Lepršava.rs

Lepršava.rs

Veb sajt::

Istraži Istočnu Srbiju Dan II

Objavljeno u Putovanja

Te noći u Čubri smo predivno spavali, a ujutru kada smo hteli da popijemo kaficu u divnom dvorištu, sačekalo nas je dodatno iznenađenje, još lepše dvorište prepuno zelenila iza kuće, a domaćin je spremio grožđe, domaći sok, vruće kiflice... Uf i kako sad krenuti dalje ... Teško, ali uspevamo. 
U konsultaciji sa domaćinom i brošurama odlučujemo da prvo svratimo do Mokranjskih stena.
Nas tri spremne za posetu raznim vinarijama, onako u haljinicama krećemo u akciju. I naravno uspešno savladavamo te stene i dolazimo do zaključka da je to pravi outfit za planinarenje!
Mokranjske stene su prirodno bogatstvo Mokranja i nalaze se u blizini istoimenog sela.

20200908 DSC 900120200908 DSC 9012

 

 

Arheolozi su na vrhovima stena pronašli dosta starih predmeta iz rimskog doma i pretpostavlja se da je tada postojao i most između dve najveće stene a da ispod stena postoji pećina, zvana "Hajdučka pećina". U podnožju je predivno jezerce sa vodopadom koji je na našu veliku žalost presušio. A tu si u ostaci „Gicetove vodenice".
Rimljani su tu imali veliki vojni logor za svoje legije. Na špicastoj steni ima temelj, ostaci livnice.
Ima dosta pepela i drugih predmeta koji dokazuju da je bila topionica. Između stena, kada se malo čačka nalaze se mnogi predmeti, ostaci rimskih legija: špicevi za strele, bajoneti, keramike, mamuze...
Pri povratku na samoj raskrsnici spazili smo jedan "krajputaš"
To je jedan od 13 zapisa sela Mokranje. Na dan Ikona, Mokranjci obilaze sve zapise u selu. Toga dana u svako domaćinstvo dolaze gosti iz obližnjih sela i svi u kućani i gosti odlaze u crkvu. Nakon liturgije sveštenik na konju praćen decom koja nose po jednu litiju kreće obilazak seoskog atara. Za njima idu Ikone koje nose dečica, a prate ih i čuvaju Pudari. Svaki zapis se obiđe tri puta uz pesmu „Po tri gidža čabar vina, gospodi pomiluj,po tri klasa šini žita, gospodi pomiluj."
Na svakom zapisu su seljaci dočekivali Ikonlije sa postavljenim stolovima i muzikom. Znalo je da bude i po 100000 ljudi. Nažalost litije su ukinute 1941 sa strane Nemaca, a kasnije i komunista.

20200908 DSC 9032

U Negotinu pijemo kaficu, usput pošto smo se dogvorili prethodno da kod kuće ostavljamo sva pravila i režime ishrane udaramo na krempite, princes krofne, tulumbe, baklave.... ludila.. .
I tako prepuni šećera nastavljamo do manastira Bukovo pa do vinarije Matalj na degustaciju vina.

Manastir Bukovo nalazi se u Timočkoj Krajini, udaljen četiri kilometara jugozapadno od Negotina. Pripada Eparhiji timočkoj koja nije bila samostalna crkvena jedinica sve do oslobođenja od Turaka 1833. godine i prisajedinjenja Srbiji. Do tada je pripadala raznim crkvenim oblastima i bila pod jurisdikcijom raznih pomesnih crkava. U ranije hrišćansko doba, bila je sastavni deo arhiepiskopije „JUSTINIANA PRIMA", koju je 535. godine osnovao vizantijski car Justinijan I.
Do oslobođenja od Turaka, 1833. godine manastir Bukovo se u pisanim izvorima javlja samo nekoliko puta. Pisanih spomenika o osnivaču i ktitoru, kao i vremenu nastanka manastira gotovo i da nema. Postoji samo nekoliko predanja o tome.
Po jednom predanju manastir Bukovo je zadužbina Svetog kralja Milutina s kraja 13. veka što znači da ga je kralj Milutin podigao posle pobede nad vidinskim knezom Šišmanom 1291. godine. U prilog ovome navodi se da se u niši nad glavnim ulaznim vratima nalazi freska Svetog Arhangela Mihaila, koji je bio zaštitnik kralja Milutina, dok je zaštitnik ove crkve Sv. Nikola. Izuzetak bi mogao nastati samo iz počasti prema ktitoru.
Po drugom predanju, Sveti Nikodim Tismanski, podvizavajući se na prostorima Timočke Krajine podiže manastir Bukovo i još dva manastira, Vratnu i Manastiricu. Sa ovom pretpostavkom o datovanju Bukova slaže se i izjava Josifa Milijevića, jeromonaha manastira Bukova, koja je data Konzistoriji 1867. godine, a u kojoj se, između ostalog, kaže da je „manastir sazidan otprilike pre pet stotina godina, gde i sada stoji, na mestu gde crkva nikako postojala nije..." Prema ovoj izjavi manastir je nastao sredinom ili u drugoj polovini 14. veka.
Po trećem predanju, osnivač i ktitor manastira Bukova je neko od vlastele Timočke Krajine i potiče iz 15. veka. U prilog ovom predanju ide tekst urezan na kamenoj ploči koja i danas stoji na zapadnom zidu priprate manastirske crkve, u kome se kaže da je manastir „podignut za vreme srpskih Despota", što znači u prvoj polovini 15. veka.
Najrealnija pretpostavka bila bi da je manastir nastao posle turskih osvajanja, kada je prvi veći talas migracije s Kosova, Drine i iz Hercegovine počeo da naseljava zemljoradničke krajeve Srbije, pa i dolinu Timoka sve do Negotinske Krajine i Dunava. Izbegli narod predvodili su kaluđeri i sveštenici koji su, po dolasku u severoistočne krajeve Srbije i Timočku Krajinu obnavljali ili podizali crkve i manastire
Današnje bratstvo sa igumanom arhimandritom Kozmom na čelu, pored redovnih monaških aktivnosti, obavlja i poslušanja u radionicama, kao što su krojačka, ikonopisačka, stolarsko-duborezačka, dok se nastavlja i ranija tradicija pčelarenja. Osim ovih tradicionalnih monaških poslušanja bratstvo je aktivno i u izradi dokumentarno-umetničkog fotografskog i video materijala vezanog za život i događaje u manastiru.
U današnjim uslovima, budući da je manastiru vraćen deo imanja, bratstvo veliku pažnju pridaje uzgajanju vinove loze u novozasađenim vinogradima, kao i proizvodnji kvalitetnih vina i rakije. Izgrađen je novi manastirski konak, na temeljima starog, u sklopu kojeg je i paraklis posvećen prazniku Pokrova Presvete Bogorodice. Manastirsku portu krasi i celebni istočnik posvećen Presvetoj Bogorodici.

20200908 DSC 914820200908 DSC 9143

Negotin je grad koji se nalazi blizu tromeđe Srbije, Bugarske i Rumunije a od 1833 godine trajno ulazi u sastav Srbije.
O postanku ovog grada postoje više legendi. Po prvoj je dobio ime po nekom Negoti koji se sa porodicom tu nastanio zbog bujne paše. Po drugoj dva su velikaša gradila gradove, jedan na brdu, drugi u dolini. ( U dolini su sada ostaci starog Vidrov grada. ) Kada su završili, taj s brda je rekao onom dole: „Ja sam bolji grad načinio NEGO TI!" I tako je nastado NEGOTIN.

20200908 DSC 9036

Ovaj naš lep gradić je poznat po najvećem broju sunčanih dana u godini, tako da nam je jasno zašto je tu i najbolje vino.
A kada smo kod najboljeg vina, biti u tom kraju a ne posetiti višestrukog dobitnika nagrade „Najbolje vino Srbije" vinariju Matalj je pravi greh!

20200921 viber image 2020 09 21 08 48 04
Ova porodična vinarija koja godišnje proizvede oko 35.000 boca vina premijum kategorije nalazi se iznad Negotina gde možete degustirati i kupiti njihove proizvode ( prave i izvrsan sir) dok uživate u pogledu na vinograd autohtonih sorti.
Pored dobre hrane, izvrsnog vina, fantastičnog društva, zaposleni i vlasnici vinarije Matalj su se zaista potrudili da nam ova poseta ostane urezana duboko u sećanje... Da nam svaka pomisao na taj dan izazove osmeh na licu i želju da se vratimo ponovo!

20200908 DSC 9080

Moj favorit je njihova Crna Tamjanika ( ja nisam vinopija i volim samo slatka vinca :) )

20200921 viber image 2020 09 21 08 48 05

Posle Matalja pravac Rogljevačke i Rajačke pimnice. Šta se mora nije teško. Dok se „dečaci" švrćkaju po pimnicama i žale što to nije maksimalno turistički iskorišćeno... mi „devojčice" pronalazimo neko stablo oraha i dajemo se u akciju jedenja zelenih oraha, pa tresi drvo, pa skači po orasima, pa ljušti, pa jedi, pa komentariši kako je to dobro.

20200908 IMG 20200908 173201

Tek smo neki treći Nešin poziv iz daljine shvatile ozbiljno i krenule za njima. U oba sela nas dočekuju par ljubaznih domaćina ( šteta što ih nije više, zaista... ) pričamo se sa njima, probamo njihova vina, slušamo njihove priče... ponosni smo što u našoj okolini postoje takvi ljudi koji se tako bore i vole ono što rade i što su nasledili, ali nam je ujedno i veoma žao jer nemaju mogućnost da to maksimalno iskoriste...

20200908 DSC 9160
U Negotinskoj krajini vinogradarska tradicija seže u doba Rimljana. Rimski car Domecijan ( 81-96 ), da bi zaštitio i ojačao Rimsku poljoprivredu ( vinarstvo ) zabranio je gajenje vinove loze u provincijama, i uveo embargo 200 godina, do vladavine Marka Aurelija ( 276-282 ), koji je dozvolio sađenje vinove loze u provincijama.
Za vreme Turaka, Turci su iz ekonomskih razloga dozvolili proizvodnju vina, i obnovili zasade vinove loze. Tada su se i pojavile nove sorte, poput Adakalka i Sultanija. Mnogobrojni arheološki izvori ukazuju na činjenicu da se vinova loza gajila u srednjoj Aziji, Siriji, Mesopotamiji i Egiptu, još pet do šest hiljada godina pre nove ere. Zatim unazad, pre tri hiljade godina, vinarstvom su se bavili Grčki narodi.

20200908 IMG 20200908 173001
Prema zapisima, još pre tri veka, meštani sela Rogljevo i Rajac, koji su živeli u malim udžerica, ukopanim do pola u zemlju, dogovorili su se da sagrade vinsko selo, kuće od čvrstog materijala, mahom od kamena iz ovog kraja. Zanimljivo je da je stil gradnje, kao i kultura gajenja vinove loze, u ove krajeve stigla sa Kosova, iz Velike Hoče, zajedno sa ljudima koji su u najvećem broju naselili Negotinsku krajinu.
Selo Rogljevo je imalo 162 kuće, a sagrađeno je 164 pivnica. Najstarija je iz 18 veka, a sačuvano je 120.

20200908 IMG 20200908 183912
Selo Rajac čini više od 200 zgrada, od kojih većina ima vinskie podrume. Nalaze se oko centralnog trga sa česmom. Izgrađene su od tesanog kamena i brvana, a pokrivene su ćeramidom.
Nema pouzdanih podataka o tome kada su prve pimnice izgrađene. Na nekima od njih je uklesana godina gradnje, dok se za druge pretpostavlja da su izgrađene u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.
Danas se vino na tradicionalan način pravi tek u svakoj četvrtoj pimnici, ai čuva se isključivo u drvenim buradima. Mnoga su napravljena posle Drugog svetskog rata i još uvek se koriste.
U ovom kraju dobro uspevaju francuske sorte, šardone, kaberne sovinjon, merlo, pino noar, a za game, Francuzi kažu da je bolji nego u njegovoj postojbini.

20200908 IMG 20200908 175905
Poslednjih godina se obnavljaju zasadi autohtonih sorti i pored toga što je to mukotrpan posao i veliko ulaganje, ali, stranci, kada dođu, žele da probaju ono što je autentično, srpsko. Autohtona sorta za belo vino je bagrina, za crno tamjanika, a autohtona sorta za lepšu boju crnog vina je začinjak. On se gaji samo u ovom kraju.

 Put nas dalje vodi ka Zaječaru, usput od dva ponuđena puta, nekako završavamo na treći koji izlazi u selo gde je rođena moja majka, u mrklom mraku otvaram oči i vidim putokaz „Halovo", dok se saberem gde smo prolazimo pored crkve, ali kasno je i u mraku ne uspevam da vidim prabakinu kuću, malo dalje prepoznajem ostatke kamene ograde kod druge prabake... sećanja počinju da naviru, koliko sam se lepo igrala i zabavljala u tom selu... suze kreću, pokušavam da ih sakrijem od ostalih ali mi ne uspeva ????  Svakako drago mi je da smo barem prošli tuda, mislila sam da nikada više neću videti to selo.
Obzirom da kasno stižemo u Zaječar samo nabrzaka obilazimo centar, neki idu da spavaju a neki do paba na pivce.

Opširnije...

Istraži Istočnu Srbiju Dan I

Objavljeno u Putovanja

Nekako je već postala tradicija da svake godine imamo neku „veću" akciju u trajanju od barem pet dana. Ove godine sve se izokrenulo, ispremeštalo... svi smo nestrpljivi, gledamo u nebo, vesti, karte, pasulj... u šta god stignemo i samo čekamo neki znak da se možemo vratiti našim planinarskim avanturama.
I jednog dana zove me Neša i pita da li sam raspoložena da „trknemo" do Bosne na nedelju dana, išli bi Boris i Tanja i možda još neko... On bi sve isplanirao i organizovao, naše samo da spakujemo opremu i da pronađemo slobodno vreme. Šta da vam kažem, poziv koji svako ko ima moju krvnu grupu jedva čeka da dobije.
Svi moji napori da saznam gde idemo i kako i šta i zašto su bili uzaludni, samo sam saznala da treba da ponesem planinarsku opremu, kupaći i dobru volju. Par dana pre polaska potvrđujem da mogu ići, dogovor je da idem za Kikindu, pa da tu odradimo par druženja i da nastavimo dalje u ponedeljak čim svi završe svoje poslovne obaveze.
Naravno nastaje kompletna promena plana. U međuvremenu društvo iz Kruševca zove da im budemo gosti, ostatak naše ekipe naravno ide tamo... nama je kratko vreme za sve što smo planirali obići po Bosni i odluka pada da istražujemo istočnu Srbiju. Sa nama dolazi i Jadranka, tako da je negde oko vreme ručka kupimo u Bgu.
Tako veseli i spremni za novu avanturu krećemo pravac Negotin.

20200907 DSC 8904

Prva stanica, nakon kratke pauze za razmrdavanje u Golubcu, je vidikovac Ploče, gde smo bili pre par nedelja, ali nisu svi i sada je red da ne budem jedina koja je u haljini i sandalama izašla na taj vidikovac pa da to odrade i Tanja i Jadranka.
Uspešno izlazimo na vidikovac, malo kasno za dobre kadrove zalaska sunca, ali svakako vredi svaki trenutak proveden gore.  Uživamo u pogledu na Dunav, mali i veliki kazan... Ne znam šta su oni posmislili, ali ja sam bila zahvalna za šansu da taj trenutak ponovim, tako brzo i ponovo u takvom dobrom društvu.

vidikovac ploce
Nastavljamo dalje ka Negotinu, gde se malo šetkamo po centru i sedamo da večeramo u nekoj piceriji. Nakon toga krećemo ka našem smeštaju za koji znamo da se nalazi u blizini Negotina (nije bilo izbora pogotovo za sve nas) ali ono što ne znamo je da je potrebno proći kroz pravu divljinu i mrkli mrak ( barem u tom trenutku je tako delovalo, ujutru je bilo predivno) do sela Čubra. A tamo... Svaka pohvala za domaćina koji je na takvoj lokaciji uspeo da napravi takav „dragulj" 20200920 viber image 2020 09 20 17 22 11

Nastavak sledi...

*ostatak slika možete pogledati na mojo FB stranici  Leprsava.rs

Opširnije...

Terra Kikinda

Objavljeno u Putovanja

Prilikom zadnje posete Kikindi imala sam priliku da vidim i Terru. Ko je Terra, šta je Terra? Pokušaću da vam objasnim u kratkom tekstu i slikicama, a vi ako vam se pruži prilika da posetite Kikindu, nemojte propuštati mogućnost da uživate kao što sam ja tog dana.

Terra je centar za likovnu i primenjenu umetnost u Kikindi. Ova institucija se bavi organizovanjem izložbi i Internacionalnog vajarskog simpozijuma u terakoti.

Ovaj simpozijum je jedinstven kulturni događaji ove vrste ne samo u našoj zemlji, nego i u svetu. Radi se o simpozijumu skulptura velikog formata u terakoti koji je prvi put održan 1982 godine zahvaljujući akademskom vajaru iz Kikinde Slobodanu Kojiću.

Ovom prilikom vajari iz ceog sveta dolaze u izrađuju svoja dela koje posle ostavljaju Terri i trenutno postoje preko 1000 skulptura. Najveći broj se nalaze u dvorištu ateljea, galeriji, nekoliko je izloženo na trgu u Kikindi i raznim insittucijama.
Više o Teri možete pročitati na njihovom sajtu http://terra.rs/

A moje slikice pogledajte dole u galeriji.

 

 

 

Opširnije...

Sarajevo, Mostar, Tjentište, via Ferrata, planinarenje ...

Objavljeno u Putovanja

Kao i obično za ovu akciju sam se prijavila još pre nekoliko meseci, i kao i obično mnoge stvari su se u međuvremenu promenile.
Inicijalna ideja nam je bila da prespavamo u Sarajevu, sutradan Via Ferrata Vulin Potok, Blagaj i nakon toga pravac Hrvatska Via Ferrata Omiš, Via Ferrata Veliko točilo... more, kupanjac, divno vreme, sunce...plaža, mi na steni gledamo u more i uživamo u pogledu...a popodne se kupamo u moru, jedemo morske plodove... ma san snova... "Ma važi!" reče Korona i dan pre polaska javljaju hrvatski mediji da je ulazak moguć samo uz 14to dnevni karantin. Super bi to bilo da svi imamo remote poslove i da nam omoguće karantin u nekom planinarskom domu sa WIFI-jem, ali ništa od toga, tako da naš vodič Jovan kao i uvek u najkraćem roku prelazi na plan B. Iz Sarajeva nastavljamo na Blagaj po planiranom, spavamo u Mostaru i sutradan idemo na Tjentište gde noćimo i ujutru penjemo Maglić.
Odustajanje? Ma nema šanse, svi smo željni planine i novih avantura sa dobro poznatim prijateljima. Samo vadimo kupaći iz ranca i dodajemo koji dukser jer ipak je to Maglić koji ume da bude dosta nepredvidljiv.
U četvrtak kao po dogovoru krećemo tačno u 14h iz Vršca, dobro poznata ekipa, Manja, Đuli, ja i Dejan nas vozi. Kreće šala, podsećanja i neki planovi kad eto nevolje na putu. Više od sat vremena stojimo i čekamo da nas puste da prođemo zbog udesa koji se dogodio 20tak km od Pančeva. Ostatak ekipe se skupio sa svih strana u BG, Neša i Laza iz Kikinde, Andrea iz Sente, Željko iz Zrenjanina, Svetozar iz B. Palanke, Jovan iz N.Sada i Jadranka, Vlada i Bojana iz BGa, dok nas Sandra čeka u Pančevu.
Konačno stižemo na dogovoreno mesto, pozdravljamo se, osmeh i pozitivna energija su tu, zaboravljamo neprijatno iskustvo koje smo doživeli. Ubrzo stižemo na granični prelaz gde nam naš službenik ozbiljno (barem je tako delovao zbog maske) kaže: " Ne znam koliko ste upoznati sa novouvedenim merama, kada se budete vratili u zemlju morate u karantin 5 nedelja!" Istog trenutka čujem Jadranku i Manju kako viču: "Obustavljaj moram na posao!" A ja brže bolje vadim telefon i guglam vesti! Carinik počinje da se smeje i kaže: "Šalio sam se, srećan put!"
Negde pre ponoći pristižemo u Sarajevo. Pokušavam kroz prozor da vidim delić Sarajeva i tugaljivo kažem da mi je jako žao što neću imati prilike da ga vidim jer u 09h je polazak na stazu. Na to Neša kaže "budite u 6:30h ispred smeštaja i vodim vas u obilazak". Neko bi verovatno sada rekao da nismo normalni, jer smo prethodnog dana radili, putovali pola noći, legli u sitne sate... ali to je jedinstvena prilika. Od malena slušam o tom Sarajevu, već sam mislila da neću imati prilike da ga vidim. Ali ne da sam imala prilke da ga vidim, već i da ga doživim kakvo je nekada bilo. Neša se uz Manjinu pomoć zaista potrudio da nam u tom kratkom roku dočara sve čari ovog lepog grada. Prošetali smo pored Miljacke, na Baščaršiji smo uradili sve što je trebalo, popili vodu na česmi, kafu sa ratlukom popili u jednom od najstarijih lokala, za koje mi je Neša objasnio da je ranije bio svratište za putnike. Dole su bile štale a gore sobe, sada je dole veliki kafić, restoran i prodavnica tepiha i lampi, a gore su neke kancelarije. I naravno nismo zaboravili ćevape kod Mrkve!
Inače dok ovo pišem na YT kreću Frajle i pesma Sarajevo

Tamo gde je ljubav,
Tamo ćeš me naći,
Kad do tebe svratim,
Kao da se kući vratim

sarajevosarajevocesma1sarajevokafickafasarajevocevapisarajevo

Dolaskom Turaka 1435. i padom utvrde Hodidjed, na obalama Miljacke nastaje grad Sarajevo. Osnivačem Sarajeva smatra se Isa-beg Ishaković, koji je 1462. izdao naredbu o formiranju grada, sagradio prvu džamiju, dvor, most i nekoliko javnih ustanova. 1507. grad se prvi put pominje svojim današnjim imenom (ime od Saraj-ovasi, „polje oko dvora"). Intenzivni razvoj zanatstva i trgovine brzo su od Sarajeva stvorili bogat grad, raskrsnicu religija i kultura, trgovačkih puteva i putnika. U 16. vijeku to je bio jedan od najbogatijih gradova u ovom dijelu Evrope, kada su izgrađene i neke kapitalne građevine koje i danas predstavljaju bisere arhitekture i civilizacije tog doba. Tada je u Sarajevu, kao zadužbina vezira Gazi Husrev-bega otvorena i Visoka škola Kuršumli-medresa, koja je podsjećala na univerzitete u drugim velikim gradovima Evrope. 1531. izgrađena Gazihusrev-begova džamija najpoznatija je građevina starog Sarajeva i jedan od najvećih sakralnih spomenika islamske arhitekture na Balkanu. Iz ovog vremena su Imaret, bezistani i hamami. Tih godina je izgrađena i stara pravoslavna crkva. Bogato Sarajevo u 17. stoljeću bijaše jedno od balkanskih cuda, kudikamo najvažniji grad u unutrašnjosti zapadno od Soluna. „Zlatno doba" prekinut će požar 1697., kada je austrijski princ Eugen von Savoyen sa 8500 vojnika ušao u grad i do temelja ga zapalio.
Od 1850. je Sarajevo glavni grad Bosne, provincije Osmanskog carstva. U grad se doseljavaju Jevreji Sefardi, poslije izgona iz Španije, grade sinagoge, a istovremeno nastaju pravoslavne, katoličke i evangelističke crkve i katedrala. Sarajevo je na malom prostoru našlo mjesta za sve četiri velike svjetske religije, kulture i civilizacije. Dugotrajni suživot je stvorio posebnu kulturu i multinacionalni duh, koji je izdržao mnoge historijske izazove.
1878. dolaskom Austro-Ugarske uprave na ove prostore, Sarajevo je upravni centar Kondominiuma. Uz svoj dotad orijentalni, dobija i drugi, evropski izgled. Izvor: Wikipedia

IMG 20200626 163537

A sad pravac ferrata. Manja odlučuje da se i ona isproba, pogledala sam stazu ranije, znam da je laka i da će ona to preleteti jer je em jača em ozbiljnija od mene, ali nisam htela da je forsiram. Treba sama da se odluči, ništa na silu kada su takve stvari u pitanju. Stižemo na vrelo Bune odakle je polazak na stazu. IMG 20200626 1229061

Nameštamo opremu i polako krećemo u kanjon. Stazu prelazimo relativno brzo i dosta lako bez ikakvih izazova sa naravno dosta pošalica i lepog druženja. Manja ide iza mene, malo po malo stanem da je proverim, vidim da joj dobro ide, dam koju smernicu i nastavim bez da je mnogo opterećujem. Jako mi je drago što vidim da joj se dopada :)

IMG 20200626 181625

Spuštanje je  regularnom stazom, skidamo opremu, polivamo se vodom i polako nastavljamo dole. Izuzetno nam je toplo i teško, ali i pored toga uživamo u svakom trenutku. Kreću pošalice između kojih se provlače one ozbiljnije teme kada dosta stvari novih saznam i naučim... a to je ono što najviše volim na ovim akcijama i zašto se obradujem kada je ovakva ekipa, jer ne vidim samo nove predele već naučim i nove stvari.

106677743 802479770499838 6529946057119270726 n

Usput prolazimo pored Starog grada Blagaj, poznat i kao Bona ili Stjepan-grad i ubrzo stižemo nazad do vrela Bune gde jednoglasno odlučujemo da sednemo u restoran i tu ručamo.
Milina... žubor vode, debela senka, pastrmka, dobra ekipa... šta više čovek može da poželi :) U jednom trenutku Jovanu pada na pamet da sutradan posle uspona na Velež pronađemo neko jezerce da se okupamo i razladimo jer nas tek tamo očekuje još veća izloženost suncu. Jednoglasno prihvatamo taj predlog, ali neko se usput seti ej a zašto ne prekočimo uspon na Velež ( ionako je ubačen da zameni jednu od ferata u Hrvatskoj) i da idemo dole do Neuma na more? Odluku prihvatamo skoro svi! Jedan glas je protiv... i tu nemamo izbora ni rešenja, vodič u tom slučaju mora da ispoštuje plan. Onako vidno razočarani krećemo ka busu, kada me Neša i Jadranka zaustavljaju i pitaju da li bi smo im se pridružili u šetnji Mostarom sutradan umesto da idemo na Velež! DA!!! Još pitate, jedinstvena prilika da vidim Mostar danju, a i glava mi je još uvek poprilično spržena da bih mogla da odabrem uspon na Velež :)

Stižemo u smeštaj, pijemo kaficu, tuširamo se i pravac grad! Noć je predivna, stvorena za šetnju i uživanje. Andrea iz daleka čuje neku živu svirku i predlaže da odemo tamo što se pokazalo kao pravi pogodak. Neki dečkić svira gitaru i pevuši domaći i strani pop-rok. Gosti mogu da biraju da li će sesti za sto u bašti ili uzeti sunđer i izvaliti se negde na malom trgiću pored.
Zvezdano nebo, predivna muzika, pravo društvo... Analiziram svoje "sapatnke" svako u svojim mislima sa osmehom na licu, uživaju kao i ja u svakom tretnuku. Razmišljam se kako bih bez problema tu zaspala ali ipak moramo da se vratimo u smeštaj.

IMG 20200626 220527IMG 20200626 221356107001173 1194077897600823 3774482529858936412 n

Ujutru ustajemo, kafica, draga domaćica nam sprema doručak i krećemo u još jedan divan dan. Naš šestoro razmišljamo kao jedan, nema apsolutno nikakvih dilema oko toga da li će se i i gde ići...

Prelazimo preko mosta u stari deo Mostara gde prvo probamo sladoled i spuštamo se ispod mosta gde dok se mi slikamo i zezamo Jadranka nam svojim šarmom obezbedi da za upola cene idemo da se vozimo sa dva čamca Neretvom.

IMG 20200627 122645IMG 20200627 121441

Svakako prvo kafica i onda još jedna avantura koju smo nazvali - "rafting Neretvom"106399931 596405161271885 65110832201889807 n

Fenomenalan doživljaj, momci koji su nas vozili kapiraju da smo željni adrenalina pa malo daju gas, pretiču se i prskamo se, dovikujemo, slikamo snimamo...ma jednostavno dišemo punim plućima!

IMG 20200627 120717IMG 20200627 121018
I šta ćemo sad? Pa na ćevape! Nalazimo jedan divan restoran pored reke i sedamo ispod senke da lepo ručamo. Dok čekamo klopu Manja i ja naravno trknemo u kupovinu. Padnu neke haljine, suknje i još dobijemo neke divne stare prstene na poklon :)

Mostar je ime je dobio po čuvarima mostova ( mostarima ), na obalama rijeke Neretve. Grad je poznat po čuvenom Starom mostu, izgrađenom u 16. stoljeću.
Stari most u Mostaru preko rijeke Neretve je UNESCO-va svetska baština koji je, kada je izgrađen, bio je najveća lučna konstrukcija na svijetu. Dao ga je sagraditi 1566. godine Sulejman Veličanstveni, a graditelj je bio Mimar Hajrudin.
Stari most ima izražen luk širok 4 metra i 30 metara dug koji svojom visinom od 24 metra, na najvišem mjestu, dominira rijekom Neretvom. S oba kraja završava s jednim obrambenim tornjem, Hellebija na sjeveroistoku i Tara na jugozapadu, koji se zajedno nazivaju "mostari" (carinici na mostu po kojima je grad dobio ime).

S obzirom da su mnogi podaci o njegovoj izgradnji misterija, kao na primer kako je bila podignuta njegova drvena konstrukcija, kako je kamen transportiran na lokaciju, kako su drveni potpornji izdržali devetogodišnju izgradnju, on se može smatrati jednim od najvećih arhitektonskih dostignuća svog vremena. Izvor: Wikipedia

 

Onako srećni namireni krećemo do smeštaja gde vozač dolazi po nas i krećemo na Velež po ostatak ekipe. Usput stiže poruka da im obavezno kupimo ladno pivo što nam je dovoljan znak da smo doneli pravu odluku da danas uživamo u Mostaru.
U podnožju Veleža pronalazimo jednu lepu bašticu gde se smeštamo ispod senke i kao da smo u nekoj drugoj dimenziji uživamo u vazduhu, mirisima i cvrkutanju ptičica. Malo ćutimo i ležimo, malo ćaskamo, isprobavamo Svetozareve medne čarolije i slušamo njegove pčelarske priče i savete. Šta da vam kažem osećam se kao da sam dobila neko extra nagradno putovanje. Znam da oni koji nisu imali prilike da ovako nešto iskuse ne mogu da razumeju ovaj trenutak ... verovatno razmišljaju šta ima lepo da ležim u travi među raznim bubama po tako toplom danu. Ima verujte. I tako leškarim, slušam Nešine priče o Himalajima i razmišljam kako sam zapravo jako srećna osoba što imam prilike da doživim ovakve stvari pa makar da ih samo čujem iz prve ruke... i to su ti trenuci kada se pokreću te neke misli o nekim novim avanturama, iskustvima... primer kako upoznati lično tu kulturu... mislim ovu himalajsku... :)
I dok tako leškarimo, pričamo i maštamo stiže i ostatak naše vesele ekipe, jesu umorni ali i oni imaju osmeh na licu, a pogotovo kada shvate da smo im stvarno doneli ladno pivo :)

IMG 20200627 155207
I nastavljamo našu avanturu dalje! Pravac Tjentište.
Usput kreće jaka kiša, ali mi nemamo strpljenja da sačekamo već istrčavamo iz busa i ulećemo u smeštaj gde nas nasmejana domaćica već čeka, pokazuje sobe, kuva kafu, pita za večeru kao da je hobotnica. Ona sama a nas 14 gladnih i umornih... ali dobri smo i mi, nismo tako zahtevni, dobro uz neki izuzetak :)
Kafica, tuširanje i Neša kaže polazak! Nas petoro za njim ništa ne pitamo samo krećemo :) Idemo da iskoristimo priliku i da posetimo Spomenik.

106637921 1836011863213742 3819455885622312300 n106455068 898051464041286 5344332332367758782 n

A on nas čeka onako veliki grandiozni mistično osvetljen pod zvezdanim nebom sa polumesecom iznad... kao neki veliki zamak u nekoj bajci. 

Spomenik je remek djelo socrealističke spomeničke umjetnosti, monumentalni rad kipara Miodraga Živkovića. Spomenik se sastoji od dvije simetrično postavljene kamene gromade (dva betonska krila), razuđene strukture, visine 19 metara, koje se fantastično uklapaju u prirodni krajolik. Između krila se nalazi prodor oblikovan borcima i kolonama u pokretu. Iza spomeničkog prodora nalazi se "Plato brigada" sa kamenim trakama na kojima su upisani nazivi jedinica. Izvor: Wikipedia

Ujutru ustajanje u 06h, svi ustajemo, svako se trudi koliko je u mogućnosti da ispoštuje svoje jutarnje rituale, posmatram nas... razmišljam koja je to ljubav prema planini, prirodi, avanturi, ne mrzi nas da već treće jutro ustajemo na novom mestu u ranim jutarnjim satima nakon samo par sati spavanja i dana provedenog na nogama i bez pogovora po ko zna koji put prepakujemo opremu i rančeve i krenemo u novu avanturu.
Uspon na Maglić, najviši vrh Bosne i Hercegovine.


Maglić je dinarska planina na granici Bosne i Hercegovine i Crne Gore, 20-ak km jugozapadno od Foče. Maglić je planina s najvišim vrhom u Bosni i Hercegovini. Najviši mu je vrh Veliki vitao (2.396 m) u Crnoj Gori, dok je na bosanskohercegovačkoj strani planine najviši vrh Maglić na 2.386 m nadmorske visine.
Planina je omeđena rijekom Sutjeskom na zapadu, planinom Volujak na jugozapadu, rijekama Drinom i Pivom na sjeveroistoku te planinom Bioč na jugoistoku.
Maglić je izgrađen od permskih stijena, mezozojskih krečnjaka, dijabaza i malafira, a vidljivi su i lednički tragovi. Obrastao je bukovom i crnogoričnom šumom. Gornja šumska granica je na približno 1.600 m, a iznad te visine je plato s pašnjacima i brojnim grebenima i visovima. Najpoznatije visoravni su Vučevo (s Crnim vrhom), Rujevac, Snježnica, Prijevor i Mratinjska Gora. Na Magliću je i Perućica, najveća prašuma u Evropi, te veliki cirk Urdeni dolovi s Trnovačkim jezerom na 1.517 m. Podnožje planine i sve padine bogati su vodom, s brojnim izvorima, od kojih je najizdašniji Carev do, koji nikad ne presušuje. Izvor: Wikipedia

Prati nas predivno vreme, ulazimo u stenu, uživam u svakom koraku, volim taj vazduh, taj pogled, svi hodamo polako, pažljivo, korak po korak, gledamo prirodu, slikamo, razmenimo po koju pošalicu, skrenemo pažnju onom ispred ili iza ako primetimo da na nešto treba da obrati pažnju. Nakon 2,5h izlazimo na vrh, kasnije od lokalaca saznajemo da nisu očekivali da smo tako brzi, a mi na to kao iz topa komentarišemo "Mi možda izgledamo ovako neozbiljno i smotano ali gazimo kao zmajevi"
No da se vratimo na sam vrh. Tamo čarolija, slikamo se, poziramo, nameštamo smeštamo i premeštamo, ajd sad ovamo ajd sad da se vidi jezero, ajd od dole, gore ... ma ko je bio zna koje je to ludilo pogotovo ako je vreme lepo a vrh kao ovaj atraktivan :) IMG 20200628 103533

Tugaljivo gledamo crnogorsku stranu gde je poznato Trnovačko jezero u obliku srca, ali trenutno su takvi uslovi i okupaćemo se neki drugi put, a možda čak i prespavati u šatoru :)

IMG 20200628 104615

Nakon foto sesije sedamo naravno da jedemo, posle jela tu je kao i uvek Jadranka sa nekin divnim kolačima iz Jadrankine kuhinje.
Nerado završavamo pauzu, ali mora se krenuti dole. Ubrzo izlazimo na sipar, i čekajući da ne ronim kamenje ekipi ispred gubim ih i spuštam se previše dole. Primećujem da nešto nije u redu, pokušavam da dozovem moje da pitam da li sam na dobrom putu ali me nečuju, u jednom trenutku spazim Manju sa druge strane i dozovem je, ona pokušava da mi pokaže gde je sajla dok se ja držim samo jednom nogom na jednom boriću i molim se da ne krene neki kamen od gore. Za to vreme ekipa iznad uspeva da pronađe markaciju i krenu da prelaze preko sipara i u tom trenutku kreće odron, Svetozar mi dovikuje da se sklonim koliko mogu iza stene. Držim se samo jagodicama a noge mi nemaju oslonac. Pokrila sam glavu koliko mogu, čujem Andreu koja dovikuje " Tu smo ne ostavljamo te" Svetozar pazi da svi prođu i da mi da znak da mogu da krenem polako gore. Kažem da ću sama, svesna sam da ne mogu mnogo da mi pomognu a veća je verovatnoća da pokrenemo neki veliki kamen ako neko nastavi po mene dole. Brzo se izvlačim do dela gde mogu da pređem na travu, Vlada dovikuje da je to bolja opcija jer je on tuda prošao i eto mene ubrzo na sigurnom :) Kratko je to verovatno trajalo ali meni duže nego čitav uspon. U tom trenutku shvatam da se čak i veseli Bosanac koji nam se pridružio ućutkao.
No idemo dalje, silazim i kroz glavu mi se mota pesma Masima Savića "Mali krug velikih ljudi" i razmišljam se kako je moj krug ljudi sve manji i manji ali su ljudi sve veći i veći i osmeh je tu.

I nije tu kraj, nema signala, ekipa koja dolazi po nas nije očekivala da ćemo biti tako brzi, kreće kiša mi krećemo polako dole pešaka. Jedan deo ulazi u neki džip, ostali čekaju da stopiraju još nekog ali ih ljudi koji su trebali doći po nas pronalaze i dovoze u smeštaj gde nas očekuje još jedno divno iznenađenje. Hladno domaće pivo koje je donela naša draga Irena. Kada je saznala da smo joj u blizini odmah je krenula da nas vidi i pozdravi. Divno iznenađenje za kraj ove divne avanture.
Pozdravljamo se sa Irenom i sa domaćinima i krećemo polako nazad. Svi smo već umorni, ali su nam duše odmorne a glave pucaju od lepih misli.
Dogovaramo se gde ćemo dalje, Himalaji, Vršačke Planine, Prenj, Solunska Glava, Kindža... sve je moguće :)
Što bi rekli Stay Tuned For New Adventures ;)

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed