Lepršava.rs

Lepršava.rs

Veb sajt::

Planinarski izlet - Rumunija, Treskovac

Objavljeno u Putovanja

“ Hoćemo? ... Nećemo? … Možemo? ... Ne možemo… Zašto? … Šta ako?...hmmm… Ej ajde pakuj se idemo, uplatile smo, pa kako nam bude! “

Ovo je deo razgovora koji smo moja draga prijateljica Tereza i ja vodile oko 22h u petak 15.05.2015. Mesec dana pre toga videle smo zanimljivu ponudu na FB strani prirodnjačkog društva iz Vršca GEA-dvodnevni izlet u Rumuniji. Pored svakodnevnih obaveza šta je bilo to što nas je toliko mučilo da donesemo odluku? Mene konkretno to što ako ne računamo one izlete pre 20 godina sa izviđačima, mamom i tatom, koji su bili "strogo" kontrolisani nisam imala prilike da se popnem ni na vrhove Vršačkih planina a ne pa da putujem do Rumunije da bih to uradila. Kako se to radi, da li sam fizički spremna, da li sam psihički spremna (očgledno ne, čim toliko smaram sa donošenjem odluke?!), da li imam šta je potrebno od opreme, ustvari šta je POTREBNO od opreme?! Hvala Bogu za Google pa sam uz pomoć njegovih saveta nabavila odgovarajuće patike i ranac.

"Dobro, dobro idemo, samo da znaš ti si kriva ako ne preživim to tvoje pentaranje!"

Plan putovanja je bio sledeći: 1 dan Uspon na Treskovac, 2 dan uspon na Domogled ili kuliranje u Banji Herkulane.

Polazak je bio iz Vršca u 08h ispred Hotela Srbija. Minibus nas je već čekao sa planinarima iz smederevskog planinarskog kluba Čelik. Tu su bili i divni ljudi iz Novog Sada koji vole da putuju i fotografišu. Naravno i članovi prirodnjačkog društva GEA iz Vršca. Prva stanica je bila Bela Crkva gde smo pokupili ostatak ekipe i krenuli ka Rumuniji.
Da li sam donela pravu odluku? Saznala sam nakon par minuta provedenog u tom minibusu kada sam osetila tu pozitivnu energiju ljudi različitih godina i profila! Jedan predivan skup!

Kada smo prešli granicu na graničnom prelazu Kaluđerovo kod Bele Crkve, napravili smo jednu pauzu na benzinskoj stanici gde smo mogli da promenimo novac, osvežimo se i bolje upoznamo sa ostatkom ekipe.

Brzo smo nastavili naše putešestvije preko Nove Moldove pored Dunava i uživali u pričama koje su sa nama podelili Dejan iz GEA i Raja iz planinarskog kluba Čelik o klubovima i njihovim dosadašnjim i budućim akcijama. Dejan je sa nama delio i informacije vezane za predele kroz koje prolazimo koji su bili nešto novo i interesantno za mene.

Kada smo stigli do Golubačke tvrđave stali smo da malo slikamo i uživamo u pogledu na našu zemlju sa druge strane Dunava.

Veoma brzo nakon što smo se vratili u minibus bili smo primorani da stanemo zbog velikog odrona. Ali neustrašivi ljudi bez trunke razmišljanja da li će im nešto pasti na glavu nisu hteli da dozvole da nam par “kamenčića” pokvare put i izašli su da ih sklone. Nakon samo par minuta vožnje naleteli smo na malo veće “kamenčiće” visine našeg minibusa. Tu smo već bili zabrinuti da li možemo da prođemo obzirom da je jedan autobus već bio blokiran sa druge strane, ali naš vozač je uspeo da nas provuče i nastavili smo put kao da se ništa nije desilo.

Samo što smo se opustili i nastavili sa ćaskanjem i slikanjem stigli smo na odredište. Tačka odakle kreće uspon na Treskavac 775 m – staza srednje teška, tajanje oko 5h, uspon 600m. Deo grupe je odlučio da ostane u kafanici kraj puta, popije pivce i uživa u pogledu na Dunav, a ja kao pravi iskusni planinar sa ostatkom grupe krenula gore! Nakon samo 50 metara sam prvi i jedini put zažalila… bilo mi je vruće, ranac pa i nije tako lak, aprat u rukama više smetao nego pomagao, ostala sam bez daha… a onda se pored mene u koloni stvorio dr. Jan i krenuo sa svojim pričama o svojim planinarenjima u zadnjih mesec dana. Gledam u čoveka, gledam u sebe….stidim se! Ne mogu da verujem šta je sve prošao za svoje godine… fascinirana sam. A on to tako skromno prepričava kao da je to nešto najnormalnije, za njega verovatno i jeste. I dok sam se sabrala već smo stigli do izvora gde smo prvi put stali da popijemo malo vode i gde su neki odustali i vratili se nazad. Ali ne i ja! Hrabro sam nastavila dalje, pričala sa ostalim planinarima, upijala njihova iskustva, fotografisala i uživala u svakom trenutku- zahvalna Terezi što me je “šutnula” da krenem sa njom na ovo putešestvije.

Nakon 2,5h sata stigli smo do vrha Treskovac na 775 m. (paleovulkan koji se nalazi tačno sa druge strane Lepenskog Vira- da, da to je ona ogromna stena koju gledate dok pijete kafu ) Ostali smo svi bez daha opijeni pogledom na Dunav i Lepenski Vir. Kasnije sam saznala da se ta klisura zove Gospođin Vir.

Gospođin vir (rum.Defileul Gospodin Vir) je klisura u kompozitnoj doliniĐerdapa između Rumunije i Srbije. Povezuje Ljupkovsku kotlinu na zapadu sa Donjemilanovačkom kotlinom na jugoistoku. Širina joj iznosi od 210-380 metara, a odlikuje je veliki broj virova, po čemu je i dobila naziv. Vrtlozi prave velika udubljenja u koritu, takozvane lonce, a jedan takav dostiže dubinu od 82 metra, čime predstavlja najveću dubinu u Đerdapu, što je čak i ispod površine Crnog mora. Klisuru sa jugozapada okružuje planina Šomrda u Srbiji, a sa severoistoka planina Munci Almažuluj u Rumuniji. "wikipedia"

Prilikom spuštanja shvatila sam šta znače upozorenja koja smo malo po malo dobijali od iskusnijh planinara: “ da li su vam patike dovoljno duboke i čvrste, da li je ranac prepun nepotrebnim stvarima, koriste štapove, pazite gde gazite, pratite kolonu, markere, sada ste umorniji, klizavo je sklonite aparate i pazite gde idete….”

Ali ipak smo se na kraju uspešno spustili i nakon skoro 5 sati planinarenja krenuli smo na našu sledeću destinaciju - Banja Herculane. Usput smo stali i da pogledamo statuu Decibala Rex-a koja je uklesana u stenu. Decibal je poznat kao zadnji kraj Dakije koji se borio protiv rimljana. Statua je napravjena u periodu 1994-2004 u delu poznat kao Gvozdena Kapija blizu mesta Oršova.  Statua Decibla je visoka 40 metara.

Dok smo se vozili ka Banji prolazili smo pred nestvarnih predela, videli smo Mali Kazan, Veliki Kazan, komentarisali kako je priroda sve to napravila…i jednostavno uživali!

Kada smo stigli u Banju već je bio mrak. U pansionu nas je dočekalo ljubazno osoblje i veoma brzo smestilo u predivne sobe. Nakon večere otišli smo da se malo prošetamo banjom. Ubrzo smo shvatili da je banja veoma dugačka i da smo mi na periferiji novog dela, pa smo odlučili da popijemo jedno piće u centru novog dela, a da stari deo ostavimo za sutra.  

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed