Planinarski izlet- Vršačke planine -Gudurički Vrh i Donji Vrsišor

Putovanja

Svake prve subote septembra meseca, održava se tradicionalna akcija "Tamo i nazad", ali ne u režiji Bilba Baginsa, već u organizaciji PSK "Železničar" iz Vršca (ovo je prva akcija ovog tipa). Na ovoj akciji nema bodova, nema medalja i diploma, ali posle pređenih 50 km od "Milenijum-a" preko Guduričkog vrha do Donjeg Vrsišora i istim putem nazad, ostaje zadovoljstvo da ste uradili nešto zaista ekstremno i proveli ceo dan u prirodi sa "normalnim" ljudima.

Ovo je status Planinarsko skijaškog kluba "Železničar" iz Vršca koji mi je privukao pažnju pre mesec dana. Naravno Tereza i Mladenka su ga već primetile! Idemo? Pa kako ćemo?! Ipak to su 50 km. Nije to tako naivno... nije to za nas. Ma idemo, možemo da odustanemo i vratimo se nakon Guduričkog (ako i stignemo do njega). Nazvale smo vodiča koji je rekao da smo i više nego dobrodošle samo da obujemo adekvatnu obuću i ponesemo veliku količinu vode!

I došlo je to jutro, jutro nakon burne noći sa velikom olujom... ali to nas nije sprečilo. U 7h smo bile na dogovorenom mestu spremne i orne za novu avanturu. Ostatak vesele ekipe nam se ubrzo pridružio i kao i uvek do sada nakon par minuta smo se svi već družili i ćaskali kao da se znamo godinama. Bilo nas je svih uzrasta ali to nije bili bitno, svi smo imali zajednički cilj-predivan dan u prirodi sa pozitivnim ljudima!

Na samom početku vodič nam je objasnio šta nas očekuje, raspitao se o našem iskustvu i rekao nam je da se ne brinemo - uspećemo!

Krenuli smo u 07h i nakon skoro 4h stigli smo na Gudurički Vrh. Osvojili smo najviši vrh Vojvodine. Gudurički Vrh se nalazi na visini od 641 mnv.

Obzirom da smo se dogovorile da ne testiramo svoje spospobnosti a usput da ne usporavamo ozbiljne planinare odlučili smo da tu stanemo, jedemo i vratimo se nazad. Ali nisu nam dali, i zbog toga sam im veoma zahvalna. Kada smo nastavile nakon nekih sat vremena pitaju me Tereza i Mladenka: " A što si pristala da nastavimo?!" A ja sam samo slegla ramenima i rekla sam: " Vi ste krive, ostavile ste me nasamo sa njima a znate da sam povodljive prirode, nije im puno trebalo da me nabede!" 

Prolazili smo kroz predivne predele, iskreno nisam ni u jednom trenutku imala utisak da sam na samo 400-600 m nadmorske visine. Iskusni vodič nam je usput davao savete, proveravao kako smo, hrabrio nas je, objašnjavao gde prolazimo... Jovanov potok, skretanje za Lisičju glavu, Plavi izvor, skretanje za Hajdučke stene, skretanja za okolna sela, manastire, prolazili smo pored same granice sa Rumunijom, jele divlje voćke... uf... pomislila sam kako ima tu dosta da se vidi, a ja mislila da je to mala planinica - brdo! Ali biće prilike, sve ćemo to obići!

Od samog starta pridružio nam se jedan veoma iskusan i interesantan planinar - Pepa -pas skitnica koga su naši novi prijatelji planinari već imali prilike da upoznaju i da se zajedno sa njim šetkaju po Vršačkim planinama.

Nakon skoro 6h i Vrsišora odlučile smo da se odvojimo od grupe i nastavimo ka selu Markovac gde su nas sačekali kolima i vratili do Vršca. 30 km je bilo sasvim dovoljno! Sledeće godine ćemo odraditi svih 50km! Donji Vrsišor se nalazi na visini od 463mnv.

Nažalost nisam mnogo slikala jer nisam ponela aparat, a baterija na telefonu je pukla veoma brzo! Par slika koje su postavljene su preuzete od moje prijateljice Teri.

 

 

(2 glasova)
Pročitano 1700 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar