Lepršava.rs

Lepršava.rs

Veb sajt::

Poprad Slovačka

Objavljeno u Putovanja

Poprad je grad u severnom delu Slovačke u samom podnožju Visokih Tatri na visini od 672m. Ovaj mali gradić u zadnje vreme se sve više sa planinarenjem i skijanjem zbog blizine poznatih Tatri.

69873330 1373925612770069 4341185095474872320 nPoprad sa svojim stanovništvom od oko 50000 se smatra desetim po veličini gradom u Slovačkoj.

70463553 427996851152019 3360224233039855616 n

Takođe zbog njegove lokacije ima i aerodrom a i deo je Tatra Elcetric Railway sistema -železnička veza koja spaja sva okolna mestašca i na taj način kako stanovništvu tako i turistima olakšava kretanje.
Sam gradić je predivan, Manja i ja smo provele jedno divno prepopodne. Trećeg dana naše tatranske avanture odlučile smo da ne odemo na uspon na Koprovski Štit već da vozićem odemo do Poprada pa onda i do Starog Smokoveca.
Kada smo tog jutra ispratile celu našu ekipu što na uspon što u Štrbsko Pleso skuvale smo kaficu, izvukle turističke vodiče i mape i krenule da osmišljamo našu današnju avanturu. Cilj nam je da pored toga što ćemo da kupimo nešto od opreme pogledamo i osetimo što više ovaj deo Slovačke. Znači odluka je pala idemo u Poprad i Stari Smokovec na ručak i neke kolače, šetnju i posetu isključivo sportskim radnjama (nećemo gubiti vremena na ostale :)).
Dok smo tako pokušavale da osmislimo gde ćemo, šta ćemo i kako ćemo odnekud se pojavio Goran i predložio da nas odveze do Poprada autom i ostavi u tržnom centru. To se kasnije pokazalo kao odlična ideja, jer voz koji ide iz našeg mesta staje na nekih 2-3km od smeštaja i tu bi smo izgubile dosta vremena.
Uz laganu vožnjicu i interesntan razgovor stižemo brzo u Poprad, Goran parkira u tržnom centru Forum gde se na samom ulazu razdvajamo i krećemo svako svojim putem.

69879022 690006021496532 6447537615502573568 n
Manja i ja brzo prolazimo kroz TC Forum, malecak je ali iskreno nema ništa više a ni manje od naših i nema potrebe za daljim zadržavanjem pogotovo jer je vreme predivno.

69601761 352918252254937 6923197181880958976 n
TC je u samom centru Poprada, koji je proprilično šarmantan i interesantan sa svojim građama a i čistoćom. Šetkamo se i slikamo, ulazimo u bukvalno svaku sportsku radnju kojih ima u izobilju. Ima i onih preskupih ali sa velikim popustima, tako da ako ste hteli da date primer 60 eura za neke planinarske pantalone slabijeg kvaliteta, sada ćete imati prilike da uzmete na popustu za isti novac neke renomirane firme.

70395089 2167579316873662 9132664470751936512 n

Ono što smo ovde primetile je da u vreme ručka maltene sve manje radnje su zatvorene i okolni kafići i restorani se pune velikom brzinom. Takođe oduševila me je brzina kojom se izbacuje predivna sveže skuvana hrana. Nakon još jednog kruga i predivnog sladoleda u poslastičarnici Balkan ( ono što mi se veoma dopalo kao nekome ko na žalost mora da izbegava mlečne proizvode je voćni sorbe- sladoled bez mleka, i to od pravog voća a ne vodica sa aromom. Fantazija, još uvek osećam miris i ukus šumskog voća .... ) odlučujemo da sednemo i da popijemo kafu u bistrou pored poslastičarnice.

70557854 606718256526816 5841508568871731200 n

Ali dok smo pijuckale kaficu i gledale kako ostali gosti oko nas uživaju u svojoj hrani (koja je usput identična uživo kao i na slikama menija) odlučile smo da ručamo tu. I to je naravno bila odlična odluka! Bistro Pod Vežou u Popradu je za svaku preporuku. Ljubazno osoblje koje priča dobro engleski, wifi, ukusna hrana, odličan ambijent na terasi ( nismo ulazile unutra ). Tako da ako se nađete u Popradu i pitate se gde bi ste mogli da jedete ( cene su kao i kod nas ), volite da probate nove stvari, slobodno posetite bistro Pod Vežou ( što na slovačkom znači Ispod Kule).

70253037 1152432468293156 5896306244125196288 n
Nakon divnog ručka vraćamo se da ipak posetimo još koju radnjicu i tu srećemo i naše devojke, Vesnu, Slađu, Miru i Alisu koje su došle busem da se isto malo prošetaju. Kupujemo još po nešto od opreme i nastavljamo vozem do naše sledeće destinacije Starog Smokoveca. Dnevna karta za ovu „tatransku železnicu" je 4 eura ali mi odlučujemo da uzmemo samo kartu do Starog Smokoveca kako bi smo odatle nastavile autobusem do našeg smeštaja koji se nalazi u mestu Stare Lesne. Ukoliko ste u prilici nemojte propustiti vožnju ovim vozićima koji su prilagođeni pre svega turistima. Ono što me je oduševilo je bio poseban prostor na samom ulazu za bicikle, skije i bordove. Nema potrebe da razmišljate da li ćete moći da uletite u bus sa opremom ili ne, očekivano je i spremno da to zaista i uradite. 

70218209 1264972367016586 6512882021038030848 n

Ukoliko se pitate šta drugo možete videti u Popradu evo par ideja:
Trg St. Egidius (Námestie svätého) gde ćete se ustvari svakako prošetati ukoliko krenete u šetnju centrom. Trgić je dobio ime po Gotsko - katoličkoj crkvi St. Egidius izgrađenom u 13 veku.

70509784 399015774374211 1243121281021247488 n
U blizini se nalazi i akva park „AquaCity Poprad"

 

 

Ukoliko odlučite da se zadržite malo duže u ovom regionu a da noćite u Popradu, ovde možete pogledati preporuke za smeštaj.

 
Opširnije...

Magaro 2255 Galičica Makedonija

Objavljeno u Putovanja

"Ništa se ti ne brini rešiću ja, idemo na Magaro" kaže meni Bobi " Ako ne mogu ja naćiću ti skim ćeš" (verovatno je u sebi dodao i prestani da kukaš više, ali kao i svih ovih 30tak godina koliko se poznajemo ako ne i više to glasno nije izgovorio).

Ali stvarno, stvarno, kao nekoga ko je rođen ovde bilo me je sramota da popnem sve i svašta po regionu a u svojoj zemlji NIŠTA! Pogotovo taj Magaro. Sada kada gledate naslov sigurno razmišljate "Šta je bre taj Magaro tako bitan kada je na samo 2255mnv a kreće se sa 1600mnv"  Eeee dragi moji, uspon na taj vrh vam omogućava najlepši pogled koji možete da zamislite ne samo u Makedoniji već u celom regionu ako ne i šire. Istovremeno pogled na OBA jezera i Ohridsko i Prespansko, Albaniju i Grčku, a da ne spominjem ostale okolne planine. 

Nakon par dana Bobi stvarno dolazi za Strugu, javlja da je drugi Bobi (ubuduće ćemo ga zvati Tome iz praktičnih razloga! Šalim se, pisaću Boža samo da ih ne pobrkam)potvrdio da je željan i voljan da nas vodi ne samo na Magaro već i na KT F10 i da se vratimo na Magaro i da gledamo zalazak sunca... WOW!!! 
Reko momci, pa znate šta je ovo za mene sada?! Pa kao da ste mi rekli da ćete me voditi u Diznilend!!! 

Ujutru se budim naravno sa migrenom...koja me zlokobno prati zbog svega što mi se trenutno dešava već desetak dana neprekidno :( Ali razmišljam...ok popij terapiju i pali, mislim da te sada ne boli zaboleće te svakako kasnije :)  Nije težak uspon, nije daleko ako ti ne bude dobro neće biti velika šteta odustati. (A već znam da od odustajanja nema ništa).  U međuvremenu Boža šalje uputstva tipa ponesite rukavice, nešto toplije, lampu ... ja to prenosim Bobiju i u glas komentarišemo...alo pa mi smo došli jedan na odmor drugo nažalost na sahranu pa nemamo ti mi ništa od toga. Ništa nalazi se nešto po kući da se obuče, neki rančevi, Bobi trči da nam kupi baterijske lampe. O njegovoj sagi da ih pronađe ne mogu sada pisati nemam vremena ni mesta. Ali mogu vam reći da je prošao dobrih 20tak km ako ne i više tog dana tražeći iste! I kupio nam je neke Vartine za koje smo morali da javno, jasno i glasno više puta usput ponovimo "Jaooooo kako je ovo dobro, kakav bre black diamond!" Sve sa ciljem kako bi mu olakšali muku kroz koju je tog dana prošao. 

U dogovoreno vreme puca FB i Instagram i Boža i ja kapiramo da nemamo brojeve telefona, ustvari da ne možemo da učitamo poruke sa brojevima. Istovremeno zovemo Bobija koji nam izigrava centralu i spaja nas. Silazim ispred zgrade, Boža me prepoznaje ja njega nažalost ne, ali svakako godinama sam se družila sa njegovim bratom koji pogodite kako se zove? Tome! I ja sam ga naravno celog dana tako i zivkala. A on je kuturno ćutao i kulirao dok Bobi u jednom trenutku nije rekao "Izvini ali ti nisi provalio kako te ona svo vreme zove?! Ma jesam, ali ako joj je tako lakše ok!"  

***

Idemo da pokupimo Bobija i odmah se oseti ta pozitivna energija. Ja posle toliko strašnih dana, ne mogu da skinem osmeh sa lica... 

Krećemo sa pričom ( naravno uglavnom ja ), atmosfera je jako pozitivna kao da smo penjali zajedno godinama što je veoma bitno. Svako ko voli ovo da radi zna koliko je to bitan trenutak.  

Ni ne primećujemo kada smo stigli do prevoja Lipova livada odakle i kreće uspon na Magaro.  Za one koji prvi put penju da znate da se naplaćuje ulazak u nacionalni park. 

Sam uspon nije toliko zahtevan, polako se krećemo prvo kroz šumicu, što je i odlično jer još uvek sunce greje, a onda izlazimo na čistinu i tu kreće maaalo ozbiljniji i duži uspon. Ništa strašno, kada se malo umorite okrenete se iza sebe pogledate predivno Ohridsko jezero, upijete tu lepotu, skupite snagu za dalje. A veoma brzo se stiže i do "bilborda" (tabla koja se pretpostavlja da je tu kako bi reemitovala neki signal) odakle se već vidi i Prespansko Jezero i veličanstveni Pelister.  E od tog trenutka dragi moji počinje prava poslastica za oči, dušu, telo... pogled je predivan, jedinstven kao i vazduh i miris raznih biljčica i travčica. 

Vreme nas divno služi, nema vetra, nema jakog suca... fenomenalno!

Nakon nekih sat i po, možda malo više izlazimo na Magaro! Prosto nemam reči kojima vam mogu opisati tu lepotu. Znate da inisistiram da kačim samo svoje slike na mom blogu ali ovog puta kako bi ste osetili tu čaroliju zloupotrebiću malo i Božine uz njegovu dozvolu (koji bi mi verovatno dao da sam ga pitala). 

Ali tu nije kraj, kaže Boža imamo dovoljno vremena da idemo dalje, na sledeći vrh gde ne ide baš svako! Prolazimo pored nekih ostataka stare karaule i stižemo do vrha poznatijeg kao KT F10 i na njemu i dalje stoji SFRJ!  A pogled na Prespansko jezero... nestvaran! Slikamo se malo i uživamo u toj lepoti i hitamo nazad na Magaro kako bi smo uživali u zalasku sunca. 

Stižemo na vreme, vadimo hranu iz rančeva, i čekamo taj veličanstveni trenutak. Sam zalazak sunca na Ohridskom jezeru je predivan, ali pogleda sa Magara je neopisiv!  To je nešto što treba doživeti, moja prva izjava je bila - sledeći put šatori i zalazak i izlazak sunca! 

Teško se kanimo da krenemo dole, ali moramo dok se još uvek vidi  (iako imamo moćne Vartine baterijske lampe) zbog kamenjara da barem stignemo do punog mraka do šumice. Uspevamo u našem planu.  Ubrzo stižemo do auta i krećemo nazad.  Za ovu divnu akciju Strava kaže da nam je bilo potrebno ukupno 5h16 minuta visinska razlika od 846 metara i pređenih skoro 14km. 

Magaro Galicica 1

 

 ***

Ovaj uspon koji sam toliko dugo želela i čekala i vrebala i molila koga god sam stigla da ide samnom želim da posvetim mom tati. Čoveku koji me je pre 35 godina upisao u izviđače, naučio da volim prirodu, a tamo sam i upoznala Bobija. Tako da eto sve ima svoje i to što sam baš par nedelja nakon njegovog odlaska popela ovaj vrh i to sa Bobijem i to što me je u šumici u mrklom mraku (dok nisam smela da priznam momcima da se plašim) svo vreme pratio jedan leptirić i odvlačio mi pažnju od tog mrklog mraka i svih mogućih zveri koje vrebaju sa strane :) 

TripAdvisor

Ovde možete pogledati ponudu smeštaja u Ohridu, cene kao i komentare i preporuke korisnika sa TripAdvisor-a

Opširnije...

Osam Planina Paolo Konjeti Knjiga koja je ostavila veliki utisak na mene

Objavljeno u Razno

 

Osam Planina  Paolo Konjeti 

Knjiga koja mi je ostavila veliki utisak. Knjiga za svaku preporuku. Knjiga koju sam za kratko vreme pročitala dva puta i poklonila nekoliliko puta.

Čitajući je, u Konjetijevim likovima pronašla sam sebe i ljude oko sebe. Uživala sam u detaljnim opisima planinskog masiva Monte Rosa, do te mere da se nadam da ću jednoga dana imati prilike da i uživo osetim tu lepotu. Bez razlike da li ste ljubitelj prirode, planinar, ovo je kniga koja je toliko jednostavna i pitka za čitanje, knjiga o odnosu deca-roditelji, o prijateljstvu, odrastanju i samospoznaji. Jednostavno knjiga za svakoga!

Monte Rosa je planinski masiv lociran u istoćnom delu Peninskih Alpi. Tačnije nalazi se između Italije i Švajcarske i predstavlja drugu najvišu planinu među Alpima posle Mon Blana. Najviši vrh je Dufourspitze sa svojih 4,634 mnv.

"Planina nije samo nepregledno mesto puno snega, potoka, jezera i pašnjaka. Planina je način na koji se živi život - polako i odmereno. To vrlo dobro zna Paolo Konjeti, koji radnju ovog romana smešta između jedne kolibe i planinskog vrha.
Pjetro je dečko iz grada, usamljen i pomalo impulsivan. Njegova majka radi u savetovalištu na periferiji, a otac je hemičar, izuzetan i težak čovek, koji se svake noći vraća besan s posla. No, Pjetrove roditelje povezuje jedna strast - planina na kojoj su se upoznali i zaljubili.
Kada otkriju selo Grana, u podnožju Monte Roze, osećaju da su pronašli idealno mesto za letnje odmore. Pjetro tamo upoznaje Bruna, koji je njegov vršnjak, ali umesto da bude na raspustu, on čuva krave. Tako počinju leta ispunjena istraživanjem, između napuštenih kuća i vodenica. To su takođe godine kada Pjetro počinje da planinari s ocem.
Ovo je roman o prijateljstvu dvojice dečaka, a zatim muškaraca, i njihovoj stalnoj potrazi za putem ka samospoznaji."

Ukoliko želite da je pročitate, možete je naručiti online. 

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed