Durmitorska Avantura dan 7 i 8

Putovanja

Durmitorska Avantura Dan 7 i 8

Crno Jezero, Uvačko jezero... Vršac!

Zadnjeg dana odlučujemo da ne penjemo ništa već da se prošetamo do jezera, oko jezera, i da kupimo pečurke, čajeve i sl. Pridružuje nam se i Đorđe koji je bio tu ali sa novosadskom ekipom i zajedno u laganoj šetnjici obilazimo jezero, slikamo se, prepričavamo kako smo se proveli i uživamo!  Uspeli smo da pronađemo i dugo traženi muzej kako bi Mile kupio knjigu o Durmitoru. Svakako to je bila ona kućica na kojoj ne piše ništa, a prolazili smo pored nje svako veče kada smo išli u šetnju.

Nakon isrcpnog "planinarenja" idemo sada već tradicionalno do Stare varoši na pivo, jer tako nam je Marko rekao da treba, a mi naravno slušamo!

I dok tako sedimo, nekako spontano već dogovaramo nove avanture ... Durmitoru se naravno dogodine vraćamo, nakon Triglava i Viskokih Tartri, a možda bi mogao i jedan Olimp usput :)

Dan 8 ...

Manja i ja ustajemo malo ranije i idemo do burekdžinice da kupimo taj famozni dobar burek. Doručkujemo, dobar je nije da nije! Proveravamo da li smo se spakovali. Ja nešto jurcam kao muva bez glave, tri puta se vraćam i dižem paniku kako ne mogu da pronađem ONO. Koje? Pitaju svi u glas... ONO!!! ŽUTO! Sedam na krevet i počinjem da se smejem sama sebi, ajd Ljupka polako udahni ONO je u autu u rancu gde mu je i mesto, ipak nas čeka dug put a treba da voziš, ponašaš se kao malo dete koje neće da krene kući. Pozdravljamo se sa divnim vlasnikom apartmana i krećemo.

Na mostu se zaustavljamo da divnoj ekipi iz Red Rock Zipline-a ostavimo malo nešto da se osveže kao znak zahvalnosti.

Put je dobar, brzo i lako prelazimo granicu i po dogovoru idemo do Uvačkog jezera da se neki malo osveže a neki da se malo doskuvamo :)  Dok se ekipa kupa, ja se švrćkam okolo i uživam u predivnoj i pomalo nestvarnoj prirodi. Sa jedne strane velika betonska brana, ispred malo ostrvce, levo divlje jezero, iznad lete beloglavi supovi. Zaista nestvarno.

To je tek trećina naše vožnje tog dana, idemo dalje! Ekipa polako posustaje, sve su tiši, zadnja klupa već uveliko spava (da ne imenujem sada) a ja počinjem polako da osećam umor, i zato zahtevam da se napravi podhitno žurka. Na Terezinu ideju krećemo da igramo sledeću igricu. Odredimo osobu i pesma koja krene na radiju je opisuje. Ludilo, tako se dobro nisam smejala odavno! Inače, šta da vam kažem meni je zapao Kiki Lesendrić i Piloti sa numerom "Kako si lepa". Svi pevamo na glas, Mile snima...ali snimak ostaje u tajnoj arhivi :)
I nekako nismo ni primetili a ispred nas se stvoriše Vršačke planine! A, koliko bile malecne za nas su velike, ipak je to krov Vojvodine :)

Razvozim ekipu ... parkiram ispred zgrade ... i ajde da samo još ovu pesmu čujem ... ni ne otvaraju mi se vrata koliko je vruće i nema vazduha. Ipak skupljam snage i odlazim u stan sa osećajem kao da sam mesecima bila na planini a ne samo sedam dana. Već mi jako nedostaje.

 

 

 

 

(1 Glas)
Pročitano 110 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar