obzirom na lošu vremensku prognozu Jovan odlučuje da se danas ide na Koprovski Štit 2363mnv. Delimo se u dve ekipe jedna izlazi na stazu i nakon toga u popodnevnim satima ide do Poprada u obilazak i kupovinu. A ostali sami biraju gde će i kako će da provedu dan.
Manja i ja smo odlučile da napravimo jednu malu avanturu i kombinujemo auto, voz i autobus. Idemo prvo do susednog gradića, koje je 10ti po veličini grad u Slovačkoj - Poprad autom. Tamo koristimo priliku za dobru kupovinu u radnjama za sportsku opremu a nakon toga i ručak i sladoled.

Pošto smo obavile sve što smo htele, a bilo je tek 14h odlučujemo se da našu malu avanturu nastavimo tako što ćemo vozem otići do Starog Smokoveca, gde smo se malo po kišici prošetali i pronašli poslastičarnicu koja je za mene definitivni pobednik i što se kolača i kafe i ambijenta tiče,  a odatle busem do našeg smeštaja u Staroj Lesni.

Nakon prave avanture na železničkoj stanici, uspevamo da za 15 minuta pored ogromnog reda kupimo karte, promašimo peron, istrčimo gore, dole i opet gore i na kraj uletimo u pravi voz u zadnjem trenutku.
U Slovačkoj ćete naleteti na ljude koji dobro znaju engeski ali najčešće na one koji ne znaju ni reč. Tako da naša preporuka je da pored toga što ćete koristiti i ruke i noge da objasnite šta vam treba da i što sporije pričate srpski.
Dnevna karta za neograničenu vožnju vozom košta samo 4 eura, ali mi smo se odlučile na ovu kombinaciju i pored čestih i udobnih vozova (imate i određeno mesto gde možete ostaviti vaše skije, bord ili bicikl) iz razloga što bus prolazi kroz centar S. Lesne veoma blizu našeg smeštaja, a voz na nekih 3km.
Stari Smokovec nismo mogle mnogo da istražujemo jer je lila kiša, pa smo u suvenirnici na železničkoj stanici kupile kabanice i otrčale do gorespomenute poslastičarnice koju nam je Trip Advisor preporučio. Ovde nije loše da napomenem da je ovaj deo Slovačke veoma dobro pokriven sa WiFi internetom. Svaki lokal ima svoj a naletela sam na par otvorenih. Još jednom što se poslastičarnice Cukaren u Elisky tiče, svaka preporuka! I nemojte propustiti tortu sa makom!
Statistika dana: dosta nove opreme i slatkiša ????

Petak smo rezervisali za kružnu turu.
Polazak u isto vreme, ekipa spremna i orna kao da nam je prvi dan na stazi. Iako ovde nije predviđen uspon na neki vrh, staza je veoma atraktivna, prolazi se kroz predivne predele sa pogledom na sve okolne vrhove, Niske Tatre i mnoštvo jezerca.
Prolazi se i pored predivnog vodopada, gde smo napravili malo dužu pauzicu za odmor i slikanje.

Oko 13h stižemo do doma gde po preporuci ostalih koji su već bili ovde odlučujemo da ručamo, A manji deo ekipe za to vreme izlazi na vrh Predne Solisko na 2093mnv.

Što se samog doma tiče svaka preporuka! Hrana fenomenalna, cene pristupačne, usluga veoma brza i kvalitetna. Toplo propručujem rebarca i parene buhtle.
Nakon što smo se lepo najeli, podelili smo se ponovo u dve grupe, jedna je krenula pešaka dole a druga žičarom do mesta Štrbsko Pleso.
Statistika dana: oko 17km visinska razlika oko 1042m, 9:30h za kružnu turu bez vrha

Za zadnji dan, subotu, smo ostavili nacionalni vrh Slovačke – Krivan. Neko će reći što niste ostavili najlakše za kraj, ali naprotiv ostavili smo po meni najlepši i najizazovniji uspon!
Obzirom da smo svi znali šta nas očekuje tog dana, a radilo se o zadnjem danu, bilo je prijatno iznenađenje što nas je 29/33 krenulo na ovaj uspon i izašli svi na vrh.

Što se samog uspona tiče, prvi deo je manje zahtevan i prolazi kroz predivne predele, pored par jezerca i potoka. Na stazi ima jedan izvor na samom početku. Drugi deo je dosta zahtevniji, „ulazi„ se u stenu i preporuka je da izbegavate loše vreme i vikend jer je velika gužva.

Na ovoj stazi nema doma ali silazimo do 16h u Štrbsko Pleso gde ima dobar izbor kafica i restorana i naravno radnji za sportsku opremu ;)
Danas smo ponovo pokazali koliko smo dobra ekipa. Uspeli smo da svi izađemo na vrh i vratimo se i pored pauza u predviđenom roku za tu stazu. Svo vreme su pored vodiča iskusniji pomagali ostalima, pratili jedne druge, uz neizostavnu pozitivnu energiju.
A za sam kraj Goran je dobio predivnu vest koju je podelio sa nama, pa smo „centralnu žurku“ predviđenu za to zadnje veče započeli malo ranije.

Statistika dana: oko 21 km. visinska razlika 1240m. 9h, jedno slavlje i opet dosta nove opreme.

Nedelja... kako su proleteli ovi dani. Svi smo budni od rane zore, polako se pakujemo, pozdravljamo, razmenjujemo adrese, dogovaramo neke nove susrete...
Krećemo svi oko 10h, i pravac Budimpešta i Dechatlon, da potrošimo sve što nam je ostalo... A tu pada i jedan ferata set, što bi značilo uskoro i novu avanturu ;)
Granični prelaz Horgoš koji nas je sve jako brinuo zbog velikih redova zadnjih dana prelazimo za celih 15 minuta i u BG stižemo oko 22h gde se još jednom opraštamo i razdvajamo prepuni pozitivih utisaka i novostečenih prijatelja, do nekog novog druženja...
Gde i kad? Ko to zna? Ono što je sigurno biće na nekoj planini!

Statistika cele ture: preko 100km na stazi, preko 4000m visinske razlike, preko 40h provedenih na stazi, dosta nove opreme, novih prijatelja, lepih utisaka i nemerljiva količina pozitivne energije.

Na samom kraju kao zaključak - ovo je tura koju ukoliko ste ljubitelj planinarenja jednostavno morate proći. Neka vas ne brine kondiciona i tehnička zahtevnost, većina staza su takve da se možete sami vratiti ukoliko odlučite da odustanete (ali teško da će do toga doći) a i u okolini u dogovoru sa vodičem možete se sami prošetati.

Svakako ne propuštajte priliku da posetite Visoke Tatre!