Uspon na Vasojevićki Kom 2461mnv, Crna Gora

Putovanja

Planina Komovi se prostire u istočnoj Crnoj Gori između reka Lim, Tara i Drcka i okružena je planinama Prokletije, Planinica i Bjelasica. Na njoj se ističu tri visoka, moćna vrha koja grade celinu Koma. Kučki Kom 2487; Ljevorečki Kom 2453; Vasojevićki Kom 2460.  Između Kučkog i Vasojevićkog koma nalazi se Međukomlje, prostrana udolina, u kojoj je smešten lednik.

Nakon više od šest meseci dogovora, planiranja, organizovanja konačno je došao i taj trenutak. Za dva dana idemo na Komove. Dogovor je penjemo Vasojevićki Kom 2461 mnv u subotu a ako nas vreme i snaga posluže u nedelju ćemo videti šta ćemo.

Rtanj 69

A ja … ležim u krevetu zbog jake alergijske alergije, doktorka kaže takvo nešto nije videla i ne zna šta da mi kaže da li ću se oporaviti za dva dana ili ne. Mladenka javlja da ne može…pa kako ću bez nje?!  Darko za par minuta zove i kaže ide Jela! Odlično, volela bi da su obe tu ali bolje jedna nego nijedna. U tom trenutku zove Sale da pita da li možemo mojim autom. Na trenutak razmišljam da mu kažem da ja verovatno neću moći da idem.  Ipak moja volja i velka želja pobeđuju, prećutim da sam u krevetu i kažem naravno da možemo.  Skoro godinu dana slušam priče o Komovima, ekipi alpinista sa kojima on uvek penje... kako sada da sve to propustim.
U petak ujutru se budim sveža i orna za put kao da se ništa nije dogodilo. Idem prvo po Jelu, ubacujem njene stvari u gepek i već sam zabrinuta, mesta nema a ostaju doktor i Sale. Stižemo kod dokotora a on i njegova draga gospođa nas već čekaju na vratima sa osmehom na licu, i kanticom sveže ubranih trešnji. Uf... kako sada da im kažem da jedva imamo mesta i za nas same. Ali ljudi su se potrudili, poješće se usput. Idemo da pokupimo Saleta i tu nas čeka i moj kum. Zajedno nasred ulice pokušavamo da napakujemo sve rančeve i opremu. Ono što je neophodno stavljamo napred, gepek zatvaramo i molimo se da ne bude potrebe da ga usput otvaramo.

komovi1RtanjRtanj 3

Zove Vesna, kaže čekaju nas na izlazu iz grada. Oko 11:30h konačno napuštamo Vršac i krećemo u novu avanturu.
Usput pravimo 2 kraće pauzice za kaficu, ipak želimo da stignemo pre nekog mraka na destinaciju.  Na granici prolaizmo brzo.  Moramo da otvarimo gepek zbog Jeline lične karte iako smo pokušavali na lepe oči i reči da prođemo, nije nam se dalo.  Ulazimo u Crnu Goru, Sale zove Ivana da vidi gde su, oni su dosta kasno krenuli. Spuša se teška magla, dobro da je Sale preuzeo da vozi još kad smo sišli s autoputa i idemo polako.

magla

Stižemo oko 20h. Mrkli je mrak, ostavljamo auta na asfaltu da ne rizikujemo da zaglavimo u blatu i krećemo sa svim stvarima polako. Prolazimo oko 100 metara po travi, i već smo mokri. Odjednom u tom mraku čujemo  Mikšin glas: “Saleeeeeeeee, je si li to ti?”  I osmeh je na licu, osećam da će nas dočekati kao da smo kod kuće. I bila sam u pravu. Mikša je već založio vatru, ali nije bio zadovoljan koliko je zagrejano i pozvao nas je kod njega u katun da popijemo topli čaj od šipuraka i liker od borovnica.

Rtanj 70

Smeštamo se uz vatru, Mikša leti po svuda i samo dodaje nešto da se popije i pojede. Liker od borovnica je nešto najlepše što sam u životu probala. Brzo ga ubeđujem da nađe neku flašu i za mene. I ispoštovao je dogovor, dok ovo kuckam flaša putuje iz Novog Sada za Vršac (o detajima kako je stigla tamo, ne pitajte).

18927044 10211998766380373 823185145 o

Okrepili smo se i krećemo na spavanje. Pitam Saleta kako će njegovi alpinisti po ovoj magli, kaže mi da se ne brinem oni su ovde kao u svojoj kući. Ipak sam se brinula, kad sam čula da neće stići pre 2-3 jutru ostavila sam im svetlo ispred naših vrata kako bi barem imali neku smernicu gde da se kreću. Koliko im je pomoglo ne znam, ali ja sam bila mirnija.
Te noći jedva da spavam, izvrćem, se okrećem se, vruće mi je hladno mi je... slušam ostale kako dišu. Išla bi do toaleta... a šta ako ima medveda napolju i tako satima dok na kraju ne premorim samu sebe sa glupostima i utonem u san. Ipak budim se pre svih oko 5h kao da sam se razbila od spavanja cele noći. Doručkujemo i pravo kod Mikše na liker. A on kaže ajde još jedan, nema ovo alkohola, samo vina. A ko sam ja da se bunim, valjda zna čovek šta je spremao, time se bavi.

18814930 442381466120274 4346014197803854534 o

Oko 09h svi spremni izlazimo ispred, upoznajemo se sa ostatkom ekipe i polako krećemo gore. Jan, Jela, Kristina, Sale, Darko, Vesna, Alisa i moja malenkost iz Vršca, Saletova ekipa - Ivan, Daca, Nidža i Goran su za nas bili skraćeno novosađani, iako ako sam dobro shvatila Ivan je iz S. MItrovice a Nikola iz Šida. Nemojte se ljutii ako sam nešto pogrešila. I tu je i Vale, Mikšin brat iz Podgorice koji kada je čuo da smo tu odmah je došao da se sa nama penje. Mikša nas kao pravi domaćin prati i kaže nam da nas čeka posle u “prodavnici”. 

Komovi3

Prvo zaustavljanje je na izvoru da se napuni voda i polako krećemo dalje. Magla se sporo diže, osećam malo razočarenje kod Saleta jer je baš želeo da nam pokaže čari Komova. Ali bez brige i ovo je za nas bilo fenomenalno. Nakon malo više od 2,5h hoda po siparu, stenama, klizavom i maglovitom terenu stižemo na vrh.

Rtanj 88

Nebo se jako kratko otvara, viri Kučki Kom, ali jedva. Slikamo se, sedamo da klopamo i polako krećemo dole. U jednom trenutku prelazimo greben po magli, shvatim da nikog od mojih ne čujem, klizavo je i kreće da me hvata panika. U tom trenutku čujem Ivanov smireni glas iza sebe kako mi kaže da je strah potrebna komponenta u ovakim situacijama i da su oni iza mene. I hvala mu veliko na tim rečima.

18767848 10207513258544244 6117389244114916064 n

Rtanj 25

U međuvremenu Sale i Vale odlučuju da osiguraju Jana užetom kako bi mu pomogli da lakše siđe, a mi nastavljamo brže sa Ivanom. Ubrzo se diže magla i otvaraju se predivni vidici. Počinjemo da vadimo aparate i telefone i da slikamo i slikamo. Imamo vremena i uživamo maksimalno u svakom trenutku. 

Rtanj 41

Naravno kako smo postali opušteni i neoprezni krećemo malo po malo da padamo u snegu, ali  bez ikakvih posledica. U jednom trenutku čujem Saleta kako viče: “Direktorka jel vidiš ovu stenu, tamo si bila!” Okrenem se u levo i pogledam ogromnu stenčugu.  Mislim da me zeza jer sam pala na ravnom.  Odmahnem rukom da me ne zeza, imam ozbiljniji posao sada, da izvadim sneg iz pantalona a ne njega da slušam. Jela se na to smeje i kaže mi da mene zeza, da smo stvarno bili tamo. Dižem pogled, uživam u trenutku i donosim odluku da će to biti jedna od mnogih mojih poseta Komovima.

Rtanj 65

Stižemo kod Mikše u “prodavnicu” gde nas čeka borovnica i predivan pogled na Komove.  Uživamo u svakom trenutku svim čulima.

18813560 10207513272384590 2041084484386989777 n

Veče provodimo kod “komšija” uz brdo hrane i veselu priču, kao da se znamo 12 godina a ne 12h. I sada koristim priliku da im se svima zahvalim što su nas čuvali na planini i hranili kao da smo im najrođeniji. Zaista mi je drago što sam ih sve upoznala i nadam se da će biti još prilika da se družimo. Šta smo radili sutradan? O tome drugi put. A sad odoh na stanicu po borovnicu!

 

(1 Glas)
Pročitano 1496 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar