Povratak sa Komova, Maglič, ili dan drugi

Putovanja

Dogovor je bio da drugog dana napravimo jedan krug, prošetamo i uživamo u lepotama Komova. Ali vreme se nije složilo sa nama. Magla je bila skoro do 09h i odlučili smo da krenemo za Vršac. Daca i ekipa su nam preporučili šta da posetimo usput i nova avantura je započela.
Prva stanica Novi Pazar i zamalo najbolje mantije koje sam probala. Izvinite, odlični ste,  ali u mom kraju sve je bolje i ukusnije. Nedostajalo je domaće ovčije kiselo mleko, ali već je bilo 11h i kasno za doručak pa se potrošilo.

Nakon kratkog odmora nastavljamo do Petrove crkve. Moram da priznam veoma prijatno iznenađenje i  odlična odluka. Tu smo se zadržali nekih pola sata, nažalost nismo imali nekog da nam da malo više informacija, sreća u google i  Wikipedia.

Komovi 92


Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla u Rasu kod Novog Pazara predstavlja najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije i prvobitno raške episkopije. Po poznatim pisanim izvorima potiče iz 8. veka ali se veruje da je starijeg datuma.  Freske iz njene unutrašnjosti potiču iz 10,12 i 13 veka dok sama crkva ima osnovu rotonde sa upisanim četvororolistom i potiče iz vizantijskog doba.

 

Put nastavljamo Ibarskom magistralom ka Magliču (Jerinin Grad ). U autu vlada sjajna atmosfera, malo smo nestrpljivi, Sale nam na svakoj krivini kaže evo tu smo, tu smo, tu smo …. i posle dvadesetak minuta od “tu smo” stvarno smo stigli na “tu smo”. 

Komovi 111

Maglič ili Jenirnin Grad je srednjovekovna utvrda, 20 km južno od Kraljeva.  Čine ga 8 kula povezanih bedemima, na površini koja obuhvata 2190 m. Postoje dve teorije kada je podignut Maglič. Prva je da ga je podigao Uroš I posle mongolskih prodora da bi sprečio prodor novih najezdi kroz Ibarsku klisuru.  Druga pretpostavka je da ga je početkom XIII veka podigao Urošev otac Stefan Prvovenčani da bi zaštitio svoju zadužbinu Ziču i Studenicu.

Kako je dan započeo mislila sam da od tvrđave nema ništa, ali vreme nas je poslužilo i maksimalno smo uživali u predivnoj tvrđavi i pogledu na Ibarsku klisuru.

Komovi 132
Dogovorili smo se da se tu razdvojimo, druga ekipa je krenula put Smederava da obiđe i tu tvrđavu a mi smo odlučili da prođemo kroz Matarušku banju, bacimo pogled na manastir Žiču i nastavimo dalje kući. Nastavljamo daje u odličnom raspoloženju, Sale preuzima ulogu "Nevenke" a ja sedam za volan. Ovom prilikom moram da mu priznam da je daleko precizniji od nje (a vala ume isto i da zabaguje :) )
Od našeg dogovora da nastavimo pravo kući naravno ništa pa smo usput stali prvo na kafu, pa  se tu rodila ideja da se kad smo već usput svrati na riblju čorbu u Kajtasovu.  E, a tamo je neko spomenuo Stražu i najbolji sladoled, i naravno i tamo smo stali. A Jelena je usput odlučila da isprazni svu hranu koju smo poneli nazad, tako da nam je konstantno dodavala banane, trešnje, krekere... a mi se nismo otimali uopšte. U Vršac smo pristigli oko 20h puni predivnih utisaka a vala i prepunih stomaka.

Naravno, ja ne bi bila ja kada ne bi imala neku zamerku- obećali su mi 1000 km. a prošli smo samo 938,1. Moju ideju da se vozimo po gradu dok ne zaokružimo nisu prihvatili... pristala sam da im dozvolim da izađu iz auta tek kada su mi obećali da ćemo uskoro nadoknaditi tih 61,9km.

 

(1 Glas)
Pročitano 736 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar