Rajac Planinarski izlet

Putovanja

Pitam Đuliju jedno veče gde ćemo za vikend, ona kaže idem na Rajac. Skočim - hoću i ja! Pa pazi to je obuka za planinarsku orijentaciju, ne znam da li bi te to interesovalo. Kažem slobodna sam tog vikenda, nema potrebe za nekom teškom opremom koju nemam, znači idem gde god. 


I tako pridružila sam se ostatku ekipe iz PSD Železničar iz Vršca i otišla na kurs za planinarsku orijentaciju. U samom startu sam bila sigurna da će to biti super put, Đuliju, Darka i Kristinu znam sa ranijih šetnji, a Marka i Suzu sam tek upoznala. U petak je svako sa svoje stanice ušao u isti bus za Beograd i već  na samom startu se osetila pozitivna energija koja je ostala prisutna celog vikenda. U Beograd smo stigli sat vremena ranije, prošetali do Hrama Svetoga Save, popili kaficu i u dogovoreno vreme tačno u 17h planinari iz PD Pobeda iz Beograda su došli po nas. Podelili smo se po autima i krenuli na Rajac. Tamo smo stigli oko 19h, večerali, smestli se u sobe i pravac na prvo predavanje. Nakon par sati, bila sam totalno pogubljenja- pa šta ću ja ovde ovo nije za mene… ko će sve to da upamti, topografske karte, azimut, uglovi, stepeni, razmeri, kote…pa još da se to izvede u prirodi. Auuu al ću da se obrukam.
Nakon predavanja dosta umorni, otišli smo pravo na spavanje. Zadnji put sam spavala u grupnoj spavaoni pre 30 godina u izviđačkom domu u Globočici. Mislila sam da će to biti veoma teška noć, ali naprotiv lepo sam se naspavala i veoma rano probudila.
Šetkajući se tako na prstima po domu kako ne bi probudila ostale, naletela sam na svog novog prijatelja s kojim sam tog i narednog jutra oko 6h pila kaficu sa ratlukom, a pre toga mala rakijica koju su doneli  planinari iz Bosne.
Doručak je bio fenomenalan kao i svi ostali obroci, ali nema opuštanja ubrzo smo svi bili spremni i na nogama ispred doma. Podelili smo se u grupe i krenuli u praktičnu primenu onoga što smo sinoć naučili, ili nismo?
Za naš mali tim bio je zadužen Bojan koji je veoma iskusan u ovoj priči i na našu sreću veoma strpljiv dečko. Lepo smo se prošetali, trudili se da slušamo Bojana i njegove instrukcije i uživali u predivnom vremenu. Usput smo osvojili još jedan vrh- Rajac 848m.
Prepuni informacija, lepih utisaka i emocija vratili smo se u dom, ručkali, neki su pokušavali da dremuckaju, ali bilo je i onih kojima se pričalo pa su ih ometali… I nakon odmora u sumrak, krenuli smo ponovo u akciju-noćna šetnja po Rajcu. Neopisivo! Nemam reči, jednostavno to se mora doživeti. Zalazak sunca, nebo prepuno zvezda, mir i tišina, temperatura prijatna…. melem za telo i dušu!
Kada smo se vratili u Dom nastavili smo sa još jednim interesantnim i veoma bitnim  predavanjem o bezbednosti u planini.
A sutradan ddmah nakon doručka krenula je akcija - Kontrolno takmičenje! Podelili su nas u timove i pustili sada sami da se snalazimo. Đulija i ja naravno nerazdvojne-ne znam ni ja sama kako ali stigle smo prve bez da se izgubimo! Odmah za nama Darko i Kristina, a i Marko i Suza su bili iza njih. Dok smo čekali da se ostale ekipe vrate, odlučili smo ipak da dodamo još jednu lakšu šetnjicu do vodopada, pa ajmo i do crkvice, i malo smo produžili šentjicu, malo se izgubili ali vredelo je. Rajac je zaista predivan u svakom pogledu!
Vratili smo se u dom, odmorili se, razmenili iskustva, utiske i kontakte sa našim novim prijateljima. I polako krenuli nazad ka BG-u.  U VŠ smo bili tačno na vreme da odgledamo Noleta!

(2 glasova)
Pročitano 3363 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar