Planinarski izlet - Lisičja Glava

Putovanja

Drugog Januara ove godine održan je 37. Novogodišnji uspon na Lisičju Glavu koji se nalazi na 590 mnv i drugi je vrh po visini na Vršačkim planinama. Skup planinara PK Železničar iz Vršca je bio u 10h ispred gradskog parka gde se skupila fina ekipica od oko 15tak ljudi i pored loših vremenskih uslova (-11 stepeni i košava) i sa osmehom na licima dala se u akciju.

Na samom startu Jan je dao predlog da ko želi krene sa njim stazom pored starog hotela Turist umesto standardnim putem - stepenicama, na šta sam ja pristala bez dvoumljenja jer nakon 15 godina života u Vršcu nisam nikada prošla tim putem. Konačno, videla  sam taj hotel Turist i veoma sam se razočarala. Predivna lokacija, deo hotela izgradjen u steni... fenomenalno mesto za tople letnje večeri i druženja, sada je pravo ruglo... ruševina. Idealna lokacija za jedan mali pansiončić ili čak divan planinarski dom. Nadam se da će neko ko je zadužen za to i ima moć i mogućnosti, što pre uvideti taj potencijal i što pre uraditi nešto po tom pitanju.
Put smo nastavli stazicom iznad hotela i izašli na plato "Kod Slaviše" gde smo sreli Marina sa njegovim vernim drugarima, dva divna psa.  Vesela ekipa nam se pridružila i kada su Jan i Marin saznali da nisam nikad išla stazom iznad kluba estremnih sportova "Izazov" do Kule i do vrha Turska glava (405 m) odmah je doneta odluka da se to podhitno ispravi i naravno promenili smo plan. I to je bila odlična ideja jer sam se oduševila i žao mi je što sam godinama propuštala ove lepe stazice.
Pred sam uspon na Lisičju Glavu sreli smo ekipu iz PK Policajac Josif Pančić kako već silaze sa vrha i dobili info da su naši već na vrhu. Naravno i njih smo sreli veoma brzo kada su silazili u veoma lepom raspoloženju! Šteta što je na samom vrhu bilo oblačno i maglovito pa nismo imali prilike za neki pogled ali biće prilike za slikanje!
Priliom povratka, Marin se odvojio od nas kod šumareve kućice i nastavio ka Vršcu, a mi smo odlučili da odemo do Planinarskog Doma Široko Bilo kako bi smo popili kaficu i malo se ugrejali sa ostalim planinarima. Naravno ta kafica se pretvorila u čorbicu, pa malo domaćeg kulena, pa travarice koju je Jan ponovo doneo, upoznavanje novih divnih ljudi i dogovora i obećanja da ćemo se tamo negde ponovo sresti.

 

(1 Glas)
Pročitano 1390 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar