copyright
copyright Leprsava

Planinarski izlet - Rumunija, Banja Herkulana

Putovanja

Probudla sam se bez alarma kao i obicno po našem u 06h a rumunskom u 07h. Kako smo još sinoć odlučili da odustanemo od današnjg planinarenja na vrh Domogled i prošetamo banjom, napravimo koju fotku a možda se i okupamo, nisam probudila Terezu već sam sišla sama na kafu.

Restoran je već bio pun kao da je šest popodne. Veseli planinari, puni entuzijazma su već pili kafu ili čaj i doručkovali uz anegdote sa prethodnih putovanja. Naravno smestila sam se pored njih, pila svoju kafu i uživala kao da gledam neku emisiju iz National Geographic-a. U glavi su mi se već stvarale slike… definitnivno bih volela da jednog dana neko tako sluša moje priče!

Nakon doručka, Teri, Milan i ja smo otišli taksijem do centra starog dela Banje.

Banja se nalazi na nadmorskoj visini od 170 m ali koncentracija negativnih jona je kao da se nalazite na 2000 metara.

Prvi utisak kada sam izašla iz auta je bio “ ok ne dozvoli da ti ove ogromne ruine pokvare utisak!!!”   Tada sam se setila vodiča kog smo imali u Efesu pre nekoliko godina. Dečko nam je na ulazu rekao: “ Nemojte da ovo gledate kao ruševine, već pokušajte da zamislite kako je to u to doba delovalo moderno, grandiozno, kako su se ljudi obučeni za to doba šetali tom pijacom, išli u biblioteku… “ I hvala mu za taj savet, jer da ga nije bilo ne znam da li bi utisci o samoj banji bili ovako pozitivni kao što su sada.

Kako vikipedija kaže Banja Herkulane, je grad u rumunskom delu Banata, tačnije okrug Karaš – Severin. Nalazi se u dolini Černa, između planina Mehedinti i Cerna. Banja ima oko 5000 stanovnika.

Na osnovu pronađenih arheoloških dokaza veruje se da je banja naseljena još iz doba Paleolita. Legenda govori da je Herkules stao u ovoj banji da se odmori i nadiše vazduha. Za vreme rimske dominacije nad Dakijom ova banja je bila poznata širom Imperije. Iz tog doba su otkrivene 6 statue Herkulesa, a jedna od njih se danas nalazi u samom centru banje.

U ovoj banji nalazi se i Džinovska Sekvoja stara oko 200 godina.

Svoj najveći uspeh banja je doživela u Austrougarsko doba kada je bila pravi hit među visokim slojevima zapadne Evrope. Prvi hotel Černa je izgrađen 1930 godine, a u doba Čaušeskua nastavljeno je sa građenjem ogromnih hotela koji se sada nalaze u novijem delu grada i uopšte se ne uklapaju (barem po meni) u celu tu atmosferu. 1989 godine masovno su krenuli da se otvaraju mali i veoma simpatični pansiončići koji više idu uz šarm ove banje.

Nažalost zbog nerešenih pitanja još iz doba komunizma, ogromne građe, stara kupatila zuje prazni i zarasli u starom centu Banje. Ali pokušajte da se prošetate, zatvorite oči na trenutak, osetite taj divan vazduh i zamislite kako su se tu vozile kočije i šetale dame u krinolinama. Tada ćete u potpunosti shvatiti ovu banju.

Nakon predivno provedenog prepodneva, vratili smo se u pansion gde su se planinari već vratili i prepričavali nove dogodovštine, popili kaficu, i krenuli kući.

Al zamalo…

Bilo je tu još jedno iznenađenje - nismo se vraćali istim putem i kao divan bonus posetili smo vodopade Bigar na Aninskim planinama. Rumuni ove vodopade nazivaju čudom kanjona Minas. Vodopadi Bigar su na visini od oko 8 metara. Ono što je interesantno je da se ovi vodopadi nalaze tačno na tačno na polovini razdaljine između ekvatora i Severnog pola.

Oko 20h smo pristigli u Vršac, iako umorni, bili smo prepuni pozitivne energije jer je ovo bili jedno predivno iskustvo!

(2 glasova)
Pročitano 2232 puta
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar