Lepršava.rs

Lepršava.rs

Veb sajt::

Visoke Tatre Slovačka 2019

Objavljeno u Putovanja

Vreme je za novu avanturu - nedelju dana na Visokim Tatrama u Slovačkoj.

Željno isčekujem ovu turu, i konačno je došao i taj dan. 

Visoke Tatre su planinski lanac i najviši deo Tatra i Karpata. Najviša tačka je Gerlahovski Štit, 2655mnv.koji je ujedno i najviši vrh Slovačke. Dok je najviši Vrh Poljske Rysy takođe deo Visokih Tatri. Ovo područje je veoma poznato po zimskim sportovima i tu se nalaze i najveća skijališta u Slovačkoj i Poljskoj ( Štrbske Pleso, Stari Smokovec, Tatranska Lomnica, Zakopane). Tatranski Nacionalni Park u Slovačkoj je osnovan 1948 g. a u Poljskoj 1954 g.

Skupljamo se sa svih strana, jedan deo ekipe kreće oko 20h iz Vršca ka Beogradu gde nas čeka autobus (koji smo kasnije zbog veselog vozača i velikoj sličnosti nazvali Baltazar bus) i još jedan deo ekipe, dok ostatak kreće sa dva auta iz Kikinde i kupi ostatak ekipe u Novom Sadu. Puni uzbuđenja oko 22h krećemo ka našoj destinaciji. Usput je tako dobra energija da smo već sigurni da će ova naša nova avantura biti pravi pogodak.
Negde u jutarnjim satima stižemo u jedan prelepi gradić u Slovačkoj koji se zove Banska Bistrica.  Pravimo dužu pauzu kako bi se okrepili, videli ovo divno mestašce i naravno pročešljali sve radnje sa planinarskom opremom.  Tu se već polako upoznajemo sa ljudima koje prvi put vidimo. Veoma je interestantno kako na ovakvim putešestvijima svi smo mi jednaki i pričamo „istim jezikom“ ni ne znamo imena naših saputnika a već uveliko prepričavamo dogodovštine iz života kao da smo sreli nekog dobrog drugara iz detinjstva kog nismo videli godinama.

Banska Bistrica je šesti po veličini grad u Slovačkoj i partnerski grad sa našim Vršcem. Oduvek je poznata kao središte rudarstva a danas se sve više poistovećuje sa okolnim zimskim odredištima na Tatrama.

banska bystrica 10 of 20

U popodnevnim satima stižemo na naše odredište – malo mestašce u podnožju Visokih Tatri - Stara Lesna. Veoma brzo se smeštamo; raspoređeni smo u 4 kućice u istoj ulici. Smeštaj je bio na odličnoj lokaciji i bez ikakvih zamerki.
Što se same Stare Lesne tiče, ima par restorančića, prodavnicu, autobusko i stajalište za voz. A ukoliko želite da se prošetate možete videti malu crkvicu i mlin koji se nalaze u samom centru.
Zbog vremenske prognoze koja je bila dosta promenljiva, vodič odlučuje da malo pretumba plan i prilagodi najavljenim uslovima sve sa ciljem da na svakoj stazi imamo prilike da što više vidimo i osetimo Visoke Tatre. I moram da ga pohvalim uspeo je u tome.
Tako da već sutradan u utorak ujutru u 7h krećemo na prvi uspon – Rysy
. Autobusem idemo do mestašca Štrbsko Pleso gde započinjemo naš uspon.
Štrbske Pleso je omiljeno skijalište na Visokim Tatrama i locirano je na istoimenom jezeru.  Takođe je popolarno mesto i za planinare jer odatle kreću mnoge staze kao i one za Rysy i Krivan.
Krećemo lagano stazicom kroz četinarsku šumu i ubrzo stižemo do raskršća na jezeru Popradsko Pleso gde pravimo malu pauzu da bi se presvukli i ko želi da pogleda jezero.  Ukoliko pažljivije pogledate ovde možete videti drvene nosiljke sa džakovima ostavljene pored puta. Ukoliko želite da pomognete rad planinarskog doma možete poneti nešto od toga i zauzvrat ćete dobiti topli čaj da se ugrejete.
Nakon toga kreće malo jači uspon prepleten kamenom stazom, prolazimo kroz prelepe predele i malo po malo stajemo da se slikamo i zapitkujemo vodiča koji je to vrh, sa željom da što pre ugledamo Rysy, a on se naravno krije i ne da tako lako videti.  Nakon ovog dela i kratke pauze nastavljamo utabanim serpentinama pod malo jačim usponom. Ubrzo stižemo do stene i dela koji je obezbeđen lancima, merdevinama i nogostupima. Taj deo polako i pažljivo, ali brzo prelazimo i nastavljamo ka planinarskom domu Chata pod Rysmi koji se nalazi na 2250mnv.

Pravimo kratku pauzu uz dogovor da pri povratku ta pauza bude malo duža. Nakon nekih sat vremena hoda po grebenu i stenovitom delu izlazimo svi na vrh! Pogled ostavlja bez reči, ukoliko imate mogućnost potrudite se da idete ranije i radim danima jer sam vrh nema mnogo mesta a zna da bude veoma posećen.

Rysy leži na granici Poljske i Slovačke i ima tri vrha: srednji 2503mnv., jugoistočni na 2473mnv. u Slovačkoj, dok je severozapadni 2499mnv u Poljskoj a ujedno i najviši vrh Poljske. Od kada su Poljska i Slovačka pristuple Šengenskoj zoni nema granične kontrole i možete slobodno ukoliko želite preći na susedni vrh.

69306946 10218252085189435 2899141875858407424 n

Pri silasku vreme rešava da nam malo pomrsi konce i počinju da se navlače tamni oblaci što nas primorava da brže krenemo dole. Jedna mala iskusnija ekipica se odlučuje da se popne na susedni vrh koji je veoma blizu a ostali kreću polako da se spuštaju ka domu. Prilikom silaska iskusniji pomažu onima koji se po prvi put susreću sa ovakvim terenom, dele savete, pridržavaju, svi funkcinišemo kao jedno. Stižemo do doma gde pravimo dužu pauzu za ručak. Šta god da ovde naručite nećete pogrešiti. Sve je ukusno i pristupačno. Mi se odlučujemo za slovački specijalitet čorbu od kiselog kupusa ili kapustnica, a nakon toga i parene buhtle da se zasladimo. U trenutku kada odlučimo da krenemo dole počinje jaka kiša, ali po prognozi ne bi trebalo da traje duže i donosimo odluku koja se kasnije pokazala kao dobra da sačekamo da stane.

69226183 10218252088509518 6326492681048424448 n

Dan završavamo sa osmehom na licu i povratkom u smeštaj oko 19h .

Statistika dana: oko 18km. 1120m. visinske razlike i 10h.

Sredu, ili naš drugi dan na Visokim Tatrama ostavljamo za nacionalni park „Slovenski Raj“.
Ali pred sam polazak jedno malo iznenađenje za Tanju, rođendanski kolač i pesmica ????

Nacionalni park Slovenski Raj je jedan od 9 nacionalnih parkova u Slovačkoj. Površine je 197,63 km². U parku se nalazi 11 nacionalnih prirodnih rezervata i 8 rezervata prirode. Planinarske i biciklističke staze obuhvataju više od 300 km. Ovde se nalaze i oko 350 pećina ali je samo jedna – Dobrinska otvorena za javnost.

Naš „Baltazar“ bus nas vozi do jednog od više ulaska u nacionalni park gde oko 08h započinjemo pravu avanturu. Pratimo tok rečice Hornad i na mnoga mesta prelazimo preko raznih visećih i metalnih mostića, nogostupa dodatno obezbeđenim sajlama.

69227053 10218252052228611 7263642214184517632 n

Stazica koju je naš vodič odabrao nas je jednostavno ostavila bez reči! Negde na polovini staze nailazimo na vodopad gde se iznad njega penjemo u nekoliko navrata putem izuzetno strmim metalnim ili drvenim stepenicama.

68959577 10218252061748849 466647161623281664 n69144292 10218252054428666 2003316469345026048 n

Ali to nama ništa ne smeta, ekipa je prepuna adrenalina i pozitivne energije, pomažemo jedni drugima, prepričavamo dogodovštine, smejemo se, iako je tek drugi dan kako smo se upoznali već ugovaramo nove avanture. Polako stižemo i do doma gde pravimo malo dužu pauzu i uživamo u suncu i predivnoj prirodi.
Nakon okrepljujuće pauze krećemo do tog nekog famoznog vidikovca, vodič misteriozno ne želi da nam oda neke detalje samo nam govori da ćemo videti kako je lepo.
I bio je u pravu. Vidikovac je zapravo stena nazvana Tomašovski visine 680mnv. Prvo smo mi premrzli od predivnog pogleda a posle naš vodič od straha da mu ne padnemo negde kada smo krenuli da smišljamo razno - razne poze i uglove za slikanje.

69116162 10218252057908753 2065433808252960768 n


Pred sam kraj ponovo kreće kiša, ali ne marimo! Počinjemo da oblačimo kabanice i sa dobrim raspoloženjem kao da smo upravo krenuli na stazu koračamo dalje. Motivacija - klopa u restoranu na kraju staze!
A nakon klope??? Kupanjac! Iako se vreme pokvarilo termalni bazen na otvorenom je radio tako da smo imali prilike da se lepo izbanjamo i na taj način povratimo snagu.
Statistika dana: oko 18km, visinska razlika 535m, vreme 7:30h, jedan rođendan i kupanje u termalnom bazenu.

Četvrtak. Obzirom na lošu vremensku prognozu Jovan odlučuje da se danas ide na Koprovski Štit 2363mnv. Delimo se u dve ekipe jedna izlazi na stazu i nakon toga u popodnevnim satima ide do Poprada u obilazak i kupovinu. A ostali sami biraju gde će i kako će da provedu dan.
Manja i ja smo odlučile da napravimo jednu malu avanturu i kombinujemo auto, voz i autobus. Idemo prvo do susednog gradića, koje je 10ti po veličini grad u Slovačkoj - Poprad autom. Tamo koristimo priliku za dobru kupovinu u radnjama za sportsku opremu a nakon toga i ručak i sladoled.69678057 517143509035902 8659058457086787584 n


Pošto smo obavile sve što smo htele, a bilo je tek 14h odlučujemo se da našu malu avanturu nastavimo tako što ćemo vozem otići do Starog Smokoveca, gde smo se malo po kišici prošetali i pronašli poslastičarnicu koja je za mene definitivni pobednik i što se kolača i kafe i ambijenta tiče,  a odatle busem do našeg smeštaja u Staroj Lesni.

69986389 2369601946640554 3376486649964789760 n


Nakon prave avanture na železničkoj stanici, uspevamo da za 15 minuta pored ogromnog reda kupimo karte, promašimo peron, istrčimo gore, dole i opet gore i na kraj uletimo u pravi voz u zadnjem trenutku.
U Slovačkoj ćete naleteti na ljude koji dobro znaju engeski ali najčešće na one koji ne znaju ni reč. Tako da naša preporuka je da pored toga što ćete koristiti i ruke i noge da objasnite šta vam treba da i što sporije pričate srpski.
Dnevna karta za neograničenu vožnju vozom košta samo 4 eura, ali mi smo se odlučile na ovu kombinaciju i pored čestih i udobnih vozova (imate i određeno mesto gde možete ostaviti vaše skije, bord ili bicikl) iz razloga što bus prolazi kroz centar S. Lesne veoma blizu našeg smeštaja, a voz na nekih 3km.
Stari Smokovec nismo mogle mnogo da istražujemo jer je lila kiša, pa smo u suvenirnici na železničkoj stanici kupile kabanice i otrčale do gorespomenute poslastičarnice koju nam je Trip Advisor preporučio. Ovde nije loše da napomenem da je ovaj deo Slovačke veoma dobro pokriven sa WiFi internetom. Svaki lokal ima svoj a naletela sam na par otvorenih. Još jednom što se poslastičarnice Cukaren u Elisky tiče, svaka preporuka! I nemojte propustiti tortu sa makom!
Statistika dana: dosta nove opreme i slatkiša ????

Petak smo rezervisali za kružnu turu.
Polazak u isto vreme, ekipa spremna i orna kao da nam je prvi dan na stazi. Iako ovde nije predviđen uspon na neki vrh, staza je veoma atraktivna, prolazi se kroz predivne predele sa pogledom na sve okolne vrhove, Niske Tatre i mnoštvo jezerca.
Prolazi se i pored predivnog vodopada, gde smo napravili malo dužu pauzicu za odmor i slikanje.

69487739 10218251982946879 1524406506076766208 n


Oko 13h stižemo do doma gde po preporuci ostalih koji su već bili ovde odlučujemo da ručamo, A manji deo ekipe za to vreme izlazi na vrh Predne Solisko na 2093mnv.

69024548 10218251962226361 944026377072410624 n
Što se samog doma tiče svaka preporuka! Hrana fenomenalna, cene pristupačne, usluga veoma brza i kvalitetna. Toplo propručujem rebarca i parene buhtle.
Nakon što smo se lepo najeli, podelili smo se ponovo u dve grupe, jedna je krenula pešaka dole a druga žičarom do mesta Štrbsko Pleso.
Statistika dana: oko 17km visinska razlika oko 1042m, 9:30h za kružnu turu bez vrha

Za zadnji dan, subotu, smo ostavili nacionalni vrh Slovačke – Krivan. Neko će reći što niste ostavili najlakše za kraj, ali naprotiv ostavili smo po meni najlepši i najizazovniji uspon!
Obzirom da smo svi znali šta nas očekuje tog dana, a radilo se o zadnjem danu, bilo je prijatno iznenađenje što nas je 29/33 krenulo na ovaj uspon i izašli svi na vrh.

69058524 10218251845743449 2625040640735444992 n


Što se samog uspona tiče, prvi deo je manje zahtevan i prolazi kroz predivne predele, pored par jezerca i potoka. Na stazi ima jedan izvor na samom početku. Drugi deo je dosta zahtevniji, „ulazi„ se u stenu i preporuka je da izbegavate loše vreme i vikend jer je velika gužva.

69314967 10218251843783400 1415703031298654208 n69129735 10218251853863652 3991316329398272000 n


Na ovoj stazi nema doma ali silazimo do 16h u Štrbsko Pleso gde ima dobar izbor kafica i restorana i naravno radnji za sportsku opremu ;)
Danas smo ponovo pokazali koliko smo dobra ekipa. Uspeli smo da svi izađemo na vrh i vratimo se i pored pauza u predviđenom roku za tu stazu. Svo vreme su pored vodiča iskusniji pomagali ostalima, pratili jedne druge, uz neizostavnu pozitivnu energiju.
A za sam kraj Goran je dobio predivnu vest koju je podelio sa nama, pa smo „centralnu žurku“ predviđenu za to zadnje veče započeli malo ranije.

69614030 1097568633780509 2774089792751665152 n
Statistika dana: oko 21 km. visinska razlika 1240m. 9h, jedno slavlje i opet dosta nove opreme.

Nedelja... kako su proleteli ovi dani. Svi smo budni od rane zore, polako se pakujemo, pozdravljamo, razmenjujemo adrese, dogovaramo neke nove susrete...
Krećemo svi oko 10h, i pravac Budimpešta i Dechatlon, da potrošimo sve što nam je ostalo... A tu pada i jedan ferata set, što bi značilo uskoro i novu avanturu ;)
Granični prelaz Horgoš koji nas je sve jako brinuo zbog velikih redova zadnjih dana prelazimo za celih 15 minuta i u BG stižemo oko 22h gde se još jednom opraštamo i razdvajamo prepuni pozitivih utisaka i novostečenih prijatelja, do nekog novog druženja...
Gde i kad? Ko to zna? Ono što je sigurno biće na nekoj planini!

Statistika cele ture: preko 100km na stazi, preko 4000m visinske razlike, preko 40h provedenih na stazi, dosta nove opreme, novih prijatelja, lepih utisaka i nemerljiva količina pozitivne energije.

Na samom kraju kao zaključak - ovo je tura koju ukoliko ste ljubitelj planinarenja jednostavno morate proći. Neka vas ne brine kondiciona i tehnička zahtevnost, većina staza su takve da se možete sami vratiti ukoliko odlučite da odustanete (ali teško da će do toga doći) a i u okolini u dogovoru sa vodičem možete se sami prošetati.

Svakako ne propuštajte priliku da posetite Visoke Tatre!

Opširnije...

Bez naslova ...

Objavljeno u Razno

Moja prva uspomena na tebe?

Mutno je sve… sećam se samo da smo jurili velikom brzinom, držala sam se rukama svom snagom da ne ispadnem i vrištala od adrenalina i sreće, to je ujedno i moja prva uspomena na neki srećni trenutak. Naravno na prvoj „krivini“ kada smo iz spavaće sobe prelazili preko praga u hodnik udarila sam glavom u vrata i ispala. Bolelo je ali mi nije bilo jasno zašto su svi digli toliku dreku … zašto ne možemo da nastavimo? Samo mi je nešto curelo iza uva… mislim da je to bila krv, ali nebitno, bilo mi je sasvim ok da sedim u prikolici tog kamiona i da me ti konopcem vučeš… Teškog srca sam prihvatila činjenicu da ćemo se ubuduće tim kamionom igrati samo u dvorištu.

***

Sedeo si u hodniku na fotelji pored stočića sa telefonom, držao cigaretu i pepeljaru. Mi smo te zagledali i muvali se oko tebe… bio si mi veoma interesantan. Nisam bila svesna činjenice da si ti moj otac, nisam nekako shvatala šta to znači. Bio si onaj interesantni čika koji povremeno dođe tu kod nas i uvek donese neke zanimljive igračke.

Prišla sam ti i pitala te:

„Šta to radiš?“

„Pušim“

„Želim i ja da probam“

„Ne može mala si“

Uvređeno sam se okrenula i otišla u kuhinju misleći u sebi: Važi, ja mala? Vidiš kako mogu da se popnem očas posla na kredenac – SAMA!!! Imam već 5 godina, mogu ja sve sama!

***

Opet je došao! Vidi me šta ja imaaaaam! Konja, jašem!!! Vikala sam sa poljane pored Timoka i trčala ka kući sva srećna jer ga vidim! I naravno pala sam i posekla se na stablo kukuruza koje mi je glumilo konja! Digao me je na sto u dvorištu, i dok mi je deda čistio posekotinu i lepi flaster on je pokušavao da mi odvuče pažnju. Dugo godina sam taj ožiljak nosila na butini i sećala se tog trenutka kao jedne lepe uspomene.

***

„Ajde, idemo!“

„Gde nas vodiš?“

„Na jedno mesto!“

„Gde?“

Nije odgovorio već je samo krenuo a brat i ja polako za njim. Oduvek sam inisistirala na obrazloženju šta god da se traži od mene, ali sa njim sam jednostavno znala da nemam izbora. Pratila sam ga trčkarajući za njim i pokušavajući da ga sustignem. Usput smo ga konstantno nešto zapitkivali, a on je imao neki odgovor za sve, kao i uvek kasnije.

Tog dana nas je odveo na jedno divno mesto, mesto gde sam u narednih desetak godina provodila dane pa i noći, gde sam naučila mnoge nove interesantne stvari i upoznala mnogo dobrih ljudi, neki su i dan danas deo mog života, a neki više na žalost nisu sa nama… Odveo nas je u Izviđački Dom. Tog dana sam postala izviđač, upoznala kao što sam već rekla divne, divne ljude… ne mogu ih sada imenovati, plašim se da ću nekog preskočiti, a ovako će se sami prepoznati ukoliko ikad imaju prilike da pročitaju ovaj tekst.

Danas živim na skoro 700km i upoznajem ljude koji mi govore da su kao mali letovali u mom izviđačkom domu, da su se družili sa mojim tatom i njegovim drugarima… To je takav neopisiv osećaj slušati ih kako prepričavaju njihove dogodovštine…Vraćaju se slike kako je tata prepričavao te iste priče, kako smo moji drugari i ja provodili dane u tom dvorištu i na toj plaži. Letos sam kod moje Gabrijele u stanu pila kafu na terasi i uživala dok sam gledala neke nove generacije kako jurcaju i zabavljaju se, kao i mi nekada, kao i moj otac sa njegovom ekipom nekada…

***

„Uđi, nemoj da se bojiš“

„Neću poješće nas“

Stajala sam pored brata na ulazu u prirodnjački muzej gde je bio izložen veliki preparirani medved, u uspravnom položaju!

„Eto vidiš nije veći od mene, ja bi ga razvalio“

„Jeste tata, veći je“
„Da, ali nije snažniji, a i ja znam džudo“

Verovala sam mu, i osećala se sigurno kao i uvek pored njega.
Kada sam posle mnogo godina odvela svoje dete s vrata sam mu rekla: „Znaš tvoj deda je jači od ovog medveda“, a on me je samo bledo pogledao!

***

„Tata jel umeš ti tako da voziš?“

„Umem“

„ Pa zašto ne voziš tako?“

„ Zato što nisam na filmu!“
Ali ubrzo nakon toga nas je odvezao na prazan parking i pod ručnom okrenuo auto. Gledala sam zadivljeno sa strane…

***

Utrčala sam u tatin auto i pitala ga “ Šta ćemo danas da gledamo“? Bio je dan za bioskop!

Gledali smo sve filmove sa Bad Spenserom i Terens Hilom, kao naravno i Brus Li ja i Džeki Čena.

Ugledala sam čika Mirka u autu umesto tate: „Zdravo deco, poslao me vaš tata, morao je da ostane na poslu i jako mu je žao što ne može da vas vodi danas u bioskop!“

Ćutali smo i brat i ja do kuće, nisam bila razočarana zbog bioskopa koliko uplašena da li je to zaista istina! Par sati kasnije došao je kući živ i zdrav.

***

„Šta si nam doneo?“ Izvadio je banane i mandarine i stavio na sto. Nije prošao sastanak u Skoplju a da ne donese neko voće sa Bit Pazara i kikiriki za njega naravno. Mene je u tim godinama bilo teško naterati da bilo šta stavim u usta... On bi seo pored mene i krenuo da mljacka onako slatko dok gricka jabuku ili neku drugu voćku. Nije nudio, a ja tvrdoglavo nisam priznavala da bih probala. Onda bi samo na vrh noža natakao jedno parče i kao slučajno okrenuo ka meni. Uzela bih i slatko smazala. Ćutali smo tako i jeli i pravili se kao da se ništa nije desilo...kao da ništa nisam pojela. A naravno smazala sam čak i više nego on.

***

Volela sam da čitam. Sećam se da sam čitala „Orlovi rano lete“ i vrištala od smeha. Jednog dana je doneo video kasetu sa tim filmom. Zajedno smo se smejali dok smo gledali. A smejao se tako zarazno, dečije, iskreno...

***

„Ja bih da idem u diskoteku - Leb i Sol sviraju!“

„Ne može, mala si“

„Ali tata svi idu!!!“

Otišla sam i ja, a on je sat posle ponoći ušao u diskotetku. Sećam se Borisa koji je počeo da viče „Ej eno ti ga tata“ i svi su uplašeno pogledali da vide šta će da se desi? Samo sam ja bila smirena, i dan danas vidim njegovu sliku kako stoji na vratima sa kariranim kačketom i šalom i pokušava da me spazi, znala sam da neću morati da idem po mraku sama kući. Znala sam da imam nekog ko me pazi! I u narednim godinama je svaki vikend dolazio po mene dok mu u jednom trenutku nije pukao film i rekao: „Nađi nekog dečka da te prati kući“ Nije mi bilo jasno šta će mi, on je uvek tu a i jači je od svakog dečaka koga ja poznajem!

***

„Ovo je muzičar a ne onaj tvoj što u gaćama trči po sceni“ govorio mi je dok je puštao Rolling Stonse i imitirao Jaggera kako peva Angie. Da ne kažem kriveljio se. A onda je usliedio Pink Flyod i The Wall. Sećam se i dan danas kako mi nije bilo jasno šta tu vidi lepo dok ih je on po sobi imitirao pevajući na sav glas. Mislim GNR i Axl su zakon!

Svakako te noći mi je na video kaseti snimio Gunse sa MTVja, dok sam ja spavala. A ja sam veoma ubrzo shvatila o čemu mi je pričao tog dana. I dan danas kada krene Angie ja se setim njegove imitacije i krenem da se smejem.

***

„Ženo ja ne znam šta ćemo sa njom, ona ih bije! Nikada se neće udati!“ Govorio je kao zabrinuto sa pritajenim smeškom, nakon što ga je neki stric nekog dečka nazvao da mu se požali da sam ovog malog tresnula mandolinom u glavu. Pa mislim se smarao me je, a i kakav je kreten ladno se žalio ocu da sam ga tukla, trebala sam još jače da ga zveknem!

***

"Ćerko toliko si vampirasta da te ni vampiri ne vole!"

"E, a ti tata stvarno misliš da mi je grof Drakula bio neki predak?"
Samo je izvrnuo oči izašao iz sobe.

***

„Ok, daću ti aparat da se same slikate, ali moram prvo da ti pokažem par stvari“ Ništa ja njega nisam slušala, ako je oblačno uradiš ovo ako je sunčano uradiš ono. Ne znam ni sama kako ali sam uspela tog dana da izvadim pun film na njegovoj Smeni 8. Bila sam presrećna kada su me u foto radnji pohvalili, pogledala sam ga i nadala sam se da je bio ponosan na mene. Nekako to nije baš pokazivao i govorio…

***

„Ti, Draganova ćerka?!“ Nema šanse!“ „ Pa ona je jedna fina devojka, ide na ples, govori dobro engleski, odličan đak! Dragan se uvek hvali kako je ponosan!“

„A, šta ja ti ne delujem da sam takva?“ Pitala sam nekog dečka, par godina starijeg, kog sam upravo upoznala u nekom kafiću dok sam ispijala svoje pivo direktno iz flaše i pravila se da me ta izjava nije digla u nebesa. Ispostavilo se da je sin tatinog bivšeg direktora i da je i on sam krenuo nedavno da radi kod mog tate. Znala sam da postoji, ali ga nisam do tada upoznala.

***

„Gde ćemo tata sada?“
„ Da naučiš da voziš“

„Ali ja sam položila!!!“

Ništa nije rekao već nas odvezao van grada pored jezera. Izašao je iz auta, pronašao neke grane i naređao ih je na putu, a onda je povukao neki kontejner… Ništa meni nije bilo jasno šta on sada tu hoće…

„Daćeš pun gas! I kako god znaš i umeš zaustavićeš se ispred tih grana a onda to isto u rikverc i pazi da ne tresneš taj kontejner ili da izletiš u jezero“

Jaoooo kako sam ja njega mrzela te večeri. A sada svaki put kad bez problema uparkiram auto na rikverc setim se toga i slatko se nasmejem!

***

„Tataaaa vidi kako je lep onaj auto! Hoćeš jednog dana da mi ga kupiš?“ Uzbuđena sam ga pitala dok sam ga vozila po gradu u našem Fiat Uno-u. „Ajde mani se toga, gledaj gde voziš!“

Par dana kasnije spremala sam se da idem na ispit u Skoplje, mama i brat su bili na moru našim kolima. Ušao je u stan i rekao: „Ne mogu ti ga kupiti ali možeš ga dobiti na jedan dan“ i pružio mi je ključeve od nekog auta. Uzela sam ključ ali ništa mi nije bilo jasno, zbunjenim pogledom sam ga upitala "šta je to". „Izađi na terasu!“ Istrčala sam i dole spazila parkiran tamno crveni Fiat Punto. Skakala sma i grlila ga kao malo dete. Odmah sam zvala Irenu, Bojana i Bobilja, ljudi imamo auto za sutra!!! A on je u pozadini stajao gledao me i smešio se. Mogu da zamislim koliko je tog dana bio zabrinut, nije bilo mobilnih telefona u to doba, a ja sam bila jako zahvalna za taj trenutak i trudila se da mu javim kad god dohvatim neki telefon naše kretanje. Stigle smo nas dve oko 20h uveče nazad ( momci su ostali ) a on je stajao na terasi i čekao nas je. Sećam se osmeha kada sam izašla iz auta, mahuo je i ušao u unutra.

***

Prijatelj nam je pozajmio svoj auto da idem na ispit, kada je tata video kupe ispred zgrade umesto Corse koju je očekivao krenuo je i on samnom.

„Jaooo tata kako bih ja volela sada da preteknem onog lika, vidi kakav krš od auta vozi!“ Rekao je samo: „ Dobro, daj gas i približi mu se, iza ove krivine kreću tri trake ti imaš prava da pretičeš! Imaš daleko stabilniji auto od njega, ali ipak pazi samo kako ulećeš u krivinu!“ Promumlao je više za sebe "ubiće me tvoja majka" i prekrstio se.
„ A jel smem i na autoput ja da vozim?“ „Smeš i ne više od xxx!“ Onog trenutka kada sam osetila tu brzinu usporila sam. On je bio smiren ili barem je glumio da jeste. Uvek mi je dozvoljavao da isprobam neke ovakve ludosti uz njega i svojski se trudio da mi objasni zašto to ne smem da radim i šta bi bilo kad bi bilo!

***

„Znaš od onog trenutka kada sam te dobio do onog kada si mi rekla da ću postati deda i da odlaziš sve je prošlo munjevitom brzinom“

***

Ne znam koje su bile njegove prve reči upućene meni, ali poslednje su bile: „Begaj i ne vraćaj se“ i usnama mi je gricnuo ruku. Sećam se da je to radio mom detetu…verovatno i meni kad sam bila mala…

Nakon toga nije sklopio nijednu celu rečenicu…a ubrzo se skroz ugasio…

***

Volela sam da pijem kafu sa njim, da pričam da ga slušam… kada sam otišla nismo se često slušali ali najviše sam volela taj osećaj da je on uvek tu za mene! Tatuš...

***

Mogla bih da pišem ovako do besvesti… jer mi samo naviru sećanja ali ostaviću nešto da ostane i samo naša tajna...

 

Opširnije...

Banska Bistrica Slovačka

Objavljeno u Putovanja

Banska Bistrica je gradić u centralnoj Slovačkoj.

Broji stanovništvo od oko 80000 i kroz njega prolazi rečica Hron.

Nekada davno ovaj šarmantni gradić je bio poznat po rudnicima bakra a u zadnje vreme sve više se spominje kao turistička destinacija.

banska bystrica 19 of 20

Nakon dugog noćnog putovanja na putu do Visokih Tatri par sati u ovom divnom gradiću su nam i te kako dobro došli i upotpunili našu tatransku avanturu. Prvo smo naravno preleteli sve radnje sa planinarskom opremom i tek onda seli da popijemo prvu jutarnju kafu, da doručkujemo i da oslušnemo ovaj mali gradić.

banska bystrica 20 of 20

Kada smo se malo sabrale odlučile smo da se još jednom malo polako prošetamo predivnim trgićem, razgledamo znamenitosti i kupimo po nešto iz lokalne pekare i pijace.

banska bystrica 11 of 20

banska bystrica 5 of 20

Sredinom 20. veka grad je ušao u istoriju kada je avgusta 1944. postao centar slovačkog nacionalnog ustanka. Ovde se dogodlila druga po veličini pobuna protiv nemačkog nacističkog režima posle jugoslovenske.  U znak sećanja i dan danas postoji otvorni muzej o kome više možete pročitati ovde.

banska bystrica 4 of 20

Ponos Banske Bistrice je trg Námestie SNP.  Ukoliko imate mogućnost popnite se na sat kulu Odinová veža odakle ćete imati prilike da se divite ovom predivnom trgu.  Inače ova kula je izgrađena 1552. kao deo gradskog zatvora.

banska bystrica 9 of 20

Gde god da se okrenete na ovom trgu videćete deo istorije Banske Bistrice i Slovačke kroz dobro očuvane stare građe. Takođe nemojte propustiti da posetite i gradski zamak koji je postepeno građen u periodu 13-15 veka.

banska bystrica 17 of 20

Obično se uvek dobro pripremim šta, gde i kako posetiti prilikom ovakih putovanja kako bi u što kraćem vremenskom periodu videla i doćivela još više. Na moju veliku žalost ovaj put to nije bilo tako i koliko sam bila oduševljena toliko me je i bilo žao kada sam saznala šta te sve zgrade i građe znače.

banska bystrica 10 of 20
Svakako sledeći put detaljnije razgledanje Banske Bistrice mi neće promaći.

banska bystrica 6 of 20

 banska bystrica 1 of 20

Opširnije...

Stary Smokovec Slovačka

Objavljeno u Putovanja

Nakon što smo u Popradu 3 puta pretrčale železničku stanicu gore-dole uspele smo da se sporazumemo sa jednom gospođom što na slovačkom, što na srpskom i u zadnjem minutu uletele smo u naš vozić za Stary Smokovec. ( Ukoliko se zatekente u Slovačkoj, slabo znaju engleski ali ukoliko pričate sporo srpski postoji velika imogućnost da se dobro sporazumete.)

Stary Smokovec je poznat skijaški  planinarski centar. Nalazi se u podnožju Visokih Tatri i deo je Tatra Electric Railway linije koja povezuje, Poprad, Tatransku Lomnicu i Štrbske Pleso

Štrbske Pleso je omiljeno mesto za skijanje, planinarenje na Visokim Tatrama. Nalazi se na istoimenom jezeru i startna je pozicija za uspon na vrhove Krivan i Rysy. Ima dosta lokala, hotela, i radnji sa sportskom opremom. Takođe postoji i veliki parking i možete ga koristiti kao startnu poziciju za veći broj uspona u ovom regionu.
Evo i par slikica iz Štrbske Pleso:

68847578 1069596849896754 1169716291318054912 n69558296 374917026778011 8748805668502241280 n69944321 486646205449903 4001948903191609344 n70419668 1869141236565747 7128042473082847232 o

 

Nakon kraće vožnje divnim vozićem stigle smo i na naše sledeće odredište-Stary Smokovec. Na našu veliku žalost kiša je krenula još dok smo bile u vozu par sati ranije od najavljenog. Zbog toga smo bile primorane da provedemo dobih pola sata na železničkoj stanici sa gomilu zatečenih planinara. I to me je navelo da se pitam kao i uvek.... na planini nam nije problem kišica a u gradu uvek jeste?! Ali dobro da ostavimo filozofiranje za neki drugi put da se damo u akciju. Navatale neki free wifi, izguglale gde može da se popije dobra kafa i pojede nešto slatko i nakon toga uletele u suvenirnicu kupile kabanice i krenule u akciju.

69986389 2369601946640554 3376486649964789760 n

 

Pravac poslastičarnica Cukráreň u Elišky koja se nalazi na nekih 500 metara od stanice. 

A tamo BINGO!!! Lokal iz mojih snova! Slatkiši sa svih strana ne zna se koji je lepši, kafa fenomenalna, lepo uređeno... wifi. Šta drugo treba? Ništa! Onda smo lepo fino uzele kafu, nekoliko vrsta kolača i gomilu sitnica, sele za prvi slobodan sto, navatale wifi i zaboravile na duže gde smo. Srk iz prazne šolje me je vratio u realnost a i u Manjina poruka sa mojom slikom kako blenem u telefon, a nisam je iskreno ni primeitila kad je ustala sa stola.

69762693 2384199281657354 167914963367624704 n70136265 434587043825028 6793508462534852608 n
Dogovaramo se da ipak idemo busem do Stare Lesne jer smo primetile da staje u centru gde je i naš smeštaj, a voz staje kod obližnjeg kampa na nekih 3km od smeštaja. Proveravamo prvo voz imamo do 22h na svakih sat vremena i palimo na stanicu.

Što se Stare Lesne tiče to je takođe malo mestašce sa jednom prodavnicom, picerijom i restoranom. Ali je veoma lepo i čisto i prijatno za šetkanje. Možete videti jedan mali mlin i staru crkvu i to bi bilo to. 

Evo i koja slikica iz Stare Lesne:

70301515 3238013709556988 66574290895503360 n

69614030 1097568633780509 2774089792751665152 n

A autobuska stanica u Starom Smokovecu ... prazan parking i mnogo stranaca koji blentavo gledaju u oglasnu tablu, šta ćemo nego da im se pridružimo. Vidimo da imamo bus za 15 minuta ali stoji neka napomena od koje ni reč ne razumemo ... a nemamo više wifi.
Ulazimo u bus, kažemo vozaču lokaciju, on nam izda kartu, ja proverim 3x šta piše na njoj... i sednemo na prvom sedištu.
I eto ga posle 5 minuta vožnje kamp i tabla Stare Lesne... mi krenemo a vozač kaže NE, i nastavi vožnju. Vraćamo se na sedište i ćutimo... ulazi u sledeće mesto posle našeg Tatranske Lomnice, gasi autobus... ćuti on, ćutimo i sedimo i nas dve. Kažem „Znaš Manja on ima neki red vožnje koji mora da poštuje, ali šta ako se ne vrati u Stare Lesne?" A ona mrtva ladna odgovara, ništa platićemo povratnu kartu do Starog Smokoveca i tamo ćemo smisliti šta ćemo" Ok, teši me to što imamo u narednih 3h još 3 voza, a i valjda će neko od naših vozača biti voljan da nas spasi ako zatreba.
Vozač pali autobus, okreće i vraća se ka Staroj Lesni, skreće kod kampa, prolazi, ne staje, ćuti on, ćutimo nas dve. Za koji minut stiže do centra i staje, ja izlećem sa velikim olakšašnjem, vičem na srpskom „doviđenjaaaaaa" i hvatam krajičkom oka vozačev osmeh u ogledalu! Manja izleće zamnom i komentariše: „Što volim što smo ovako pametne i sposobne"
Stižemo na vreme da kupimo i pivo i kikiriki dok radi radnja i da se vratimo pre ostalih u smeštaj. I još jedan dan naše tatranske avanutre je završen. 

 

Ovde možete pogledati preporuke sa Tripadvisor-a za smeštaj u Starom Smokovecu.

 
Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed